Na današnji dan pre 169 godina rođen je genije koji je osvetlio svet

Na današnji dan 1856. godine, u selu Smiljan, rođen je jedan od najznačajnijih umova moderne civilizacije - Nikola Tesla. Kao vizionar, pronalazač, naučnik i futurista, Tesla je svojim radom u pogledu naizmenične struje, bežičnog prenosa energije, radio-talasa i mnogih drugih izuma, ostavio neizbrisiv trag u istoriji nauke i tehnološkog razvoja. 

Veći deo života ovaj naučnik je proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je uspeo da ostvari svoje ideje i ambicije, ali nikada nije zaboravio poreklo, tako da se danas njegovo ime s ponosom vezuje i za srpsku i za svetsku kulturnu i naučnu baštinu.

Kako danas koristimo inovacije koje je Tesla najavio još 1904.

Nikola Tesla je za doprinos nauci dobio čak 12 počasnih doktorata i šest odlikovanja. Predvideo je mnoge tehnologije koje danas, na izvestan način, podrazumevamo - od bežičnih komunikacija, interneta i mobilnih telefona, do automatizacije i obnovljivih izvora energije (OIE). Njegovi pronalasci imaju značajan uticaj na živote svih nas, pa i na biznis. Danas su svi gradovi i fabrike povezani preko sistema za prenos naizmenične struje, koji omogućava efikasno snabdevanje na velikim razdaljinama. A kada pričamo o bežičnom prenosu signala, danas je svaka telekomunikaciona kompanija deo nasleđa tog pronalaska, koji omogućava razvoj 5G mreže, vaj-faja, GPS-a. Takođe treba istaći indukcioni motor koji se koristi u današnjim električnim vozilima, uključujući automobile kompanije Tesla.

O Tesli su u emisiji Zoom In na Bloomberg Adrija televiziji govorili urednici knjige "Put mira - mala knjiga o Tesli" Aleksandar Protić, direktor Tesla Academy Paris, i Zorica Civirić.  

Protić je otkrio zanimljive detalje iz Teslinog rada, koje mnogi možda nisu znali, a jedna od njegovih misija bila je da svojim izumima zaštiti male države od većih i moćnijih. Takođe, njegov uticaj i te kako osećamo u savremenom domaćinstvu, a kreativnost je pokazivao od malih nogu.

"Voleo bih samo da demistifikujem jedan mit o Tesli, kao nekome ko je rođen sa supermoćima i kome je sve bilo Bogom dano. Nije, on je mnogo radio da bi postao to što jeste. Čak je kao mali bio problematičan, sklon porocima, te je njegova porodica prolazila kroz razne faze sve do njegovog sazrevanja. Tada je Tesla uzeo život u svoje ruke i postao ono kakvim ga danas pamtimo", kaže Protić, ističući još jedan podatak koji možda niste znali.

Tesla nije završio studije u Gracu (studirao je samo dve godine i dva meseca), ali je za vreme školovanja bio viđen kao natprosečan student. "Bio je vrlo posvećen zadacima koje je dobijao od profesora i radio je vrlo detaljna istraživanja, što je već bila neka naznaka", dodaje Protić. Takođe ističe Teslinu predanost čitanju o samodisciplini, kao i saradnju sa francuskim inženjerima. Plod tog napornog rada rezultirao je u Strazburu, gde je Tesla napravio svoj prvi veliki izum - motor naizmenične struje, koji dan-danas pokreće više od 70 odsto savremene industrije.

Depositphotos

"Ovaj moderan svet u kojem živimo je, zapravo, svet koji je Tesla video pre nas. Možda bi pomislio da smo na dobrom putu, ali i da tek treba da dostignemo njegove vizije", kaže Zorica Civirić, navodeći kao primer elektroenergetske mreže u svojstvu pametnih mreža i kombinovane sa primenom internet tehnologije.

Na pitanje koliko današnje pametne mreže ispunjavaju standarde koje je Tesla istraživao, Civirić odgovara potvrdno, dodajući da samo jedan uslov nije ispunjen.

"Ono što je globalno i u realnom vremenu, kao prenos - bilo energije ili informacija, to je bio Teslin projekat. Tako da kroz pametne mreže i 5G tehnologiju imamo ono što je Tesla zapravo stvarao. Jednom rečju, opšta dostupnost svuda, u bilo kom trenutku. Takođe, Tesla je vrlo rano ukazao na pitanje bezbednosti i poverljivosti podataka. Njegov sistem bežičnog prenosa se odnosi i na precizno geolociranje i merenje vremena. Sve što je Tesla naveo u 12 tačaka u svom sistemu, mi danas možemo da prepoznamo na platformama i u aplikacijama koje koristimo."

Ipak, jedna stvar nedostaje.

"To je način na koji je Tesla želeo da prenese energiju bežičnim putem. On je želeo da to ostvari korišćenjem stacionarnih talasa zemlje i zbog toga je izgradio toranj na Long Ajlendu. To danas nemamo, ali bežična energija se prenosi na manjim udaljenostima na razne načine."

O velikom srpskom naučniku

Tesla je već tokom studija pokazivao izuzetnu inteligenciju i interesovanje za fiziku i elektrotehniku, a njegov opus obuhvata više od 300 patenata koji su temelj brojnih savremenih tehnologija.

Aleksandar Protić otkriva i da je uloga porodice u Teslinom životu bila ogromna, te da je naučnik svoju majku opisivao kao velikog pronalazača, iako ona nije bila formalno obrazovana. Majka mu je bila velika inspiracija, a otac je, s druge strane, bio veliki erudita, za kojeg se tvrdilo da ima jednu od najvećih i najbogatijih regionalnih biblioteka. Zanimljivo je da je Milutin Tesla, inače pravoslavni sveštenik, malenom Nikoli dnevno zadavao razne zadatke, poput analiziranja prolaznika na ulici.

Nikola Tesla je najpoznatiji po razvoju sistema naizmenične struje (AC), koji je potpuno promenio način prenosa i distribucije električne energije širom sveta, kao i po legendarnom "ratu struja" s Thomasom Edisonom. Za razliku od američkog naučnika, Teslu ne možemo smatrati preduzetnikom, on je fokus stavljao na istraživanja i pronalaske, bez potrebe da komercijalizuje svoja dostignuća.

Deo te skromnosti krije se i u Teslinoj privatnosti - odlučio je da živi u hotelu i da bude samac. Ipak, Protić ističe da Tesla mnogo toga i duguje Edisonu, jer je dosta naučio radeći u njegovoj kompaniji na početku svog naučnog rada. Ali stvari su se promenile kada je Tesla stigao u SAD, susreo se s nepoštenim Edisonovim pristupom i krenuo u saradnju sa Georgeom Westinghouseom, koja je rezultirala pobedom AC sistema i omogućila elektrifikaciju sveta.

Među njegovim najznačajnijim dostignućima su Teslin transformator, bežični prenos energije, rad na ranim radio-komunikacijama (pre Guglielmoa Marconija), kao i eksperimentalna postrojenja u laboratoriji u Kolorado Springsu i impozantna kula Vordenklif (Teslin toranj), čiji je cilj bio globalni bežični prenos informacija i energije.

Tesla je, prema zvaničnim dokumentima, preminuo u hotelskom apartmanu 7. januara 1943. u 22 časa i 30 minuta od srčane tromboze u 87. godini života.

- Tekst je napisan uz pomoć Jelisavete Lazarević.

- Ceo intervju možete pogledati u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar