Regionalni igrači u odbrani. Ko je glavni?

Potražili smo perjanice odbrambene industrije u pojedinim zemljama Adria regiona. Uz sve veća geopolitička trvenja, ta industrija ubrzano jača praktično širom sveta. Odbrambene snage u regionu mogu da se opreme između ostalog puškama, pištoljima, dronovima, raketnim bacačima, granatama, eksplozivom, robotima za deminiranje, minobacačem, oklopnim vozilima, municijom, zaštitnom opremom i drugom odbrambenom tehnologijom. Industrija postaje strateška po prirodi, zbog čega je izvoz već ograničen. 

Rat je dobar za posao! Tako glasi 34. pravilo od 285 koja su napisala posebna bića - Ferengi iz naučnofantastične serije Zvezdane staze. Oni su poslovno orijentisani i njihov glavni cilj je ostvarivanje profita. Sledeće pravilo kaže da je i mir dobar za posao. Iako su izmišljena stvorenja, njihova poruka je daleko od toga. 

Dugi period relativnog mira u Evropi nas je uljuljkao u lažni osećaj sigurnosti, pa je politika na kontinentu skoro dopustila da sektor odbrane atrofira, ostavljajući ga zavisnim od dobavljača sa drugog kraja sveta. Nakon početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine, to se naglo promenilo, a novi sukobi na Bliskom istoku kao da najavljuju da ponovo ulazimo u period u kome će ovaj deo industrije biti jedan od najvažnijih za stabilnost i bezbednost. 

Evropska potrošnja za vojsku „povećaće se za 53 odsto na 456 milijardi evra od 2021. do 2026. godine, potencijalno čak za 65 odsto na 492 milijarde“, procenjuje Jelena Juvan, direktorka Katedre za studije odbrane na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta iz Ljubljane. Trend rasta sklapanja novih poslova je jasan i bez zvanične statistike, rekao nam je u neformalnom razgovoru visoki predstavnik Ministarstva odbrane Srbije. Rat u Ukrajini ima direktan uticaj na ovaj posao, odnosno na povećanu nabavku oružja i municije. U Srbiji je u septembru održan međunarodni sajam naoružanja koji su posetili predstavnici vlasti, kupci i proizvođači iz SAD, Rusije, Kine, Turske, Francuske, Azerbejdžana, Italije, Finske, afričkih, arapskih i pacifičkih zemalja. 

I u drugim zemljama regiona, u ovoj industriji je prilično raznoliko. Na primer, hrvatska vojna i odbrambena industrija je vitalna i uspešna, ali joj je potrebno institucionalno usmeravanje. Slovenija je mali igrač u ovoj globalnoj priči, ali se ipak stvaraju inovativni proizvodi sa kojima se kompanije takmiče za komad ovog kolača. U industriju je ušao i jedan od najbogatijih Slovenaca Ivo Boscarol, koji je uložio u kompaniju koja se bavi odbrambenim tehnologijama poput dronova i sistema za zaštitu od napada dronovima. U Bosni i Hercegovini (BiH) ova industrija predstavlja potencijalnu priliku za ekonomski razvoj, ali se suočava sa mnogim izazovima, uključujući štrajkove, neisplaćene plate i druge probleme nekih kompanija ove industrije. Industrija u Severnoj Makedoniji je samo bleda senka onoga što je bila u prošlosti. Nekada je bila proizvođač raketa i ručnih bacača raketa, sada proizvodi vojne kape i jakne. 

 

SRBIJA: Nadomak novih rekorda u izvozu oružja  

Nenad Radičević – spoljnopolitički novinar 

Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme „Partner 2023“, održan krajem septembra u Beogradu, zaličio je na zlatno doba nesvrstanosti SFR Jugoslavije. Pod kupolama Beogradskog sajma između naoružanja i vojne opreme mimoilazili su se predstavnici vlada, kupci i proizvođači iz SAD, Rusije, Kine, Turske, Francuske, Azebejdžana, Italije, Finske, afričkih, arapskih i pacifičkih zemalja, kao da ne bukti svojevrsni „hladni rat 2.0“ između Zapada i Istoka. 

Koliko je domaćin želeo da balansira u vremenima kada se balansiranje često shvata kao izdaja, najočiglednije se videlo po tome što su prikazana tri američka vozila „hamvi“ (Hamvee) nabavljena za Vojsku Srbije, pri čemu su na dva montirani ruski, odnosno sovjetski protivoklopni raketni sistemi „Kornet“ i „Fagot“. 

Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme; Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije 

Nakon godina sankcija UN i bezmalo potpunog uništenja srpske namenske proizvodnje u NATO bombardovanju 1999. godine, to se čini kao neverovatan uspeh. Međutim, to „vaskrsenje“ je dolazilo u naletima. Prvi nalet je bio 2007. godine, kada je potpisan ugovor o izvozu naoružanja, opreme, municije, minobacača, pancira i pištolja u Irak, vredan 250 miliona dolara. Osim toga, fabrika „Utva“ iz Pančeva isporučila je iračkoj vojsci 20 školskih aviona „Lasta“ za osnovnu obuku pilota. 

Tri godine kasnije usledio je novi nalet sklapanjem posla sa Alžirom od nekoliko stotina miliona evra za transfer tehnologija za četiri fabrike municije, opremu i naoružanje. Sledeći, nagli rast izvoza dogodio se od 2014. godine zahvaljujući tome što su se kao veliki kupci pojavili Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, koji su nabavljali sredstva istočnih (sovjetskih) kalibara. U 2021. kao novi veliki kupci su se pojavili Azerbejdžan i Uganda, a srpska odbrambena industrija dokazala da je, kao naslednica vojne industrije nekadašnje Jugoslavije, uspela da zadrži potencijalne kupce u Africi i na Istoku. 

Iako se poslednji sastavljen i objavljen godišnji izveštaj o izvozu srpskog naoružanja i municije odnosi na 2021. godinu, Bloomberg Businessweek Adria saznaje u nadležnim ministarstvima da su rat u Ukrajini i zategnutosti na Kavkazu uticali na tendenciju rasta broja i vrednosti sklopljenih ugovora. 

„Trend rasta ugovaranja novih poslova je jasan i bez zvanične statistike. Naprosto, rat u Ukrajini se direktno odrazi na ovaj biznis, odnosno pojačane nabavke naoružanja i municije“, kaže za Bloomberg Businessweek Adria visokorangirani izvor u nadležnom ministarstvu, koji je insistirao na poverljivosti. 

Oliver Bunic/Bloomberg

Kako Bloomberg Businessweek Adria ekskluzivno saznaje, nadležna ministarstva su u 2022. godini izdala 285 dozvola za izvoz oružja i vojne opreme ukupne vrednosti 971.917.832 američkih dolara. Zasad još nema potpunih podataka kolika je vrednost realizovanog izvoza u 2022. budući da nisu svi proizvođači i trgovci još dostavili nadležnima podatke o realizovanim poslovima. 

Međutim, analiza završnih knjigovodstvenih računa za 2022. glavnih proizvođača oružja, municije i vojne opreme u Srbiji koju smo uradili, pokazuje da su prihodi okosnice srpske namenske industrije za oko 70 miliona dolara veći nego u 2021. godini. Osim „Zastave oružje“ iz Kragujevca, čiji su prihodi u 2022. neznatno manji nego u 2021, svi ostali proizvođači, poput „Milan Blagojević – Namenska“, „Prve iskre“, „Prvog partizana“, „Slobode“, „Krušika“ i „Jugoimporta – SDPR“, beleže veće poslovne prihode. Tu se ističe „Jugoimport SDPR“, čiji je prihod porastao za više od 26 miliona dolara. 

S druge strane, analiza završnih računa ukazuje i na to da su domaći kupci naoružanja u 2022. u pojedinim slučajevima uticali na smanjenje izvoza, što se ogleda u tome da je izvoz pomenutih kompanija u prošloj godini bio tek oko 9,1 milion dolara veći nego lane. 

Da Vojska Srbije ne želi da prepusti sve kapacitete srpske namenske industrije stranim kupcima, svedoči i to da je u julu ove godine Vlada Srbije donela uredbu o jednomesečnoj suspenziji izvoza naoružanja i vojne opreme kako bi, kako navode naši izvori, osigurala da se ispoštuju ugovori fabrika oružja i municije sklopljeni sa Vojskom Srbije. 

Štaviše, u aprilu ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će sve oružje koje proizvede srpska namenska industrija u naredne tri godine otkupiti Vojska Srbije. 

„U ovom trenutku za potrebe Vojske Srbije radi se više od 200 različitih oružja u fabrikama srpske namenske industrije“, rekao je Vučić za TV Prva, dodajući da je svestan da će deo oružja i municije koje proizvedu srpske fabrike nekim putevima završiti u Ukrajini, bilo na ruskoj ili ukrajinskoj strani i da će, baš zbog toga, ali i zbog sopstvenog jačanja, Vojska Srbije otkupiti sve oružje za svoje potrebe. 

Nekoliko dana pre te izjave agencija Reuters je objavila da je Srbija pristala da isporuči oružje Kijevu ili ga je već poslala, bazirajući tu informaciju na uvidu u poverljiv dokument Pentagona, čiju autentičnost nije mogla nezavisno da potvrdi. Pod naslovom „Evropa - Odgovor na tekući sukob Rusije i Ukrajine“, dokument u obliku grafikona navodi „procenjene stavove“ 38 evropskih vlada kao odgovor na ukrajinske zahteve za vojnu pomoć. Prema tom grafikonu, Srbija je odbila da pruži obuku ukrajinskim snagama, ali se obavezala da će poslati ubojitu pomoć ili ju je već isporučila, kao i da Srbija ima političku volju i vojnu sposobnost da u budućnosti obezbedi oružje Ukrajini. 

Ministar odbrane Miloš Vučević je demantovao te navode, ističući da Srbija „nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta“. 

 

 

Uspeh srpske industrije naoružanja ne zavisi od ukrajinskih ili ruskih kupaca. Iz izveštaja za 2021. vidi se da su prema tek sklopljenim ugovorima glavni kupci iz SAD, Saudijske Arabije, Kipra, Jordana i Bugarske. I na listi zemalja u koje je realizovan izvoz u 2021. prednjače ponovo SAD, a slede Azerbejdžan, Uganda, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kipar, Saudijska Arabija, Bahrein, Burkina Faso, Alžir, Bugarska i Egipat. 

A kao najvažniji izvozni aduti ove industrije u Srbiji navode se složeni borbeni sistemi kao što su avion „Lasta“, samohodna haubica “Nora-B52”, oklopno borbeno vozilo „Lazar“, minobacači, sve vrste pešadijske i artiljerijske municije i raketa, balistička zaštitna oprema, eksplozivi i baruti.  

 

Oliver Bunic/Bloomberg

HRVATSKA: Imamo sve osim smera  

Miro Soldić – Bloomberg Adria 

Odbrambena industrija Hrvatske je vrlo vitalna. Čini je sedamdesetak firmi koje, u zavisnosti od delatnosti, možemo podeliti na pet segmenata: proizvodnja lične zaštitne opreme je segment u kojem posluje više od 50 odsto preduzeća iz industrijskog sektora, po dvadesetak odsto industrije drže proizvođači oružja i IT kompanije, a ostalih desetak procenata otpada na proizvođače vojnih plovila i vozila. 

Perjanice industrije su kompanije HS Produkt, Šestan-Busch i Dok-Ing, globalno uspešni izvoznici, a kratak osvrt na njihove bilanse pokazuje da im nisu naudile ni pandemija ni inflacija. 

HS Produkt proizvodi vatreno oružje, a njihovi  pištolji i puške su odavno osvojili globalno tržište pa su tako postali standardni deo opreme američke policije, vojske i FBI-ja. Lani su prihodovali  oko 150 miliona evra, uz 40 miliona evra dobiti. 

Šestan-Busch se bavi proizvodnjom predmeta za ličnu zaštitu, primarno zaštitnih kaciga. U 2022. su imali prihode od skoro  16 miliona evra i dobit od 1,7 miliona, dok u Dok-Ingu rade robotske mašine  za razminiranje i protivteroristička vozila, a prošle godine su im prihodi narasli na 37,4 miliona evra, uz dobit od 6,7 miliona. 

Valja spomenuti i kompaniju “Đuro Đaković Specijalna vozila”, čiji vojni proizvodni program uključuje licencu za proizvodnju borbenog oklopnog vozila PATRIA 8x8 ,tu je i firma  SCAM Marine, koja proizvodi snajperske puške velikog kalibra, M Adler D radi raketne bacače i ručne bacače granata… Uglavnom, premalo je prostora da bi se dotakli baš svake kompanije, ali priču o brojevima ćemo zaokružiti procenom njihovog izvoza koji se kreće oko 300 miliona evra godišnje. 

Cikličnost poslovanja 

Novi sukobi pozitivno su uticali na bilanse većine hrvatskih kompanija koje posluju u segmentu odbrane i bezbednosti, a da se i u ovoj godini još oseća pojačana potražnja, potvrđuje nam Goran Basarac, predsednik Hrvatskog klastera konkurentnosti odbrambene industrije.  

„Cikličnost je pojam koji je u prošlosti najbolje karakterisao poslovanje u ovom segmentu. Cikličnost u vezi sa ratnim sukobima. Danas, doduše, uz ove ratne sukobe, EU se budi i stavlja masu programa u fokus povezanih sa odbranom i bezbednošću i smatram da je u iduće dve do tri godine poslovna prilika za sve koji deluju u ovom segmentu“, naglašava. To buđenje koje spominje kulminiralo je osnivanjem Evropskog odbrambenog fonda (EDF) teškog 8,1 milijardu evra. Zanimljivo je da je Hrvatska među prvima počela da povlači EU novac za potrebe odbrane i bezbednosti, a delovanjem klastera odbrambene industrije, više od 70 miliona evra je povučeno kroz Operativni program konkurentnost i kohezija 2014 - 2020.  

„Naša industrija uglavnom pokušava da se partnerski poveže na određene projekte glavnih strateških igrača na nivou EU, ali mene lično bi više veselilo da Hrvatska smisli, podrži i targetima neki svoj strateški projekt putem nekog domaćeg etabliranog proizvođača“, poručuje Basarac i dodaje da je tu ključna uloga Ministarstava odbrane (MORH). 

Naglašava da ova industrija ide ruku pod ruku sa vojskom, odnosno MORH i Oružanim snagama RH (OSRH) i da se može razvijati isključivo u saradnji s njima kao svojim krajnjim korisnikom. 

„Tu priča počinje i staje. Veseli me da će se možda u skoroj budućnosti prezentovati neki novi dugoročni plan opremanja i modernizacije OSRH pa da možda vidimo kako su to tačno zamislili viziju hrvatske vojske u 2030. ili 2035. Kakve sposobnosti moramo da razvijamo i na šta da se fokusiramo. To će biti, recimo, dobar smer za industriju“, smatra Basarac. 

Razvoj tehnologije 

Ako ste i površno pratili izveštaje s ukrajinskog ratišta, sigurno ste čuli da jednu od glavnih uloga igraju dronovi, spominjao se satelitski internet preko Starlinka Elona Muska, hipersonični projektili, kvantne tehnologije i nezaobilazna veštačka inteligencija. Sve to je već prisutno na frontu pa nas je zanimalo kako mi stojimo po tom visokotehnološkom pitanju. 

Basarac tvrdi da su hrvatske kompanije spremne za sve izazove i opet prebacuje lopticu na OSRH. 

„Očekujem od predstavnika hrvatske vojske i eminentnih vojnih stručnjaka da stvore jasne doktrine o tome kakav rat Hrvatska može očekivati za pet, deset ili 15 godina i kakve sposobnosti bi voleli da ima i razvija hrvatska odbrambena industrija. Onda prema tome možemo početi da stvaramo bazu. Mi kao industrija čekamo vojsku i nužno moramo sarađivati s njom u razvoju novih proizvoda i usluga“, zaključuje. 

Da Hrvatska zaista ne mora da brine o tehnološkim znanjima domaćih preduzetnika za unapređenje vojno-odbrambene industrije, možda najbolje ilustruje primer osječke firme Orqa, koja se proslavila proizvodnjom video-naočara za upravljanje dronovima.  

Pre nekoliko godina su iz civilnog sektora napravili zaokret prema vojnom. Rade na istraživačkim i razvojnim projektima besposadnih sistema, ali u domenima poput razvoja digitalnih uređaja za noćni vid sa AR/MR funkcionalnosti, privatnih 5G mreža, i optičkih sistema za oklopna vozila.  

Što se tehnologije tiče, obično se ona usavršavala u vojsci pa je tek godinama nakon toga dolazila na civilno tržište, ali sada se taj odnos promenio, barem što se dronova tiče, tvrdi nam glavni izvršni direktor Orqe Srđan Kovačević.  

 

Objašnjava da  će se mnoge odbrambene kompanije koje se danas bave dronovima morati dobro da se zamisle nad svojim rešenjima i pomno zagledaju u to što rade kompanije iz segmenta civilne tehnologije dronova, ako žele da ostanu konkurentni i relevantni. „Verujemo da bi najbrži tu mogli naći izuzetno zanimljive prilike za akvizicije, dok će oni sporiji verovatno završiti poput dinosaurusa“, smatra Kovačević. 

Orqa danas proizvodi skoro sve komponente potrebne za izradu multikoptera, ali to su još civilne tehnologije, pojašnjava. „U sledeće dve godine, naš fokus će biti dovođenje te civilne tehnologije na nivo bezbednosnih i drugih zahteva koje nameće vojna primena. Verujemo da će još godinama nakon završetka rata u Ukrajini postojati velika potražnja za takvim sistemima jer su promene u načinu korišćenja besposadnih sistema ogromne, i svi će hteti da opreme svoje snage novim sredstvima poput onih koja su se pokazala izuzetno efikasnim u Ukrajini“, zaključuje Kovačević. 

Da sumiramo situaciju u hrvatskoj vojno-odbrambenoj industriji: postoji hardver, postoji  softver, ono što nedostaje je institucionalna vizija i smer u kojem želi da se razvija vojska za moderne ratove koji se vode po potpuno novim doktrinama.  

Da se razumemo, uspešnim hrvatskim firmama iz branše je svejedno hoće li se država trgnuti i odlučiti šta hoće, one i onako 90 odsto svoje proizvodnje šalju u izvoz. Ali bilo bi lepo da se država strateški odredi i pogura modernizaciju vojske jer se takva ulaganja uvek pozitivno odraze na celokupnu privredu.  

 

SLOVENIJA: Patuljak po obimu, Golijat po inovativnosti 

Aleš Kovačič – Bloomberg Adria 

Slovenija ne može razviti značajnu vojnu ili odbrambenu industriju ako je sama zemlja značajno ne podržava. Za to mora da ima oružane snage i interes, jer to obezbeđuje narudžbine, odnosno priliv kapitala. Pored toga, uloga države je važna u smislu povratnih informacija kada se, na primer, novi komad naoružanja testira u stvarnim, još boljim borbenim uslovima. 

Ovo je možda i najvažniji zaključak koji se može izvući iz reči direktora najveće slovenačke kompanije u sektoru odbrambene industrije Arex iz Šentjerneja na jugoistoku Slovenije. U intervjuu za Bloomberg Bussinesweek Adria, šef kompanije Tim Castagne je više puta isticao važnost veze između zemlje, njenih oružanih snaga i industrije: „Svakoj zemlji je potreban veliki proizvođač koji snabdeva potrebe vojske i druge bezbednosne strukture sa vlastitim proizvodima“. 

Tim Castagne, šef kompanije Arex. Foto: Bojan Žalec

Ključna je povratna informacija sa terena, kaže on i dodaje da simbioza pregovaranja donosi obostranu korist – vojska dobija proizvod koji joj je potreban na osnovu sopstvenih potreba, a proizvođač obezbeđuje dobro ime ili domaći publicitet. „Logika u našoj industriji je takva da ako neki proizvod, recimo pištolj, ne koristi domaća vojska, ako nije temeljno ispitan u praksi, onda će se samo nekoliko ljudi odlučiti da kupi takav proizvod“, iskren je prvi čovek uspešne kompanije, koji je po rođenju Nemac. 

Arex je od 2017. u vlasništvu češkog fonda RSBC Defense. On je, doduše, patuljak iz evropske perspektive, ali je 2021. godine ostvario profit od 1,4 miliona evra, a prošle godine skoro 700 hiljada. Direktor preduzeća kaže da su prošle godine zabeležili rast prodaje od 40 odsto, tako da je prihod od prodaje porastao na 25,6 miliona evra. U 2020. godini imali su ulaganja od tri miliona evra, a prošle godine 2,2 miliona, od čega je najveći deo otišao u nabavku mašina za jačanje proizvodnje naoružanja i municije. 

Vitrina oružja u preduzeću Arex. Foto: Bojan Žalec

 

Veličina Slovenije se često pominje kao nedostatak u privredi, ali je odbrambena industrija specifična i po tome što je to za nju zapravo jedinstvena prednost. „Prednost malih zemalja poput Slovenije je u tome što brzo dobijamo odgovore“, objašnjava Castagne, koji je i sam veliki entuzijasta za oružje. „Sa našim inženjerima rade ljudi iz Ministarstva odbrane, koji zapravo poznaju projekte koji su u toku, koji znaju šta im treba i ovo je za nas veliko olakšanje“, kaže on o poređenju Slovenije i rodne Nemačke. 

Novi proizvodi? „Trenutno radimo na novom pištolju za slovenačku vojsku koji niko do sada nije video“, objašnjava prvi čovek o najnovijem i najvažnijem projektu. Reč je o pištolju “Delta”, kojim slovenačka vojska namerava da zameni zastarele beretke, ali u Ministarstvu odbrane su nam objasnili da odluka o nabavci ovog oružja i uvođenju u operativnu upotrebu u vojsci „još nije doneta“. Castagne očekuje da će odluka biti doneta ove godine. 

Hoće li Slovenija proizvoditi artiljerijsku municiju za Ukrajinu? 

Slovenija je, doduše, mala država, ali je s druge strane članica Evropske unije i NATO. Više od godinu i po intenzivno se bavi jačanjem odbrambenih sposobnosti Ukrajine, koju je krajem prošlog februara neočekivano napala susedna Ruska Federacija. 

Rat u Evropi, a sada i na Bliskom istoku, podstiče trgovinu oružjem na Starom kontinentu. Jelena Juvan, šef Odseka za studije odbrane na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani, procenjuje da će se evropska potrošnja na vojsku „povećati za 53 odsto na 456 milijardi evra od 2021. do 2026. godine, potencijalno čak 65 odsto do 492 milijarde“. 

Ovom rastu umnogome će doprineti kreiranje evropskog programa za zajedničku nabavku municije, koji Ukrajini najviše nedostaje, i uspostavljanje jedinstvenih proizvodnih kapaciteta, u čemu učestvuje i Slovenija, kao članica EU. Kako je saopštilo resorno ministarstvo, martovskom javnom pozivu kompanijama da iskažu interesovanje za učešće u uspostavljanju proizvodnje pešadijske, topovske i minobacačke municije u Republici Sloveniji odazvalo se 49 kompanija. 

Bojan Žalec

 

Među njima je i Arex, koji je veoma zainteresovan da se uključi u projekat uspostavljanja proizvodnje municije većih kalibara, što do sada nije rađeno u Sloveniji. „Iako trenutno pravimo manevarske municije, možemo brzo da pređemo na pravljenje smrtonosne verzije“, objasnio je Castagne pre nekoliko meseci. 

Međutim, prema informacijama Ministarstva odbrane (MORS), proces nije išao dalje od definicije interesovanja, što je (pozitivno) iznenadilo zemlju. „Još proučavamo pristigle ponude u ministarstvu i do sada nije doneta odluka o daljim koracima u ovom projektu“, objašnjavaju. 

Bog munja i groma za 1.000 evra 

Mnogi manji proizvođači i inovatori niti čekaju državu, niti se uzdaju u saradnju, već pokušavaju da se svojim inovacijama etabliraju na nekom od najkonkurentnijih tržišta ili industrija uopšte. „Bila je to jedna mrvica koja mi nije dala mira“, priča nam Tomaž Razpet šta je radio proteklih pet godina. Pre osnivanja Tinck Armsa, Razpet se bavio razvojem vodenih turbina, pa kaže da je „već imao neko inženjersko znanje“. 

Posle pet godina prijavljivanja, nastala je jurišna puška “Perun X16” - nadograđena verzija ustaljene jurišne puške/platforme AR-15, koja nosi ime najvišeg slovenskog boga i čiji dizajner kaže da je modularnost njena glavna prednost u odnosu na konkurenciju  „Ima hibridni operativni sistem koji smo sami razvili“, objašnjava dizajner specifičnosti puške, koja je impresionirala i evropsko i visoko konkurentno američko tržište. Ima dosta standardnih delova, što znači da korisnik nije vezan za proizvođača, već može da kupi rezervne delove na tržištu“, objašnjava on. Interesovanje za pušku, koja je u prodaji ove godine, iznenadilo ga je, kaže, i planira da proizvodi između 500 i 600 komada godišnje. Cena pištolja je između 1.000 i 1.350 evra. 

Jedan od najbogatijih Slovenaca zainteresovan je i za posao sa oružjem 

Zahvaljujući ukrajinskom ratu, prodaja kompanije C-Astral porasla je za 200 odsto, a profit za 400 odsto, rekao je u intervjuu sa Bloomberg Adria Marko Peljhan, suosnivač kompanije za proizvodnju bespilotnih letelica i dronova. Prema njegovim rečima, tržište vazduhoplovne industrije, koje u Sloveniji vredi oko 40 miliona evra, doživelo je neverovatan procvat zbog invazije. „Sada smo u razgovorima sa šest potencijalnih investitora“, kaže on, dok je 2008. godine bilo teško pronaći dodatni kapital i suinvestitore. 

C-Astralje i kompanija Pipistrelom iz Ajdoviščine smatraju se početnicima vazduhoplovstva u Sloveniji.  Pre nekoliko meseci bili su izbrani kao deo konzorcijuma na tenderu MORS-a vrednom 1,2 miliona evra za proizvodnju drona sa nadogradnjom NRH (nuklearna, radiološka, hemijska zaštita). Grubo rečeno, reč je o sistemu koji će se koristiti za prikupljanje kontaminiranih uzoraka sa zemlje, a kaže da je i u globalnom kontekstu to složen projekat. „Razvoj u okviru konzorcijuma domaćih kompanija je zaista veliko dostignuće i pokazuje da je Slovenija visokotehnološka zemlja“, ocenio je on. 

Bivši vlasnik Pipistrela, poznati slovenački biznismen Ivo Boscarol i jedan od najbogatijih Slovenaca, zajedno sa ćerkom je većinski vlasnik kompanije Timtek Defens, koja razvija zaštitu od masovnih napada dronovima i drugim sistemima. „Postojeće odbrambene snage kao što su laseri ili konvencionalno oružje su ili skupe ili manje efikasne“, počinje on o prednostima sistema “Timtec”. To, kaže, funkcioniše na dva nivoa, a to je pasivna detekcija i, u sledećoj fazi, razoružavanje dronova ili njihove elektronike. Takav sistem je jedinstven u svetu i biće znatno jeftiniji od, na primer, američkih ili izraelskih odbrambenih sistema koji su u svetskom vrhu, dodaje on. 

Boscarol kaže da je kompanija trenutno u istraživanju, ali predviđa da će radni sistem biti predstavljen već sledeće godine. Zbog inovativnog pristupa rešavanju složenog izazova masovnih i destruktivnih napada dronovima, prodorni biznismen predviđa brz rast prodaje od 200 odsto za njegovu kompaniju u narednim godinama. 

 

BOSNA I HERCEGOVINA: Unaprediti izvoz uz modernizaciju 

Teo Zorić - Bloomberg Adria 

Namenska industrija u Bosni i Hercegovini (BiH) svaki čas se predstavlja se kao razvojna šansa, a njeni podaci prikazuju se kao ekonomska i tehnološka pobeda. Ipak, takve narative često naruši vest o štrajku, neisplaćenim platama ili blokiranim računima neke od kompanija iz tog sektora.   

U Republici Srpskoj posluju tri fabrike namenske industrije, entitetski Kosmos iz Banjaluke i Orao iz Bijeljine, dok je bratunački Tehnički remont privatna kompanija. U Federaciji BiH funkcioniše pet privatnih fabrika oružja i municije: Pobjeda Technology, Pobjeda Rudet, AC Unity Goražde, Koteks Tešanj i Guma-co Bugojno. U vlasništvu entitetske vlade su: Binas Bugojno, BNT-TMiH Novi Travnik, Unis Ginex Goražde, Igman Konjic, Pretis Vogošća, TRZ Hadžići i Zrak Sarajevo.  

Strateški fokus po pitanju namenske industrije u Bosni i Hercegovini je unaprediti izvoz, uz modernizaciju ove industrije i njeno približavanje NATO i EU standardima, kaže za Bloomberg Businessweek Adria ekonomski analitičar Admir Čavalić. On kaže kako je to izraženo u aktuelnim strateškim dokumentima.   

"Ono što je evidentno jeste da namenska industrija nudi izuzetne mogućnosti rasta, što je demonstrirano u proteklim godinama kroz rast prihoda pre svega. Svakako da i desetogodišnji izvozni trend dokazuje navedeno, međutim, još ne možemo govoriti o preterano značajnom učešću namenske industrije unutar celokupne ekonomije - kako po ostvarenim prihodima, tako i po broju zaposlenih, te izvoznim performansama", naglašava on.   

   

"Ono što je specifično za BiH jeste dodatna mogućnost barijera jer je ova industrija inicijalno na entitetskim nivoima, ali suštinski određena državnim zakonima i nadležnostima. Tako da se mogu desiti situacije da jedan nivo blokira drugi, što opet može proizvesti negativan uticaj za namensku industriju", kaže Čavalić.  

Iz Bosne i Hercegovine najviše se izvoze municija za vojno oružje, revolveri i pištolji, a tu prednjači bivši lider Igman iz Konjica. Igman je u prvoj polovini ove godine zabeležio pad ukupnih prihoda za 19 odsto. Ova kompanija je prodala oko 14,3 miliona evra (28 miliona KM) robe, a lani je taj iznos  bio 20 miliona evra (39 miliona KM).  

Većinski vlasnik ove kompanije je Vlada Federacije BiH s udelom od 51,0012 odsto, a što sugeriše glavnu karakteristiku namenske industrije u BiH, javno vlasništvo. Drugačiji, pozitivni trend imao je Pretis iz Vogošće, koje se bavi proizvodnjom oružja i municije. On je u prvih šest meseci ove godine ostvario prihode od 20 miliona evra (39 miliona KM), posebno značajan bio je rast izvoza od čak 23 odsto.   

Čavalić kaže da je ova industrija isključivo izvozno orijentisana, što je dobro. Takođe, u komparaciji s drugim industrijama, naročito u kontekstu ekonomskih kriza, namenska industrija se pokazuje antifragilnom - koriste se postojeće globalne prilike kako bi se maksimizovale performanse.  

"Zasad se postiže konkurentnost u toj oblasti, i to na bazi razvijenog ’know-how’, odnosno tradicije namenske industrije u BiH. Moguće je da u će budućnosti biti značajnijih inovacija, a razumevajući da su bitna tržišta tehnološki razvijena i shodno tome oblikuju potražnju (poput SAD npr.)", zaključuje on.  

S namenskom industrijom se relativno mnogo trguje na Sarajevskoj berzi (SASE). Važna vest u septembru bila je da je preko skrbničkog računa na ASA Banci kupljeno 150.000 deonica Pretisa, a većinski vlasnik i dalje je Vlada FBiH.   

 

Severna Makedonija: Danas industrija bleda senka prošlih uspeha 

Aleksandra Tomić – Bloomberg Adria 

Vojno-namenska industrija u Makedoniji je nerazvijena, nerentabilna i ne prati razvoj u svetu i regionu. Nekada je bila proizvođač raketa i ručnih bacača, sada proizvodi vojne kape i prsluke. Samo dve kompanije bile su značajan deo ove industrije u zemlji - jedna je sada u stečaju, druga je aktivna, ali radi s pola kapaciteta. 

Iako je slika o toj industriji sada sumorna, Severna Makedonija je bila regionalno priznat akter i u oblasti vojne industrije. Fabrika Suvenir iz Samokova tada je bila jedna najvećih fabrika oružja u regionu, gde su proizvodili razne vrste municije i eksploziva. Nažalost, pokazalo se  da mnogi investitori, koji navodno imaju velike planove, žele samo brzu zaradu. U toj fabrici, koja je bila najaktivnija, radilo je više od 500 radnika. Tokom tranzicije je propala. Rešio ga je grčki biznismen Vasilios Papadopulos, koji je kupio tu fabriku u 2006. godini za 500.000 evra, iako je navodno vredela pet puta više. Mnoge vredne mašine su tokom noći nestale iz fabrike, ali to nikada nije bilo dokazano na sudu. Nakon pet godina, novi vlasnik fabrike postala je češka kompanija Sumbro, a David Jung, tadašnji generalni direktor i direktor kompanije, bio je predstavljen kao poznati biznismen sa iskustvom u oblasti naoružanja, municije, popravke i likvidacije vojne opreme. 

 

Međutim, fabrika je trenutno aktivna i deo je ATS Grupe, preduzeća za namensku proizvodnju, a u njoj je i dalje 350 zaposlenih koji se bave proizvodnjom municije. Ukupna nova ulaganja su u vrednosti od 202 miliona evra, a samo za malokalibarsku municiju i kapsule oko 50 miliona evra. 

ATS Grupu čine tri kompanije, pored samokovske, postoje i dve u Skoplju, sa više od 500 zaposlenih. Proizvode kompozitne proizvode i proizvode namenjene opremanju vojske i policije u oblasti balističke zaštite i balističke bezbednosti. Pored toga, kompanija proizvodi i municiju malog kalibra i kompletne linije mašina za proizvodnju municije. 

Vojni šlem iz fabrike Suvenir u Severnoj Makedoniji; izvor: ATS Group 

Fabrika 11 Oktomvri-EUROKOMPOSIT u prošlosti je bila industrijski gigant sa izuzetno značajnim proizvodnim kapacitetom u Severnoj Makedoniji i regionu. Imala je značajno složen proizvodni sistem, koji je bio kompatibilan i interoperabilan sa zemljama članicama NATO-a i EU. Od svog osnivanja 1952. godine, Eurocomposite je bio zasnovan kao kombinovani proizvodni sistem, raspoređen u nekoliko fabrika za specijalnu proizvodnju, od najvećeg značaja za odbranu zemlje, sa osnovnom delatnošću proizvodnje specijalnih proizvoda. 

Međutim, vlast nije uspela da ga spase i sada je nemi svedok jednog prošlog vremena. 

U makedonskoj statistici nema podataka o ukupnoj proizvodnji naoružanja, a univerzitetski profesor Metodij Hadži-Janev kaže za Bloomberg Businessweek Adria da je ova industrija izuzetno značajna za zemlju i da bi u budućnosti trebalo napraviti strategiju za povećanje proizvodnje. 

„Posvećenost ovoj industriji je potrebna i to se sada dokazuje kao nikada ranije. Rat u Ukrajini pokazao je da spontana proizvodnja nije dovoljna, a nedostatak ulaganja u tu industriju dovodi Evropu u nezavidnu situaciju. Definitivno moramo pronaći način da se aktiviramo i povratimo primat. Ranije smo proizvodili delove za tenkove i rakete i topove, sada se to svelo na neko prepakovanje”, kaže Hadži Janev.​ 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar