Da li će hrana u Srbiji poskupeti zbog sankcija NIS-u

Srpska poljoprivreda direktno zavisi od poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS), a američke sankcije jedinoj naftnoj kompaniji u zemlji uskoro bi mogle da se preliju na cene hrane, upozorava Goran Radosavljević, direktor Instituta Fakulteta za ekonomiju, administraciju i finansije, koji je u subotu govorio na konferenciji "Promene na energetskom tržištu Srbije i uticaj na poljoprivredu i cene hrane", u organizaciji Lidlington Researcha. 

Kako tvrdi, Srbija uskoro mogla da oseti ozbiljne posledice američkih sankcija koje je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) uvela NIS-u 9. oktobra, nakon devet meseci odlaganja. Uvođenje sankcija poklopilo se sa sezonom setve pšenice, koja obično traje od 5. do 25. oktobra. "Ukoliko se ne postigne dogovor do isteka zaliha nafte, Srbija će morati da uvozi po većim cenama nego do sada, što će podići cenu energenta i pogoršati poziciju poljoprivrednika", dodao je. 

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja proizvodi naftu i gas, a sankcije dovode do obustave domaće proizvodnje. Srbija za sada koristi zalihe, ali promeniće se i način uvoza energenata, s obzirom na to da je Jadranski naftovod (Janaf), dosada glavni kanal za snabdevanje Srbije naftom, obustavio saradnju sa NIS-om.  

Rafinerija u Pančevu, godišnjeg kapaciteta do 4,8 miliona tona, snabdeva oko 80 odsto srpskog tržišta i oko 20 odsto tržišta Bosne i Hercegovine. NIS direktno zapošljava 13.000 ljudi, "dok u lancu vrednosti ukupno učestvuje oko 40.000 zaposlenih", ističe Radosavljević. "Oko 75 odsto tržišta naftnih derivata u Srbiji čini dizel, a ukoliko poskupi, poskupeće i troškovi proizvodnje i transporta poljoprivrednih proizvoda", naglašava. 
 

 

Dok srpski zvaničnici uveravaju javnost da neće biti nestašica nafte i naftnih derivata na srpskom tržištu, mađarski MOL Group je izrazio spremnost da poveća isporuke u Srbiju, ali do sada nije bilo reči o ceni, po kojoj bi Srbija kupovala dodatne energente. 

Dve nedelje nakon što su sankcije NIS-u stupile na snagu, na tržištu zasad nema prekida u snabdevanju, ali budućnost kompanije je i dalje maglovita - sankcijama je prethodilo devet meseci odlaganja i bezuspešan pokušaj pronalaženja rešenja koje bi zadovoljilo i Vašington i Moskvu. 
 

Depositphotos

Domino efekat sankcija NIS-u

"Cena nafte na svetskom utiče na gotovo sve industrije, a posebno na cene hrane", kaže Predrag Bjelić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Bjelić podseća da je NIS do sada pružao podršku poljoprivrednicima kroz subvencionisani dizel, problemi u snabdevanju derivatima mogli bi da ugroze setvu i transport. 

Pošto je Evropska unija glavno izvozno tržište za srpske proizvode, rast troškova proizvodnje hrane u Srbiji mogao bi da umanji konkurentnost domaće proizvodnje na evropskom tržištu. "Srpski izvozni proizvodi biće zasnovani na skupim inputima – energenti će poskupeti jer će do zemlje stizati preko naftovoda, kamiona ili brodova. Ako ne bude dovoljno energenata, proizvodnja će se smanjiti, a domaća poljoprivreda postati nekonkurentna, čak i za robu koju smo ranije uspešno izvozili", ističe Bjelić.

 

 

Godišnja inflacija u Srbiji u septembru je pala na 2,9 odsto, pokazali su poslednji podaci, dok su analitičari očekivali da će zvanični izveštaj očitati znatno višu vrednost - prethodnih meseci, inflaciju u Srbiji uglavnom su gurale cene hrane, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Naglo hlađenje potrošačkih cena na nivo ispod ciljane vrednosti od tri odsto, usledilo je nakon što je srpska vlada usvojila uredbu o ograničenju trgovačkih marži od 1. septembra, u cilju smanjenja cena za više hiljada proizvoda u trgovinskim lancima u zemlji.

Bjelić podseća da Srbija uvozi mnoge poljoprivredne proizvode, pa svaka promena na svetskom tržištu nafte direktno utiče na troškove domaće proizvodnje i konačne cene hrane. "Kretanje cena hrane u Srbiji zavisiće pre svega od cena nafte na svetskom tržištu", naglašava profesor Ekonomskog fakulteta. 

 

NIS

Kakav je dosadašnji efekat sankcija 

Uvođenje američkih sankcija dovelo je do obustave poslovanja banaka sa NIS-om, osim državne banke Poštanska štedionica. Na NIS-ovim benzinskim pumpama moguće je samo plaćanje dina karticama, ali i to je sada pod znakom pitanja, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak. 

Iz Sjedinjenih Američkih Država stiglo je upozorenje Narodnoj banci Srbije (NBS) zbog mogućnosti plaćanja dina karticom na benzinskim pumpama NIS-a, rekao je. "Pokušaćemo da se dogovorimo sa Amerikancima da to privremeno ostane omogućeno", rekao je Vučić, pojašnjavajući da se to odnosi na plaćanje goriva karticama na NIS-ovim pumpama", rekao je Vučić.

Dodao je da sa plaćanjem gotovinom nema nikakvih poteškoća. "Situacija nije jednostavna, ali ćemo obezbediti da tržište bude dovoljno snabdeveno i da građani nemaju razloga za brigu. Nećemo se vraćati u prošlost – idemo napred, u budućnost", poručio je predsednik Vučić.

 

 

Zasad nije bilo poremećaja u snabdevanju domaćeg tržišta, a predsednik Srbije prethodno je izjavio da "ima dovoljno zaliha do Nove godine". Vučić je ponovo poručio građanima da nema razloga za brigu u pogledu snabdevanja energentima. "Što se tiče nafte, gasa i svega drugog – radimo sve što je u našoj moći. Hoću da građani znaju da brinemo o njima, o grejanju, o tome da obezbedimo dovoljno mazuta, gasa i električne energije. Bez dovoljno gasa ne možemo imati ni dovoljno struje, i zato se borimo", istakao je Vučić.