Grejna sezona u Srbiji počela je u senci neizvesnosti u vezi sa budućnošću Naftne industrije Srbije (NIS), ali i daljeg snabdevanja gasom. Beograd tri četvrtine prirodnog gasa i dalje nabavlja iz Rusije, a ugovor o snabdevanju koji je istekao u septembru zasad je produžen samo do Nove godine, dok novi aranžman još uvek nije ugovoren. Evropska unija ubrzava proces odustajanja od kupovine ruskog gasa - Evropski savet 20. oktobra doneo je odluku o potpunoj obustavi uvoza ruskog gasa do 2028. godine, s tim što će zaključivanje novih ugovora sa Moskvom biti zabranjeno već od 1. januara. Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), uvedene 9. oktobra, dodatno komplikuju energetsku sliku.
"Pitanje je da li će novog aranžmana o snabdevanju gasom iz Ruske Federacije uopšte biti", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku.
"U ovom trenutku ne znamo kakvi bi mogli biti uslovi, dinamika isporuka, niti da li će postojati mogućnost prilagođavanja potrošnje u zavisnosti od vremenskih prilika i potreba za većim količinama tokom hladnih dana. Sve to ostaje da se vidi", kaže on.
Opširnije
Srbija gradi gasovode ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji - šta to znači
Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine, najavljeno je iz Ministarstva energetike.
10.07.2025
EU planira da zabrani ruski gas do 2026. godine - gde je u toj jednačini Srbija
Nova odluka Evropske unije da od 1. januara 2026. godine zabrani ne samo uvoz ruskog gasa u zemlje članice, već i ugovore o tranzitu ka trećim zemljama, mogla bi ozbiljno da poremeti snabdevanje gasom u regionu
21.10.2025
Da li će hrana u Srbiji poskupeti zbog sankcija NIS-u
Srpska poljoprivreda direktno zavisi od poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS), a američke sankcije jedinoj naftnoj kompaniji u zemlji uskoro bi mogle da se preliju na cene hrane, upozoravaju stručnjaci.
18.10.2025
Šta nosi maglovita budućnost NIS-a
Ruska strana moraće da izađe iz vlasništva NIS-a, a glavno pitanje je ko će biti novi vlasnici i koliko će ta transakcija koštati.
10.10.2025
Odluka Evropskog saveta odnosi se i na zabranu potpisivanja novih ugovora o tranzitu tog energenta kroz EU u treće zemlje od 1. januara 2026.
"To ne implicira da će države članice prekinuti transfer trećim zemljama poput Srbije, to je laž", rekla je Martha Kos, evropska komesarka za proširenje.
"EU podržava Srbiju da diverzifikuje sve izvore snabdevanja i da se integriše u energetske mreže EU. Sada je trenutak da vlasti prikažu posvećenost Srbije njenom putu ka EU - rečima i delima", poručila je.
Bugarska je najavila da će od 2026. godine ukinuti kratkoročne ugovore za tranzit ruskog gasa, u skladu sa planom EU o potpunom izlasku iz ruskog gasa do 1. januara 2028. godine. "Prekid tranzita kroz Bugarsku i prelazak na tržišne aranžmane sa Turskom, Grčkom i Rumunijom dovešće do rasta cena gasa za 15 do 25 odsto u periodu 2026–2027. godine", pokazuje nova analiza Stratosa.
To bi privremeno pogodilo energetski intenzivne industrije, kao i državni budžet Srbije, koji bi morao da pokrije povećane troškove subvencija, navodi se.
Srpski zvaničnici još nisu saopštili kako planiraju da diverzifikuju snabdevanje u novonastaloj situaciji. Prema dosadašnjim planovima, trebalo bi da Beograd do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija-Bugarska, čime bi mogla da se podmiri trećina godišnjih potreba.
Ključni pravac snabdevanja za Srbiju pod znakom pitanja
Evropski savet je 20. oktobra usvojio odluku kojom se od 1. januara 2026. godine zabranjuje ne samo sklapanje novih ugovora o uvozu ruskog gasa u zemlje članice EU već i njegov tranzit ka trećim zemljama, uključujući Srbiju. Kratkoročni ugovori potpisani pre 17. juna ove godine moći će da se produže najkasnije do 17. juna 2026, dok svi dugoročni ugovori moraju da se okončaju do 1. januara 2028.
Ova odluka deo je plana REPowerEU, kojim Brisel želi da okonča energetsku zavisnost od Rusije i ubrza prelazak na obnovljive izvore energije.
Za zemlje poput Srbije, koje nemaju izlaz na more i čija gasna infrastruktura zavisi od tranzita kroz Bugarsku, posledice bi mogle da budu ozbiljne, pokazuje analiza Stratosa. Kada Bugarska, kao ključna tranzitna zemlja za gasovod Turski tok, od 2026. godine obustavi tranzit ruskog gasa po kratkoročnim ugovorima, Srbija bi mogla da ostane bez glavne uvozne tačke kod Zaječara, a Bosna i Hercegovina, koja gas dobija preko Srbije, bila bi dodatno pogođena, navodi se u analizi.
"Odluka Saveta EU o ukidanju uvoza ruskog gasa nepovoljna je za Srbiju, ali i loša za samu EU", ocenjuje Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.
"Ničim izazvano, mi smo kolateralna šteta u političkim odnosima i velikim prepucavanjima", kaže. Kako podseća, "svetska potražnja za gasom svake godine poraste za pet odsto", a pojedine članice EU nezadovoljne su odlukom Brisela. Mađarska bi takođe pretrpela ozbiljne posledice, navodi Stratos, zato što čak 80 odsto njenog uvoza dolazi preko Turskog toka. Prema analizi, Turska bi mogla da postane glavni energetski posrednik za jugoistočnu Evropu, "preuzimajući kontrolu nad snabdevanjem čitavog regiona".
Bloomberg
Odakle će Srbija nabavljati gas
Srbija je dobila predlog da se uključi u evropski sistem zajedničke kupovine gasa, u okviru Energetske zajednice, čija je članica, kaže Kovačević.
"Kao član tog ugovora, Srbija ima obaveze koje se tiču bezbednosti snabdevanja, ali i mogućnosti pomoći u vanrednim okolnostima", pojašnjava stručnjak. Kada je u pitanju predstojeća zima, Kovačević je umereni optimista. "Pretpostavljam da bi sigurnost snabdevanja mogla da bude obezbeđena, ali je potrebno dogovoriti adekvatne aranžmane i povećati efikasnost u upotrebi gasa", ističe on.
Jedan od oslonaca energetske sigurnosti Srbije ostaje podzemno skladište Banatski Dvor, sa kapacitetom od oko 500 miliona kubnih metara, gde su u toku radovi na proširenju. U zimskim uslovima potrošnje, ovo skladište obezbeđuje dovoljno zaliha za mesec ili dva, pojašnjava Kovačević.
"Skladišni kapaciteti su važan amortizer u slučaju kratkoročnih poremećaja, ali nisu trajno rešenje. Ključ je u diverzifikaciji izvora i povećanju efikasnosti", ocenjuje Kovačević.
Zdravković upozorava da bi, ukoliko se ne obezbedi kontinuitet snabdevanja, Srbija mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima. "Može doći do problema sa grejanjem, kao i sa snabdevanjem industrije", navodi ovaj stručnjak.
Srbija već ima planove za diverzifikaciju snabdevanja gasom, ali nema brzo rešenje. Ministarstvo energetike je najavilo izgradnju dva nova gasovoda, ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji, koji bi omogućili pristup rumunskom gasu i LNG terminalima u Grčkoj, ali završetak izgradnje planiran je tek za dve do tri godine.
"Rumunija ima razvijeno tržište gasa, a očekuje se rast domaće proizvodnje, poseduje velika skladišta i mogla bi postati aktivni izvoznik gasa. Ova konekcija, koju je još pre više od 20 godina Srbiji savetovala Svetska banka, biće važna za sigurnost snabdevanja", kaže Kovačević.
Prema izveštaju Stratosa, interkonektor Niš–Dimitrovgrad–Komotini, koji omogućava isporuke gasa iz LNG terminala u Aleksandropolisu i sa gasovoda TAP/TANAP, biće tehnički spreman do zime 2025/26. Njegov kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara godišnje može potpuno da pokrije domaće potrebe Srbije.
Kovačević navodi da bi Turska, kao rastuće energetsko tržište, mogla postati i trgovinski posrednik za gas mešovitog porekla. To bi mogli da budu ruski i azerbejdžanski gas, zatim LNG iz Katara, Amerike i Nigerije. "Turska ima diverzifikovane izvore i formira komercijalno tržište gasa na kojem Srbija već sada može da učestvuje", ističe stručnjak za energetiku. Ovakav scenario u svojoj analizi predviđa i Stratos - nova struktura uvoza i veće učešće Turske u regionalnom snabdevanju moglo bi da pomogne u stabilizaciji srpskog tržišta gasa do 2030. godine.
.webp){kind=icon}
