Evropska trka u naoružanju u kojoj profitira – Amerika

Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću i njegovi prvi spoljnopolitički potezi doveli su do velikog preokreta u Evropi, koja je naprasno shvatila svoj strateški cilj broj jedan – naoružavanje.

Suočeni sa mogućnošću uklanjanja američke zaštite nuklearnim kišobranom, povlačenja američkih snaga sa evropskog tla, pomirenja američkih i ruskih interesa nauštrb EU, kao i sa insistiranjem Vašingtona da EU sama plaća sveukupni ceh mira u Ukrajini, evropski lideri su većinski procenili da svoju odbranu i bezbednost ne mogu više da prepuste Americi. Premda, u izjavama se ističe evropska posvećenost bezbednosti i pobedi Ukrajine u ratu sa Rusijom, evropska trka u naoružanju nije toliko posledica neizvesne sudbine Ukrajine, koliko zbog uverenja da bi bezbednost EU ubuduće mogla da prepuštena milosti i nemilosti dva predsednika imperijalnih ambicija – Vladimira Putina i Donalda Trumpa.

Prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, vreme iluzija je prošlo i Evropa mora znatno da poveća svoje troškove za naoružanje.

"Potrebno je jako brzo povećanje evropskih kapaciteta odbrane. I to treba da se uradi odmah", rekla je juče predsednica EK u govoru u Evropskom parlamentu, predstavljajući rezultate poslednjeg samita „evropske dvadesetsedmorice" posvećenog odbrani. "Došao je trenutak za stvaranje zajedničke odbrane... Evropski bezbednosni poredak je poremećen i naše brojne iluzije su srušene."

Depositphotos

 

Lideri EU su na minulom samitu dali zeleno svetlo na plan EK za ponovno naoružavanje EU na koje bi u toku četiri godine trebalo da se utroši oko 800 milijardi evra, od kojih 150 milijardi evra kroz zaduživanje. Do narednog samita EU predviđenog iduće nedelje, EK bi trebalo da sastavi konkretne predloge za trošenje tog novca.

Inače, cena jačanja evropskih vojski, obnove Ukrajine i održanja mirovnih trupa u Ukrajini, prema procenama stručnjaka Bloomberga, u narednih deset godina podrazumeva da se najveće evropske zemlje dodatno zaduže ukupno oko 3.100 milijardi evra.

Evropska dvostruka igra sa SAD

Čitav niz okorelih atlantista među vodećim evropskim političarima naprasno su postali svojevrsni sledbenici ideja bivšeg francuskog predsednika Charlesa de Gaullea pa zagovaraju "stratešku autonomiju" Evrope i Amerike. I na sopstveno iznenađenje, među njima je i najverovatniji budući kancelar Nemačke Friedrich Merz. Iako je bio najvatreniji zagovornik atlantističke politike posleratnog kancelara Konrada Adenauera, Merz je izjavom da će mu "apsolutni prioritet" biti da ojača EU, "što je brže moguće kako bismo, korak po korak, zaista mogli da postignemo nezavisnost od SAD" zapravo srušio jedan od osnovnih stubova politike nemačkih demohrišćana.

I dok Merz trenutno ima poprilično problema da i pre početka rada novog saziva Bundestaga i svog eventualnog imenovanja za kancelara izgura ustavne promene kojim će formirati specijalne nemačke fondove za infrastrukturu i odbranu, nemački demohrišćani i socijaldemokrate su rešeni da izdvajanje za odbranu izuzmu iz nemačkim ustavom određene kočnica na nova zaduživanja države. Štaviše, plan je da se za odbranu vanredno izdvoji 400 miijardi evra narednih godina.

Evropski komentatori su impresionirani Merzovim potezima pa tako uredništvo britanskog dnevnika Guardian to ocenjuje kao "seizmičku promenu" te da je "ironija sudbine" da je baš ovom bivšem investicionom bankaru, koji je "u toku svoje karijere bio jastreb deficita i ekonomski liberal", palo u krilo da se "suprotstavi averziji prema dugovima, koja je sputala sposobnost Nemačke da reaguje na nove geopolitičke realnosti".

Guardian smatra da Merzu treba "čestitati što je imao političku hrabrost da čita znakove vremena", dok španski El Mundo hvali jedinstvo nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata, tvrdeći da je ovom incijativom Merz "pokazao svoje liderske kvalitete, iako je osećaj državne odgovornosti SPD-a takođe bio presudan".

"Nemačka time pokazuje svoju želju da se vrati na vodeću ulogu u Evropi i tako odgovori na nesigurni međunarodni kontekst koji je otvorila promena kursa Bele kuće, koja je odlučna da napusti Ukrajinu i transformiše mapu saveza iskovanih posle Drugog svetskog rata", ocenjuje španski dnevnik.

Bloomberg

 

Iako nemačka i šira evropska štampa hvali to da se "Nemačka vratila", pojedini analitičari ističu da EU zapravo sa Trumpom igra dvostruku igru. S jedne strane, pričaju o nezavisnosti od SAD po pitanju odbrane, a s druge strane, isticanjem da dižu svoja izdvajanja za odbranu zapravo pokušavaju da se dodvore Trumpovoj administraciji i osiguraju da Vašington ne odustane od NATO-a kao vida kolektivne odbrane. Štaviše, nastojanjem da ispune Trumpova očekivanja Evropljani pokušavaju i da kod njega zasluže da budu za pregovaračkim stolom o načinu uspostavljanja mira u Ukrajini.

Na to ukazuje i nedavna izjava Ursule von der Leyen da SAD ostaju saveznik za EU uprkos "transakcionim" odnosima, to jest odluke Vašingtona da prekine vojnu pomoć Ukrajini.

"Moj stav je jasan: SAD su saveznik u transatlantskom savezu", rekla je ona na insistiranje novinara da se izjasni po tom pitanju, dodajući da je odnos EU sa SAD "potpuno drugačiji" od onog koji ima sa Kinom i odbacujući potrebu za "smanjivanje rizika" sa SAD. "Vidimo da su suverenitet, ali i gvozdene obaveze dovedene u pitanje... Sve je postalo transakciono."

Ko profitira od 'nezavisnosti EU od SAD'?

I dok Evropljani spremaju novac za novo naoružanje, neminovno se postavlja pitanje ko će najviše zaraditi od "nezavisnosti EU od SAD". I iz finansijskih i vojnih podataka odgovor se sam nameće – Amerika. Štaviše, i od dosadašnjeg povećanja troškova na odbranu, između ostalog i zbog slanja naoružanja Ukrajini, najviše su profitirale američke kompanije.

Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (Sipri), skoro dve trećine oružja koje su uvezle evropske članice NATO-a u poslednjih pet godina proizvedeno je u SAD, pri čemu se evropski uvoz oružja više nego udvostručio između 2020. i 2024. u poređenju sa pet godina pre tog perioda.

Kako kaže direktor Siprijevog programa za transfer oružja Mathew George, evropske države su ubrzale odluke o kupovini američkog oružja uprkos javnim pozivima "da preduzmu korake da smanje svoju zavisnost od uvoza oružja i da ojačaju industriju oružja u Evropi". Evropske članice NATO-a trenutno čekaju, napominjući kako evropske prestonice NATO-a imaju "skoro 500 borbenih aviona i mnoga druga oružja koja su još uvek naručena iz SAD".

I dok su pojedine evropske države tim nabavkama zapravo htele da kupe "polisu osiguranja" kod Trumpa, sada se čini da im to uopšte nije pomoglo jer je predsednik SAD samo pojačao svoje izjave da Evropa mora da bude odgovornija za sopstvenu bezbednost, dodavši pritom da je za njega ključno da li su međusobni ekonomski odnosi "dobri za američki biznis".

Depositphotos

 

Evropske zemlje su čitav posleratni period izdašno trošile na skupo američko oružje, jer se to smatralo cenom koju moraju da plate za održavanja američke posvećenosti odbrane Evrope. Neki i danas to misle.

"Evropa treba više da ulaže u bezbednost kako bi zadržala prisustvo Amerikanaca u Evropi, a ne da ih zameni", rekao je novinarima prošlog meseca poljski ministar odbrane Wladyslaw Kosiniak-Kamysz, smatrajući da će ta "polisa osiguranja" pokazati novoj američkoj administraciji da EU ispunjava Trumpove uslove.

S druge strane, predsednica EK je rekla da iskoristi zajmove u vrednosti od 150 milijardi evra da smanji oslanjanje na oružje kupljeno izvan bloka te da taj novac bude iskorišćen za „istraživanje, razvoj i dobre poslove ovde u Evropi“.

Sve to je dovelo to toga da su ove godine šest od 10 najuspešnijih akcija u Stokk 600 zapravo akcije firmi namenske industrije, kao što su nemački Rheinmetall AG, francuski Thales SA i italijanski Leonardo SpA. I dok njihove akcije rastu, rastu i profiti američkih investicionih kuća, koji su jedni o značajnijih akcionara vodećih kompanija evropski oružara, pa je tako vrednost korpe akcija, koje u ovoj industriji poseduje Goldman Sachs Group, porasla za više od 60 odsto u 2025. godini, prenosi Bloomberg. Štaviše, dvomesečna analiza prinosa pokazuje sličnosti sa procvatom akcija visokotehnoloških kompanije pre 25 godina.

"Morate samo da pogledate učinak Rheinmetalla u Nemačkoj – to izgleda kao tehnološka akcija", kaže Edmund Shing, generalni direktor za investicije u kompaniji BNP Paribas Wealth Management, prenosi Bloomberg. "To je bilo snažno i tako će biti i dalje jer znamo da će evropske članice NATO-a morati da uvećaju značajno potrošnju (na odbranu), uključujući sada i Nemačku."

Strah da će SAD 'isključiti' evropske avione

Od nemačkog povećanog trošenja, kako procenjuju u Berlinu, profitiraće ne samo Goldman Sachs Group već i bivši poslodavac najuglednijeg budućeg nemačkog kancelara – Blackrock. I to ne samo zato što je Blackrock sa nepunih šest odsto akcija najveći pojedinačni akcionar najvećeg nemačkog proizvođača tenkova i ostalog naoružanja Rheinmetalla (u kojem Amerikanci drže oko 37 odsto vlasništva), već i zbog toga što je prošle jeseni postao vlasnik Global infrastucture partners. To je jedan od najvećih svetskih investitora specijalizovan za vlasništvo i upravljanje imovinom u sektoru energetike, transporta, digitalne infrastrukture i upravljanja vodom i otpadom, a Merzova vlada planira da uloži oko 500 milijardi evra u obnovu infrastrukture.

Prema oceni profesora ekonomije na Univerzitetu u Mannheimu Toma Krebsa, veliki deo novca iz nemačkih specijalnih fondova za infrastrukturu i odbranu mogao bi da se slije u američke ruke.

"Stvari postaju posebno interesantne kada je u pitanju hitno potrebno proširenje električne mreže", objašnjava Krebs za Berliner Zeitung. "Skoro svi oni su privatni operateri prenosnog sistema, a trenutno se razgovara o učešću privatnih finansijskih investitora kao što je Blackrock. Ako državne subvencije idu uglavnom privatnim finansijskim investitorima kako bi mogli da zarade visok prinos, onda investicije nisu dobro utrošene. Tada od koristi ne bi bila nemačka privreda, već Blackrock. To je velika opasnost."

Bloomberg Mercury

 

Krebs upozorava da bi, u najgorem slučaju, nemačka savezna vlada mogla da promoviše privatne investicije kroz infrastrukturni program, garantujući Blackrocku povrat od osam do deset odsto.

Osim straha da će se evropski novac sliti u američke ruke, u nekoliko evropskih zemalja uveliko se debatuje o tome da li bi SAD mogle čak odlučiti da uskrate kritičnu podršku ključnim evropskim oružanim sistemima američke proizvodnje, kao što je napredni borbeni avion F-35.

Nemački tabloid Bild preneo je da u Nemačkoj postoji sve veća bojazan da Vašington može daljinski da "ugasi" avione F-35 kupljene za nemačku vojsku, prenoseći da ta strahovanja imaju i stručnjaci za odbranu i bezbednost.

"Prekidač za 'ubijanje' F-35 nije samo glasina. Jednostavniji način je kroz sistem planiranja misija, koji neće dozvoliti lovcu da sleti", rekao je Joachim Schranzhofer, šef komunikacija u Hensoldtu, nemačkom lideru u namenskoj industriji specijalizovanom za senzore i nadgledanje.

Gde je tu namenska industrija iz Srbije i Adria regiona

I dok se u Nemačkoj i širom Evropske unije raspravlja o tome kako usmeriti povećana izdvajanja za odbranu, u najvećim zemljama Adria regiona uveliko je krenulo povećano naoružavanje i uvećanje budžeta za odbranu. Najupečatljiviji skok u toj oblasti je zabeležila Srbija, kojoj je u 2025. budžet za vojsku rekordan i iznosiće oko 2,2 milijarde evra, što je 2,53 odsto BDP-a. Na to je pre svega uticala kupovina 12 francuskih borbenih aviona 'rafal', kao i uvođenje obaveznog vojnog roka.

 

 

Najviše novca iz budžeta, osim na zarade vojnika, biće izdvojeno za opremanje vojske, mašine i opremu – čak 466 miliona evra. Sporazumom između Srbije i Francuske, kupovina "rafala" procenjena je na tri milijarde evra, a prva rata od 421 milion evra dospeva ove godine.

S druge strane, ratovi u Ukrajini i Gazi, kao i zategnutosti na Kavkazu uticale na tendenciju rasta broja i vrednosti sklopljenih ugovora sprske namenske industrije protekle tri godine.

"Trend rasta je ugovaranja novih poslova je jasan i bez zvanične statistike. Naprosto, rat u Ukrajini se direktno odrazio na ovaj biznis, odnosno pojačane nabavke naoružanja i municije“, kaže za Bloomberg Businessweek Adria visokorangirani izvor u nadležnom ministarstvu, koji je insistirao na poverljivosti.

Da je potražnja velika, svedoči i to da je u julu 2023. godine Vlada Srbije donela uredbu o jednomesečnoj suspenziji izvoza naoružanja i vojne opreme kako bi, kako navode naši izvori, osigurala da se ispoštuju ugovori fabrika oružja i municije sklopljeni sa Vojskom Srbije.

Bloomberg

 

Uprkos demantijima zvaničnika Srbije, u diplomatskim krugovima i pojedinim medijskim izveštajima se tvrdi da srpske granate završavaju i u rukama ukrajinske vojske. Ali uspeh srpske industrije naoružanja ne zavisi od ukrajinskih kupaca. Iz izveštaja o tek sklopljenim ugovorima vidi se da su proteklih godina glavni kupci iz SAD, Saudijske Arabije, Kipra, Jordana i Bugarske.

Najvažniji izvozni aduti ove industrije u Srbiji su složeni borbeni sistemi kao što su avion "Lasta", samohodna haubica NORA 155 mm, oklopno borbeno vozilo "Lazar", minobacači, sve vrste pešadijske i artiljerijske municije i raketa, balistička zaštitna oprema, eksplozivi i baruti.

Na američkom tržištu se najbolje prodaju poluautomatske puške proizvedene u "Zastava oružju" iz Kragujevca, kao municija proizvedena u "Prvom partizanu" iz Užica.

Upravo Trumpove najave da će uvesti carine od 25 odsto, kako je nedavno izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pogodiće i Srbiju iz dva razloga.

"Jedan je deo naše današnje i potencijalne trgovinske razmene sa SAD. Dobar deo municije iz 'Prvog partizana' decenijama prodajemo SAD. Ja sam siguran da će naći rešenje, ne mogu da nađu bolju municiju, da će gledati kako da izuzmu, ali bićemo pogođeni zbog direktnih ugovora koje s njima imamo. Nemojte da razmišljate koliko će nas teško pogoditi ukoliko nemačka auto-industrija ili francuska bude pogođena, a biće jezivo, jer vi znate da u dobrom delu Srbije, naročito centralne Srbije, nama pojedini gradovi opstaju zbog automobilske industrije", ukazao je predsednik Srbije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar