Trumpovi i Putinovi timovi pregovaraju, a Evropa plaća cenu

Timovi Donalda Trumpa i Vladimira Putina sastali su se u glavnom gradu Saudijske Arabije, gde planiraju da raspravljaju o načinima za obnavljanje američko-ruskih odnosa i okončanje rata u Ukrajini, što je poprilično naljutilo predstavnike Ukrajine i zemalja Evropske unije (EU) jer nisu pozvani za pregovarački sto. Razgovori timova, koje predvodi šefovi američke i ruske diplomatije – Marco Rubio i Sergej Lavrov – kako se očekuje, trebalo bi da otvori put za direktan susret predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Rusije, koji bi takođe mogao da se dogodi na Bliskom istoku.

Prvo telefonski razgovor Trumpa i Putina o ukrajinskim mirovnim pregovorima o kojima se šef Bele kuće prethodno nije konsultovao ni sa Ukrajinom, niti sa evropskim saveznicima, neminovno je zaličio na savremenu verziju konferencije u Jalti na kojoj su pre tačno 80 godina o posleratnoj reorganizaciji i granicama Nemačke i Evrope odlučivali Franklin Roosevelt, Winston Churchill i Josif Staljin. Razgovori u Rijadu shvataju se kao deo te svojevrsne savremene konferencije u Jaltu, budući da velike sile razgovaraju o sudbini mira u Evropi.

Prilikom dolaska na aerodrom u Rijadu, bivši ruski ambasador u Vašingtonu koji je sada spoljnopolitički savetnik predsednika Putina, Jurij Ušakov, izjavio je novinaru ruske državne televizije da je ruskoj delegaciji "glavna stvar da se počne prava normalizacija odnosa između nas (Moskve) i Vašingtona".

Bivši američki ambasador u Moskvi Michael McFaul reagovao je na društvenoj mreži X, rekavši da je veoma blisko sarađivao sa Ušakovim, te da je on veoma pažljiv prema onome što govori zvanično.

"To što kaže da je cilj razgovora u Saudijskoj Arabiji da se poboljšaju odnosi SAD i Rusije, a ne to da se donese mir u Ukrajini, veoma otkriva ruske prioritete", smatra McFaul.

Dok Ukrajina, koja ne prisustvuje pregovorima, kaže da se u Rijadu ne može da sklopi mirovni sporazum u njeno ime, predsednik Francuske Emmanuel Macron je u ponedeljak uveče organizovao mini-samit lidera vojno najjačih članica EU i Velike Britanije kako bi raspravili činjenicu da su Evropljani van pregovaračkog stola, ali i kako Evropa može da se uključi i utiče u ukrajinski mirovni proces.

"Ne samo Ukrajina već i Evropa mora da preuzme svoju odgovornost kada se postigne primirje između Ukrajine i Rusije", napisao je na X-u holandski premijer Dick Schoof dodajući da "u ovom ključnom trenutku za bezbednost Evrope moramo da nastavimo da stojimo iza Ukrajine". "Evropa će morati da da doprinos očuvanju bilo kakvog sporazuma, a saradnja sa Amerikancima je od suštinskog značaja."

Uprkos urgentnosti, sa mini-samita u Parizu nije došao nikakav konkretan plan, a učesnici se nisu saglasili ni oko eventualnog slanja evropskih mirovnih trupa u Ukrajinu nakon prekida ratnih dejstava. Prema oceni nemačkog kancelara Olafa Scholza, prerano je za raspravu o mirovnim trupama.

SAD su, inače, bez mnogo pompe kontaktirale s evropskim zemljama, poslavši im svojevrsnu anketu da pruže detalje o bezbednosnim garancijama koje bi bile spremne da pruže Ukrajini kako bi obezbedile trajni mirovni dogovor, izvestio je Bloomberg. Konkretno, Trumpova administracija želela je da sazna kako bi trebalo da saveznici reaguju ako Moskva napadne bilo koje mirovne snage.

Foto: Bloomberg

S obzirom na to da SAD nameravaju brzo da deluju, Evropa rizikuje da bude marginalizovana u pregovorima koji bi mogli da odrede bezbednosnu ravnotežu na kontinentu u narednim godinama, ukoliko brzo ne donesu konkretan plan.

Evropa za 'dečjim stolom'

Prema oceni prvog čoveka najvećeg nemačkog odbrambenog preduzeća, evropske države su ostavljene za dečjim stolom u pregovorima o budućnosti Ukrajine zbog decenija nedovoljnog ulaganja u odbranu. Za to su, kaže on, same krive.

"Ako ne ulažete, ako niste jaki, oni vas tretiraju kao decu", rekao je za Financial Times Armin Papperger, generalni direktor Rheinmetalla. "Za Evropljane je bilo veoma zgodno u poslednjih 30 godina da kažu - u redu, potrošite jedan odsto (BDP-a na odbranu), to je u redu."

Posledica tog stava, ističe on, jeste to što su Evropljani sada kao deca koja se nalaze za odvojenim stolom, dok SAD i Rusija učestvuju u raspravi o budućnosti Ukrajine.

"Ako roditelji večeraju, deca moraju da sede za drugim stolom", rekao je Papperger, za koga se veruje da je prošle godine bio meta osujećenog atentata od strane Rusije. "SAD pregovaraju sa Rusijom i nijedan Evropljanin nije za stolom – postalo je jasno da su Evropljani deca."

Iako sumnja u to da će Trumpovi mirovni pregovori zaista navesti Rusiju da "prestane da puca", prvi čovek Rheinmetalla ističe da potražnja za oružjem u Evropi ostati jaka čak i u slučaju prekida vatre između Ukrajine i Rusije. Kako kaže, Evropa će nastaviti da ulaže u oružje dok god se suočava sa pretnjom ruske agresije.

Ilustracija: Depositphotos

"Evropljani i Ukrajinci nemaju ništa u svojim depoima", rekao je on, misleći na evropske male zalihe oružja.

Ukrajina Evropi: Imenujte pregovarača

I dok Evropljani još nisu izašli sa konkretnim planom na činjenicu da nisu za pregovaračkim stolom, Ukrajina im poručuje da brzo nominuju predstavnika za potencijalne mirovne pregovore sa SAD i Rusijom.

"Odluka treba da bude brzo donesena", rekao je Igor Žovkva, zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, za Bloomberg. "Nadam se da će to biti odmah nakon sastanka u Parizu. Trebalo bi da delamo, a ne da razmišljamo."

Žovkva nije želeo da predloži imena potencijalnog izaslanika, ali je naglasio da osoba treba da bude na nivou lidera kako bi imala isti status kao Zelenski, Trump i Putin.

Volodimir Zelenski; Foto: Bloomberg

Zelenski je takođe podržao tu ideju, rekavši novinarima u Kijevu putem video-konferencije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata: "Moraćemo da imamo predstavnika Evrope".

EU traga za novcem za dodatnu odbranu

U međuvremenu evropski mini-samit, koji je u ponedeljak uveče u Parizu organizovao predsednik Macron, nije doveo do saglasja o eventualnom slanju evropskih mirovnih trupa u Ukrajinu nakon prekida rata, ali se čini da je ipak ubrzao dogovor unutar Evropske unije o dosad poprilično kontroverznoj temi, a to je emitovanje evroobveznica, kako bi se ovim zajedničkim zaduživanjem finansirali očekivani znatno veći troškovi na odbranu.

 

Iako se o zajedničkim obveznicama nije detaljno raspravljalo na mini-samitu u Parizu, poljski premijer Donald Tusk, čija zemlja trenutno predsedava EU, rekao je da će nove mere finansiranja biti predstavljene na vreme za predstojeći redovni samit EU, koji se održava 20. i 21. marta.

"Suočeni sa ovom vanrednom situacijom, mislim da je vreme da se donesu istorijske odluke", rekao je francuski ministar za evropska pitanja Benjamin Haddad u intervjuu za Bloomberg. "I zaista, pitanje evroobveznica je, na primer, jedan od mehanizama o kojima bi trebalo da govorimo."

Prema analizi Bloomberg Economicsa, zaštita Ukrajine i širenje evropskih vojski mogli bi da koštaju velike evropske sile dodatnih 3.100 milijardi dolara u narednih 10 godina. Iako su samo 23 od 32 zemlje članice NATO-a ispunile cilj potrošnje od dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), planeri Severnoatlantske alijanse procenjuju da će vojni blok morati da potroši čak 3,7 odsto BDP-a na odbranu, preneo je ranije Bloomberg.

Osim o evroobveznicama, raspravlja se i o drugim opcijama za finansiranje odbrane, poput pokretanje klauzule o izbegavanju fiskalnih pravila EU, što je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji predložila predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen, jer bi to omogućilo državama članicama da se više zadužuju.

Ursula von der Leyen; Foto: Bloomberg

"Trenutno tražimo veću fleksibilnost u pogledu evropskih fiskalnih pravila za odbranu i tražimo kako da primenimo klauzulu o izbegavanju, koju imamo u našem zakonodavstvu", rekao je potpredsednik EK zadužen za ekonomiju Valdis Dombrovskis novinarima u ponedeljak u Briselu.

Na minhenskoj konferenciji je i nemačka ministarka spoljnih poslova Annalena Baerbock nagovestila da je u pripremi značajan plan za izgradnju jake odbrane, rekavši da "slično evru ili korona krizi, sada postoji finansijski paket za bezbednost u Evropi".

"To će doći u bliskoj budućnosti", rekla je ona, ne navodeći dodatne detalje.

Ekonomisti Deutsche Banka procenjuju da EU može za finansiranja odbrane da prikupi oko 400 milijardi evra kroz nacionalni fiskalni prostor, kohezione fondove bloka i od prenamene novca u postojećim programima, kao što su Instrument za oporavak i otpornost i Evropski mehanizam za stabilnost.

Poljski premijer Tusk rekao je novinarima posle sastanka da je dobio uveravanja da će mnoge milijarde evra preostalih evropskih fondova biti prenamenjene za odbranu, te da se taj novac može odmah mobilisati.

Budući da je Nemačka među zemljama koje su tradicionalno protiv zajedničkog zaduživanja, zvaničnici navode da novi planovi potrošnje neće biti objavljeni do nemačkih izbora, kako bi se izbeglo izazivanje kontroverze pred glasanje koje se održava 23. februara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar