Seeliger: Posvećenost EU je ključ za veći priliv stranih investicija u Srbiji

Savet stranih investitora u "Beloj knjizi 2025", koja će danas biti predstavljena javnosti, upozorava da je napredak  u poboljšanju poslovnog okruženja u Srbiji spor i da čak tri četvrtine preporuka iz prethodne godine nije ostvareno. Najveći napredak zabeležen je u oblasti digitalizacije zahvaljujući usvajanju Strategije veštačke inteligencije, novom Zakonu o informacionoj bezbednosti, razvoju digitalnog identiteta i uvođenju AI servisa u javnoj upravi. Pozitivno jeste ocenjeno pojednostavljeno izdavanje dozvola za boravak i rad stranaca i modernizacija poreske administracije kroz uvođenje e-akciza, unapređenje sistema elektronskih faktura i novi zakon o e-otpremnici, ali na poreskoj reformi i radnom zakonodavstvu, odnosno uvođenju fleksibilnih oblika rada još treba raditi i načiniti veće pomake.

Publikacija "Bela knjiga", koja je prvi put objavljena 2003. godine daje sveobuhvatni prikaz poslovne klime u Srbiji prema oceni kompanija koje su u Srbiju investirale 48 milijardi evra i zapošljavaju skoro 120.000 ljudi. Ideja je da se kroz brošuru predstave glavni zaključci i ukaže na oblasti koje investitori vide kao prioritetne za budući ekonomski razvoj Srbije.

U ovogodišnjoj knjizi nalazi se 461 preporuka, a od prošlogodišnih 470 preporuka, u 74 odsto slučajeva nije bilo napretka, u 21 odsto pomaka je bilo, a u pet odsto je taj napredak i značajan.

Od početka ove godine evidentno je usporavanje priliva investicija kako zbog globalnih tenzija, tako i unutrašnjih prilika i nestabilnosti. Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, u periodu januar–jul 2025. godine zabeležen je priliv stranih direktnih investicija od 1,8 milijardi evra, dok je dok je u istom periodu prošle godine, koji je bio natprosečan, taj priliv iznosio 3,1 milijardu evra.

Šta je ključna preporuka stranih investitora da bi došlo do većeg priliva kapitala u Srbiju,  koji su problemi unutrašnje, a koji spoljne prirode, za Bloomberg Adria TV govori Ronald Seeliger, predsednik Upravnog odbora Saveta stranih investitora.

- Koje su glavne poruke "Bele knjige" ove godine Vladi Srbije? 

"Bela knjiga" je kompilacija mnogih uvida koje imaju mnoge kompanije. Dakle, mi, naravno, imamo naše odbore koji se bave različitim temama i oni veoma predano rade kako bi došli do odgovarajućeg razumevanja trenutnog stanja. "Belu knjigu" svakako objavljuje FIC i ona, naravno, predstavlja ili stavlja fokus na domaće investitore, ali ne biste videli neku značajniju razliku između stranih i domaćih investitora. Apsolutno, ovde je reč o biznisu. A biznis uvek ima ambiciju da raste i da bude proaktivniji i uspešniji.

Ono što danas vidimo u izveštaju "Bele knjige" jeste zapravo duga lista preporuka. Neke su prisutne još od prošle godine, ali neke su nove ili izmenjene. Mislim da je najveća promena koju smo uočili upravo u oblastima u kojima poslovna zajednica, vlada i institucije međusobno razgovaraju. Ako postoji dijalog, sve se može rešiti, jer postoji usklađeno razumevanje: želimo da podstaknemo poslovanje, ekonomiju, da obezbedimo bolji život našim ljudima, koje s ponosom zapošljavamo, a na koje je Srbija s pravom ponosna. 

- Ali potreban vam je dijalog sa vladom. Međutim, tokom ove godine videli smo da nema mnogo napretka i da se vaše preporuke ne sprovode dovoljno. Kako to vidite? 

Pristupio bih tome sa druge strane. Rekao bih da tamo gde vidimo napredak i gde vidimo određenu implementaciju svakako jesu oblasti poput digitalizacije, telekomunikacije i energetike. Seli smo i razgovarali upravo o tim temama. A upravo tamo gde nismo uspeli da iskoristimo priliku za razgovor, tu nismo ostvarili dovoljan napredak. 

- Koje oblasti, koje sektore biste posebno istakli? 

To je, na primer, oblast poreza. To je nešto što je za nas očigledno veoma važno. Predvidivost i blagovremene konsultacije su od ključnog značaja. Tu je i pitanje izmena Zakona o radu. Mi insistiramo na određenim promenama i razumem da su stvari donekle složene, ali potrebno je da razgovaramo i da idemo dublje, korak po korak, što je uostalom i navedeno u "Beloj knjizi". Prilično sam uveren da, ako razgovaramo, ako otvorimo dijalog, možemo zajednički ostvariti napredak. 

- Ako pogledamo broj stranih direktnih investicija ove godine, one su znatno niže u poređenju sa prošlom godinom, koja je, kao što znate, bila zaista izuzetna. Šta biste rekli da je glavni razlog ovogodišnjeg nivoa priliva stranih direktnih investicija? 

Ponovo bih rekao, hajde prvo da pogledamo celokupan geopolitički scenario. Poslovanje usporava. Imamo ekonomske pritiske svuda. Ako pogledate Zapadnu Evropu, vidimo veliki broj kompanija koje prijavljuju smanjenja, otpuštanja, restrukturiranja i generalno se bore da opstanu. U takvom okruženju, doneti bilo kakvu investicionu odluku predstavlja izazov. To je jedan od prvih razloga. Jer, budimo iskreni, ovo me ponovo vraća na međunarodne investicije. Ono što zapravo vidimo jeste da investicije dolaze od kompanija koje su već ovde. One koje su već investirale, one rastu. 

Dakle, reč je o reinvesticiji.  

To mogu reći iz iskustva svoje kompanije, ali to vidim i kod drugih, stalno reinvestiramo. Stalno širimo naše poslovanje gde je to moguće. I jasno je vidljiva posvećenost ovom regionu i posebno Srbiji. I to bi trebalo više iskoristiti.  Kada donosimo odluku o ulaganju, važno nam je da razgovaramo o određenim parametrima, zakonima i regulatornom okviru. Videli smo da još uvek postoji određeni prostor za napredak na putu ka EU i u usklađivanju zakonodavstva. A upravo tu gde Srbija želi da se ponovo fokusira, možemo očekivati dodatna ulaganja. 

 

 

- Ali ne treba zaboraviti da se Srbija suočava i sa unutrašnjim faktorima, poput protesta i te neizvesnosti. Da li i to može uticati na nečiju odluku da napravi novu investiciju u Srbiji?

Naravno. Kada uđete u proces donošenja investicione odluke ili kada započnete investiciju, vi ste već na kraju dvogodišnjeg ili trogodišnjeg procesa planiranja. To se ne menja u roku od nekoliko meseci. Međutim, ako nema dovoljno napretka, ako ne postoji prava atmosfera za razgovor i ako se reforme koje svakako treba unapređivati, ne unapređuju, onda to takođe može imati uticaja. Ali mislim da je to svojevrsni miks faktora.

Činjenica je, ako pogledamo protekle godine, okruženje jeste svakako bilo drugačije, ne poričem to, ali je oduvek bilo izazovno ući u zemlju koja nije vaša zemlja porekla. I mislim da je ovo opet, način da se pokaže da je put ka EU željeni pravac, a tu spada i usklađivanje zakonodavstva i njihova adekvatna primena, podsticanje i ubrzavanje reformi, i tada ćemo, nadam se, ponovo videti veći priliv investicija. Ali uzimajući u obzir lokalno i globalno okruženje, rekao bih da su ona vremena koja smo imali, nažalost, verovatno prošla, bar na nekoliko narednih godina. 

- To je odlična reč, miks spoljašnjih i unutrašnjih faktora. A kada govorimo o unutrašnjim faktorima, ali i spoljašnjim, tu je i pitanje puta Srbije ka EU. Koliko to utiče na nečiju odluku da investira u Srbiji? 

To je izuzetno važno, jer ako ponovo pogledamo globalno, ko su glavni investitori? To su kompanije iz zapadne Evrope.  Upravo te kompanije žele stabilno, predvidivo i dobro poznato okruženje. A upravo to pruža plan pristupanja EU. Zato bih rekao da je ključno da država nastavi da jača svoje ambicije ka EU putu. Važno je ponovo pokrenuti dijalog i komunikaciju između poslovne zajednice, vlade i institucija, i onda će sve biti u redu. Ali veoma je važno da je pristupanje EU pravi put. 

 

 

- Vi ste ovde prisutni mnogo godina, ne znam tačno koliko, ali znam da ste dugo ovde. Koja su glavna pitanja koja vam postavljaju novi investitori kada žele da dođu u Srbiju i kada žele da se upoznaju sa investicionom klimom u Srbiji? 

Pre svega, i dalje pitaju za radnu snagu, jer je to oduvek bila velika prednost Srbije, dostupnost, nivo obrazovanja i posvećenost poslu. Takođe se raspitaju o, da tako kažem, pravnom sistemu, vladavini prava i o tome kako sve funkcioniše. Kada je reč o subvencijama, da, one jesu faktor, ali su ipak samo jedan od faktora na samom kraju, faktor koji ih čini većim ili manjim. Ali to da li zaista ovde možemo da imamo uticaj i dobro radimo, to je ono što se najviše izdvaja. I kada pitaju mene, uvek sa ponosom mogu da kažem da kroz organizacije poput FIC-a i drugih privrednih komora zaista imamo vezu sa vladom, možemo da pokrećemo pitanja i zbog toga su ljudi srećni. 

- A kada pogledamo unapred, ka 2026. godini, koji će biti glavni faktori za privlačenje većeg broja stranih investitora u Srbiju? Koje dobre signale vidite od vlade? 

Još jednom, jasna posvećenost EU, rešavanje pitanja koja su sada očigledno vrlo visoko na listi, poput sankcija određenim entitetima, to se pažljivo posmatra. I zapravo, napredak kod onih stvari koje će učiniti život i rad ovde vrednim i produktivnim. 

- Da li mislite da će se ovaj dobar trend do sada nastaviti i sledeće godine kada je reč o stranim direktnim investicijama u Srbiji? I u kojim sektorima vidite najveći potencijal? 

Definitivno vidim potencijal u svim oblastima tehnologije koje obuhvataju AI i digitalizaciju. Mislim da ovde zaista postoji dobra baza kapaciteta. Takođe vidim dobre kapacitete u naprednijim industrijama koje je teže replicirati, kao što je na primer sektor mobilnosti, ali i farmaceutska industrija. Rekao bih da su to sektori u kojima se prave dugoročna ulaganja. A taj trend je već započet, tako da verujem da će se nastaviti. Kada je reč o automobilskoj industriji, budimo iskreni, ona se suočava sa velikom krizom svuda, iako je uvek bila motor rasta. Tako da ćemo verovatno videti određene padove. A iskreno, nisam ni nezadovoljan time što one investicije koje se zasnivaju isključivo na fizičkom radu, ne dolaze u Srbiju toliko, jer na kraju krajeva... 

- Potrebna nam je proizvodnja sa dodatom vrednošću. 

Da, i dugotrajnija, ne samo ona koja se zatvara čim se iskoriste subvencije. Upravo tako, govorimo o dugoročnoj posvećenosti. I ponovo, kompanije koje predstavljamo, uključujući i one u okviru FIC-a, ovde su već decenijama. I mi ćemo to i reći.