EU bi da bude deo trgovinskog poretka bez SAD

Uprkos tome što zaključci Evropskog saveta i većina medijskih izveštaja ukazuju na to da su lideri Evropske unije (EU) na samitu u Briselu najviše razmatrali geopolitičku situaciju, ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i naoružavanje i bezbednost celog bloka, jedna od gorućih tema koja je pokrenuta zapravo je mnogo važnija za "dvadesetsedmoricu" od, primera radi, priključenja Ukrajine. To što je mađarski premijer Viktor Orban uložio veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i zajedno sa slovačkim premijerom Robertom Ficom zaustavio kreiranje novog paketa sankcija protiv Rusije nije neko veliko iznenađenje, ali novi predlog kako da EU ne bude poražena u eri kaznenih carina Donalda Trumpa - jeste.

Nakon radne večere na kojoj su lideri EU, uz knedle i pačije batake na meniju, raspravljali o tome kako sa Trumpovom Amerikom postići trgovinski sporazum, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen je izašla sa predlogom koji je mnogima bio težak za varenje. Prema priznanju nemačkog kancelara Friedricha Merza, predsednica EK je predložila da EU krene u formiranje alternative Svetske trgovinske organizacije (STO) čije funkcionisanje je poremećeno jer su Trumpove pretnje i najave kaznenih carina preokrenuli dosadašnji globalni trgovinski poredak zasnovan na pravilima STO-a.

Dok EU ima još desetak dana od Trumpovog postavljenog roka da sklopi sporazum sa SAD, posmatrači skreću pažnju na to da je Von der Leyen odlučila da je vreme za konvencionalne pregovaračke taktike prošlo. Ona je predložila da evropska "dvadesetsedmorica" udruže snage sa 12 članica bloka Sveobuhvatnog i naprednog sporazuma o transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), koji je predvođen azijskim gigantima, kao što u Japan i Australija, ali uključuje i Kanada, Veliku Britaniju i Meksiko.

Prema njenim rečima, ovakvo trgovinsko udruživanje bi moglo da redizajnira globalni trgovinski poredak, reformišući ili možda čak zamenjujući sada praktično prevaziđenu STO.

Evropska industrija aluminijuma već na udaru američkih uvoznih carina od 50 odsto; Foto: Bloomberg

"To bi pokazalo svetu da je slobodna trgovina sa velikim brojem zemalja moguća na osnovu pravila", rekla je predsednica EK juče u ranim jutarnjim satima kada se završio samit u Briselu. "Ovo je projekat u koji mislim da bi zaista trebalo da se uključimo, jer su CPTPP i EU moćni."

SAD ne bi automatski bile pozvane u ovu inicijativu. Prema rečima šefice EK, o tome bi tek bilo odlučivano, dodajući da koliko ona razume, "Amerikanci su ​​u određenom trenutku odustali" od članstva u ovom partnerstvu.

I Evropljani nepredvidljivi

U CPTPP-u su trenutno Australija, Brunej, Kanada, Čile, Japan, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Peru, Singapur, Velika Britanija i Vijetnam.

Ideja nemačke demohrišćanke naišla je na javnu podršku njenog partijskog kolege i novog nemačkog kancelara Merza, ali i poljskog premijera Tuska, čija zemlja trenutno predsedava EU.

Friedrich Merz prvi put na samitu lidera EU; Foto: Bloomberg

"Ako je STO toliko nefunkcionalna kao što je bila godinama i očigledno ostaje takva, onda mi, koji i dalje smatramo slobodnu trgovinu važnom, moramo da smislimo nešto drugo", rekao je Merz, dok je Tusk rekao da EU mora da bude "veoma inovativna... ponekad možda i nepredvidiva - kao naši prijatelji sa druge strane Atlantika".

Međutim američki Politico ocenjuje da bi "ovaj predlog Von der Leyen na kraju mogao da se pokaže samo kao privremeno skretanje pažnje sa onoga što preti da bude veliki poraz, kada se konačno otkrije sporazum sa Trumpom".

A vreme ističe. Trump je dao rok da se do 9. jula napravi sporazum EU i SAD o međusobnim carinama, jer u suprotnom on će na robu iz EU uvesti kaznene carine i do 50 odsto. Blok je već podložan američkim uvoznim carinama od 50 odsto na čelik i aluminijum, kao i 25 odsto za automobile i auto-delove, zajedno sa carinom od 10 odsto na većinu ostale robe.

Početni optimizam evropskih birokrata o tome da EU ima jake karte u trgovinskom pokeru sa Amerikom minulih mesec dana je ispario, pa se u Briselu sada čuje da je EU spremna na to da će trajno morati da se suoči sa carinama od najmanje 10 odsto.

 

"Najbolje bi bilo imati najnižu moguću carinu, nula odsto je najbolje", rekao je francuski predsednik Emmanuel Macron. "Ali ako je 10 odsto, biće 10 odsto."

Slabe karte, a vreme ističe

I dok Von der Leyen ističe da u pregovorima sa SAD "sve opcije ostaju na stolu", uočljivo je da postoji izvesna razliku u pristupu lidera dve najveće evropske privreda - Nemačke i Francuske. Merz je pozvao EU da postigne "brz i jednostavan", a ne "spor i komplikovan" trgovinski sporazum, a Macron je takođe insistirao na tome da želi "brz i pragmatičan" trgovinski sporazum, ali, kako je rekao, Francuska neće prihvatiti uslove koji nisu uravnoteženi.

"Sada imamo manje od dve nedelje do 9. jula. I tu ne možete da se dogovorite o sofisticiranom trgovinskom sporazumu", rekao je Merz, dodajući da industrije od hemikalija, preko čelika, do proizvodnje automobila već pate. "Molim vas, hajde da brzo pronađemo rešenje."

Macron je pak istakao da moraju da se koriste svi alati kako bi se osigurao pravedan dogovor, te da ako bi osnovna američka carinska stopa od 10 odsto ostala na snazi, onda bi i odgovor EU morao da ima ekvivalentan uticaj.

Emmanuel Macron; Foto: Bloomberg

"Naša dobra volja ne bi trebalo da se posmatra kao slabost", dodao je Macron, prenosi Reuters, koji ističe da su francuski zvaničnici rekli da bi EK trebalo da zauzme čvršći stav, uključujući i usmeravanje na američke usluge.

Osim toga, izvesna doza razjedinjenosti se videla i po pitanju zaključivanja trgovinskog sporazuma Mercosur sa južnoameričkim trgovinskim blokom, koji Merz izrazito podržava, dok Macron ima rezerve i ne može da ga podrži "u njegovom sadašnjem obliku".

Iako predlogom o trgovinskom udruživanju sa Indo-Pacifikom Brisel zapravo predlaže formiranje svojevrsnog antitrampovskog trgovinskog saveza, EU je očigledno spremna da uradi svašta kako bi umilostila Trumpa. A to se videlo kada je predsednik Evropskog saveta Antonio Costa za kanadski javni servis CNBC izjavio da će to što su se evropske članice NATO-a obavezale da više nego udvostruče izdvajanja za odbranu rebalansirati američko-evropski trgovinski račun, jer će dovesti do toga da EU kupuje više američkog oružja. Prema njegovoj oceni, ovaj potez je rešio glavno trgovinsko pitanje između EU i SAD.

"Odlučili smo da ojačamo našu poziciju i preuzmemo veću odgovornost u sopstvenoj odbrani. Mislim da smo onda već rešili glavno pitanje, a onda mislim da je put popločan za rešavanje ostalih pitanja", rekao je on i dodao je će bar deo većih izdataka za odbranu biti iskorišćen za "kupovinu američkog". "I naravno, ako kupimo više američkog, to znači da će se trgovinski odnosi rebalansirati. To je razlog - jer sam uvek govorio da ne možemo razdvojiti ova dva pregovora o odbrani - što je ovo bilo najvažnije pitanje za Sjedinjene Države i ono je već rešeno."

Osim toga, Wall Street Journal saznaje da EU razmatra smanjenje carina na niz američkih uvoznih proizvoda u pokušaju da osigura brz trgovinski sporazum. Kako piše američki dnevni list, EU razmatra i druge ustupke, poput smanjenja necarinskih barijera, kupovine više američkih proizvoda, uključujući tečni prirodni gas, i ponudu saradnje sa SAD kako bi se rešile njihove ekonomske zabrinutosti zbog Kine.