Putinov trijumf nad Ukrajinom i EU

Ocenom spoljnopolitičkog komentatora nemačkog nedeljnika Zeit Joerga Laua da je ovo bio "dan trijumfa za Putina" moglo bi se najkraće sažeti kako je u Evropskoj uniji i Ukrajini dočekan ne samo rezultat telefonskog razgovora predsednika SAD i Rusije već i poruke novog američkog ministra odbrane evropskim saveznicima u NATO i u Kontakt grupi za Ukrajinu.

Pre nego što je izašao pred novinare, Donald Trump je na društvenoj mreži Truth Social objavio da je imao "dug i veoma produktivan telefonski razgovor" s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u kom su se dogovorili oko početka mirovnih pregovora za prestanak rata u Ukrajini.

 

 

"Razgovarali smo o Ukrajini, Bliskom istoku, energetici, veštačkoj inteligenciji, snazi dolara i drugim temama", napisao je Trump, i oduševljeno istakao da je Putin čak pomenuo Trumpov "moto predizborne kampanje: zdrav razum", te da obojica "vrlo snažno" veruju u to. "Dogovorili smo se da naši timovi odmah počnu pregovore. I počećemo pozivom Zelenskom da ga obavestim o razgovoru koji je održan. Uradiću to odmah."

Kako je napisao, pregovore sa američke strane vodiće državni sekretar Marco Rubio, direktor CIA John Ratcliffe, savetnik za nacionalnu bezbednost Michael Waltz i specijalni izaslanik Steve Witkoff.

"Milioni ljudi su poginuli u ratu koji se ne bi dogodio da sam ja bio predsednik, ali se desio, tako da se mora završiti. Ne treba više gubiti živote", napisao je Trump i zahvalio se Putinu na vremenu i trudu koji je uložio u vezi sa ovim pozivom, kao i na oslobađanju američkog državljanina Marca Fogela.

Putin zove Trumpa da dođe u Moskvu

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da je u telefonskom razgovoru Putin podržao jednu od glavnih Trumpovih teza da je došlo vreme da Moskva i Vašington rade zajedno, te da je ruski predsednik pozvao predsednika SAD da poseti Moskvu.

Trump je novinarima nakon razgovora rekao da očekuje da se će se s njim sastati uskoro, i to najverovatnije u Saudijskoj Arabiji.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se na društvenim mrežama oglasio, istakavši da "niko ne želi mir više od Ukrajine", te da je s Trumpom razgovarao o pripremi novog dokumenta o bezbednosti, ekonomskoj saradnji i partnerstvu u resursima.

Bloomberg     Volodimir Zelenski

 

 

Naime, u Kijevu je juče već bio novi američki ministar finansija Scott Bessent radi postizanja američko-ukrajinskog dogovora o eksploataciji minerala koji će, kako je rekao, omogućiti Ukrajini posleratni "bezbednosni štit". Ovaj sastanak je usledio nakon što je Trump nedavno rekao da želi retke minerale u Ukrajini, vredne 500 milijardi dolara, kako bi Ukrajina obezbedila podršku Vašingtona

Američki preokret prema Ukrajini i EU

Telefonski razgovor Trumpa i Putina bio je zvanični preokret u trogodišnjoj američkoj politici prema ruskoj sveopštoj invaziji na Ukrajinu, ali i oštar udarac prema evropskim saveznicima koji u pripremi ovog razgovora nisu ni konsultovani.

"Nije praktično da Ukrajina postane članica NATO-a", rekao je Trump novinarima, dodajući da je "malo verovatno" da će Ukrajina povratiti sve teritorije iz vremena pre početka rata s Rusijom. "Putin mi je rekao da želi da se rat završi, i da borbe ne započnu ponovo posle šest meseci."

Njihov razgovor je, međutim, usledio nakon što je američki ministar odbrane Pete Hegseth u Briselu na sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu suštinski saopštio nove detalje američke politike ne samo prema Ukrajini već i prema EU i NATO.

"Moramo početi tako što ćemo priznati da je povratak ukrajinskim granicama pre 2014. nerealan cilj", rekao je evropskim saveznicima Hegseth, dodajući da SAD ne veruju da je članstvo Ukrajine u NATO-u realan ishod ugovornog rešenja, ali da bezbednosne garancije za mir u Ukrajini mora da snosi EU, a ne SAD.

Osim toga, istakao je da SAD više ne mogu da se brinu o konvencionalnoj odbrani Evrope.

Ovakav preokret u politici prema Ukrajini naišao je na brojne kritike.

"Ministar odbrane je upravo artikulisao spremnost svoje administracije da Putinu da dve ogromne pobede - ukrajinsku zemlju i ne članstvu Ukrajine u NATO-u. Šta je dobio od Putina zauzvrat? Ništa. Ovako se ne pregovara s Putinom", napisao je na X-u bivši američki ambasador u Moskvi Michael McFaul, dodajući da pravila diplomatije nalažu "ne dajte ništa a da ne dobijete nešto zauzvrat“ i „ne pregovarajte u javnosti". "Nemojte pregovarati o budućnosti Ukrajine bez prethodnog usaglašavanja svog stava s Ukrajincima."

 

 

Potpredsednik SAD J. D. Vance i šef diplomatije Marco Rubio će u petak na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, kako se očekuje, predstaviti američki mirovni plan predstavnicima zemalja EU i Ukrajincima. Stručnjaci, međutim, ukazuju da je taj "američki plan" već bio "bilateralno koordinisan između SAD i Rusije".

"Evropljani su samo posmatrači, Ukrajina je poprište rata, ali ceo teret primene (mirovnog plana) i bezbednosnih garancija će pasti na njihova pleća“, ističe Velina Čakarova, bivša direktorka Austrijskog instituta za bezbednosnu i evropsku politiku.

Prema procureloj verziji Trumpovog predloženog mirovnog plana, koju su preneli ukrajinski mediji, teritorije koje je zaplenila Rusija – što je oko petine Ukrajine – biće ustupljene u zamenu za bezbednosne garancije, a od Kijeva bi se očekivalo da se odrekne vojnih i diplomatskih napora da povrati izgubljenu zemlju i zvanično prizna ruski suverenitet nad ovim regionima.

Ako je ovaj plan istinit, to bi predstavljalo veliki raskid sa dosadašnjom politikom Zapada, piše komentator Frankfurter Allgemeine Zeitunga Nikolas Busse.

"Prema planu, neće biti 'pobede' Ukrajine. Ako bi Moskva pristala na prekid vatre pod ovim uslovima, to bi nesumnjivo predstavljalo veliko olakšanje za narod Ukrajine i vojnike na obe strane. Geopolitički, međutim, to bi verovatno označilo početak nove faze nesigurnosti u Evropi", smatra Busse i dodaje da bi "Rusija bila u stanju da se pregrupiše i prilagodi ideji da NATO, koji je većim delom smanjen na Evropu, neće biti tako strašan protivnik kao što je bio u prošlosti".

Komentator italijanskog lista Avvenire, Giorgio Ferrari, smatra da su Putin i Trump previše slični u svom pristupu te da će oni razgovarati o pregovorima, o miru, o novim dogovorima,  „ali iza svega ovoga - jedva prikriven - stoji plen koji ih mami“.

"Nova teritorija za svetu majčicu Rusiju (Donjeck, Lugansk, Marijupolj), a retki minerali - dragulji buduće tehnologije, uključujući litijum, berilijum, lantan, cerij, neodimijum i ugljovodonike - za Vašington: 500 milijardi dolara dovoljnih da se uravnoteže troškovi i požnje nagrada za 174 milijarde dolara koje je Amerika do sada potrošila za podršku Kijevu", smatra Ferrari. "Usluga za uslugu, prema Trumpovoj merkantilističkoj logici. Usluga za uslugu, prema Putinovom neoimperijalizmu."

Putinovo strpljenje

Putinovo strpljenje se isplatilo, ističe Tatjana Stanovaja, osnivač i glavna analitičarka R.Politik, analitičarske agencije specijalizovane za Rusiju i istočnu Evropu. Kako ističe, mnoge visoke ličnosti u ruskim diplomatskim i bezbednosnim krugovima bile su sve više frustrirane početnim izjavama o Ukrajini i pristupima Trumpa i njegovog tima.

"Trumpovi 'planovi' su se činili ne samo neprihvatljivim, već i potpuno neprijateljskim. Posebno je iritantna bila ideja 'suočavanja s Rusijom sa pozicije snage'. Ipak, Putin je odabrao strpljenje, neprestano radeći na tome da se dopadne Trumpu – bio je susretljiv, pokazao fleksibilnost i projektujući spremnost na kompromis. Sada je obezbedio prvi korak: pokretanje suštinskih pregovora", ističe za Bloomberg Adriju Stanovaja.

Bloomberg    Volodimir Zelenski i Donald Trump

 

Ova ekspertkinja za Rusiju, međutim, ostaje veoma skeptična u pogledu izgleda ovih razgovora, jer smatra da se Trumpova vizija i dalje radikalno razlikuje od Putinove.

"Trump želi prekid vatre i neku vrstu dogovora koji bi na neko vreme pitanje Ukrajine stavio u stranu. Za Putina, pravo rešenje znači Ukrajinu koja je 'prijateljska' prema Rusiji – lišena vojne sposobnosti, promenjenog ustava i garancije da neće postati član NATO-a", kaže Stanovaja i dodaje se ne sme zanemariti to da je Putin potpuno spreman da ti razgovori propadnu. "Iz perspektive Kremlja, Zapad ne može učiniti ništa što bi preokrenulo teritorijalne dobitke Rusije i sprečilo kolaps Ukrajine na duge staze. Uz Trumpovu pomoć, ovaj proces bi se mogao ubrzati. Bez Trampove pomoći, to će se ipak dogoditi pre ili kasnije."

Stanovaja ističe da će "u međuvremenu Putin nastaviti da se dodvorava i umilošćuje Trumpu, nudeći ustupke koje će Trump prikazati kao veliki uspeh i divan dogovor".

"Ali ovi ustupci – kao što je prekid vatre – neće odvratiti Rusiju od njenog krajnjeg cilja: obezbeđivanja 'prijateljske' Ukrajine pod njenim (ruskim) uslovima", ističe ona.

Veliki troškovi za Evropsku uniju

Iako je Trump potpuno zaobišao Evropljane u dogovorima s Putinom oko ukrajinskog mirovnog procesa, američki ministar odbrane im je rekao da SAD očekuju da bezbednosne garancije za Ukrajinu dođu od EU, kao i da SAD ne mogu "više da pomažu bezbednost EU".

Time je napokon postalo jasno da Vašington pod Trumpom želi da se odvoji od EU i da ponovo uspostavi vezu s Moskvom. Budući da je Hegseth istakao da SAD više ne mogu biti primarni garant evropske bezbednosti – već očigledno samo kao garant u krajnjem slučaju kroz američki "nuklearni kišobran" nad Evropom – to znači da će EU ubuduće morati da snose znatno veće troškove za odbranu nego dosad.

Bloomberg Economics izračunao je da bi zaštita Ukrajine i jačanje sopstvenih vojski mogli da koštaju velike evropske sile dodatnih 3.100 milijardi dolara u narednih 10 godina.

Bloomberg    Pete Hegseth, levo i  Mark Rutte , generalni  sekretar NATO

 

Najveći deo novca bi otišao na vojske država članica EU i povećanje ukupnog budžeta za odbranu na oko 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda, što su najnovije rasprave u sedištu NATO-a u Briselu. Dodatnim finansiranjem bi se finansirale zalihe artiljerije, protivvazdušne odbrane i raketni sistemi. To bi trebalo da ojača istočne granice EU, pripremi vojsku EU za brzo raspoređivanje i pokrenulo velike investicije u evropskoj odbrambenoj industriji.

Ukoliko se ti troškovi budu finansirali zaduživanjem, to bi za pet najvećih evropskih članica NATO-a značilo da u narednoj deceniji svoje zaduživanje povećaju za još 2.700 milijardi dolara, procenio je Bloomberg Economics.

Ovako veliki izdaci razotkrili bi lomove koje EU godinama prikriva, ali sa rastućom spoznajom da se ne mogu osloniti na Belu kuću, cena neaktivnosti mogla bi biti mnogo veća. Neki lideri i mnogi bezbednosni zvaničnici upozoravaju da ako Evropljani ne uspeju da uspostave ubedljivo sredstvo odvraćanja, onda će Putin samo pojačati svoje pokušaje da oslabi i na kraju čak i razbije i EU i NATO.

"Predsednik za predsednikom znao je da transatlantska bezbednost koristi i SAD i Evropi", rekao je za Bloomberg bivši britanski ministar odbrane Ben Wallace. "Izgleda da Trump misli da zna bolje. Istorija će suditi o ovoj odluci."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar