EU planira da zabrani ruski gas do 2026. godine - gde je u toj jednačini Srbija

Nova odluka Evropske unije da od 1. januara 2026. godine zabrani ne samo sklapanje novih ugovora o uvozu ruskog gasa u zemlje članice već i njegov tranzit ka trećim zemljama, mogla bi ozbiljno da poremeti snabdevanje gasom u regionu. U tom smislu, Srbija bi mogla da se nađe u, kako kažu zvaničnici, "katastrofalnoj situaciji".

Prema novoj odluci, koja je objavljena na sajtu Evropskog saveta, kratkoročni ugovor potpisani pre 17. juna ove godine moći će da se produže samo do 17. juna 2026, dok će svi dugoročni ugovori o snabdevanju ruskim gasom morati da se okončaju do 1. januara 2028.

 

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak u Budimpešti da je sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarao o ključnim energetskim pitanjima, uključujući buduće snabdevanje gasom i delovanje mađarske kompanije MOL.

 

 

Govoreći o stavu Saveta Evropske unije da uvoz ruskog gasa u zemlje EU treba da bude zabranjen od 1. januara sledeće godine, uključujući i tranzit kroz EU u treće zemlje, otvara se pitanje da li je ta odluka dobra po Srbiju.

"Naš produktovod ne radi više prema Rumuniji. Morate da radite novi gasni interkonektor, da pravite reverzibilnu fazu prema Mađarskoj, da može da se vraća gas, a ne samo da ide u pravcu Mađarske, da pravite interkonektor sa Severnom Makedonijom. Mi sve to kada napravimo, ne znamo odakle toliko gasa da nabavimo ako nije ruski. I kada sve to uradimo, pitanje je kako da nadoknadimo to što ćemo morati da platimo 30–40 odsto višu cenu", rekao je Vučić u ponedeljak.

Kako je Bloomberg Adria prenela, ministri energetike Evropske unije postigli su zajednički stav o planu da se do kraja 2027. zabrani uvoz svih isporuka gasa iz Rusije. Time blok želi da okonča višedecenijsku zavisnost od energije iz Moskve.

Dogovorom koji je postignut u Luksemburgu predviđa se da se isporuke ruskog gasa po postojećim kratkoročnim ugovorima obustave do sredine juna naredne godine, dok bi zabrana dugoročnih ugovora stupila na snagu 18 meseci kasnije.

Iako su kontinentalne zemlje poput Mađarske i Slovačke dobile izuzeća, zabrana tranzita gasa ka trećim zemljama, među kojima je i Srbija, počinje da važi od 1. januara 2026. godine. "Suština je da Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa kroz Balkanski tok, čime će biti oštećena i Srbija u budućnosti", navodi se u nedavnom saopštenju ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, prenosi Beta.

EU preporučuje da se Srbija pridruži ekipi za gasne nabavke

Upravo to je bila jedna od tema u nedavnoj poseti predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen Beogradu. Prema njenim rečima, Srbija može da nastavi da računa na EU. "Imamo i konkretne projekte koje smo započeli - na primer, gasne interkonektore između Srbije i Bugarske. Spremni smo da i dalje ulažemo u te projekte", rekla je ona, i potom kazala: "Takođe smo pozvali Srbiju da se pridruži zajedničkom mehanizmu EU za gasne nabavke, jer mi koristimo naše zajedničko tržište kako bismo obezbedili sigurno snabdevanje."

Beta/Milan Ilić

Inače, kada je krajem maja 2022. godine potpisan trogodišnji ugovor o gasu sa Rusijom, vest je dočekana kao jedno od najvećih olakšanja u trenutku ozbiljne energetske krize u Evropi. Samo tri meseca ranije počeo je rat u Ukrajini, Evropska unija uvodila je paket za paketom sankcija Rusiji, a cene gasa na evropskom tržištu obarale su istorijske rekorde.

Trebalo je da novi gasni angažmani Srbije sa Rusijom bude potpisan do kraja oktobra, ali taj novi ugovor će najverovatnije biti oročnen do kraja godine, odnosno neće biti višegodišnji.

To se najverovatnije neće odnositi na gas koji se transportuje Turskim tokom. "Dogovorili smo sa Azerbejdžanom do 2,5 miliona metara kubnih dnevno, sa ruskom stranom oko 9,5 miliona metara kubnih dnevno, uz Banatski Dvor. Banatski Dvor ima 780 miliona metara kubnih, od čega je polovina u ruskom vlasništvu, a polovina u srpskom. Imaćemo 200 miliona metara kubnih gasa u Mađarskoj", kazao je nedavno direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, prenela je Bloomberg Adria.

Andrey Rudakov/Bloomberg

"Naša skladišta su popunjena iznad 90 odsto, evropska više od 80 odsto. Da li ima dovoljna količina gasa? Nema. Za nas ima. Dakle, to će kreirati izvestan rast cene. Jedan od načina na koji će na nas uticati je naftna formula, koja će biti deo cene koju će imati Srbija, i u ovom momentu ne bih to da komentarišem, jer ono što je novo u ugovoru sa Srbijom, jeste da mi imamo klauzulu da ne smemo da pričamo o ceni iz prostog razloga što je cena za srpsko tržište uvek povoljnija nego što je to za druga tržišta", rekao je ranije Bajatović za RTS.

Takođe, Srbija priprema projekte za izgradnju gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koji bi ubuduće mogli da podmiruju godišnje potrebe Srbije, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine. 

Dvostruki udar

Međutim, sada se može reći da se situacija drastično preokrenula. Ministar finansija Siniša Mali, koji je sa Vučićem prisustvovao sastanku u Budimpešti, upozorio je da se Srbija suočava sa dvostrukim udarom – sankcijama na uvoz sirove nafte i mogućim prekidom dotoka ruskog gasa.

"Već od 1. januara 2026. nema novih ugovora sa Rusijom o snabdevanju gasom, a od 1. januara 2028. nema nikakvog dotoka ruskog gasa u Evropu. Mi gas dobijamo preko Bugarske i Mađarske, dve članice EU. Ako one ne mogu da dođu do ruskog gasa, kako ćemo mi? To je ogroman problem za nas u ovom trenutku", rekao je Mali za RTS.

S tim u vezi, stručnjaci upozoravaju da se Srbija, iako tehnički ima određene alternative, suočava sa ozbiljnim logističkim i finansijskim izazovima.

 

 

Odakle se Srbija snabdeva gasom

Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa. Rusija je najvažniji partner Srbije – iz te zemlje uvozi se oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, što zadovoljava više od tri četvrtine godišnjih potreba.

Cena po kojoj Srbija kupuje gas trenutno je jedna od najnižih u Evropi - varira od 310 do 430 američkih dolara za 1.000 kubnih metara, pokazuju podaci Bloomberga, a obračunava se po naftnoj formuli.

Preostale godišnje potrebe, oko 0,8 milijardi kubnih metara gasa, Srbija trenutno zadovoljava kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko interkonektora sa Bugarskom, čiji je kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara. Srbija takođe planira da do 2027. poveća isporuke azerbejdžanskog gasa preko već postojećeg interkonektora Srbija - Bugarska na milijardu kubnih metara godišnje, što bi zadovoljilo trećinu potreba za gasom.

Nasuprot tome, planirani kapacitet gasovoda ka Rumuniji biće 1,6 milijardi kubnih metara.

Zašto je važno povezivanje Srbije sa Severnom Makedonijom

Izgradnjom interkonektora sa Severnom Makedonijom, Srbija bi se spojila sa grčkim gasovodima, ali i sa gasovodom TANAP-TAP. "TANAP-TAP gasovodi čine Južni gasni koridor – TANAP linija doprema azerbejdžanski gas od gruzijsko-turske granice do tursko-grčke, gde prelazi u TAP liniju koja gas iz Soluna preko Albanije doprema u Italiju i dalje u Evropu", pojasnila je Nevena Šekarić Stojanović, naučna saradnica Centra za evroatlantske studije pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu za Bloomberg Adriju ranije ove godine. Kako dodaje, Grčka je važna i za tranzit gasa koji iz centralne Azije stiže u Evropu.

Pored toga, kako dodaje, Grčka ima potencijal za "tranzit gasa iz Jugoistočnog Mediterana ka Evropskoj uniji". Međutim, da bi se ovaj potencijal ostvario, potrebno je da se izgradi gasni interkonektor između Severne Makedonija i Grčke. Izgradnja ovog interkonektora počela je 9. jula, na potezu od Đevđelije do Negotina, u dužini od 66,7 kilometara.

Ko koliko plaća gas

Kako je Bloomberg Adria pisala, uprkos prijateljstvu sa Rusijom, Srbija ipak nema najnižu cenu gasa za domaćinstva. Najnižu cenu gasa ima Mađarska, koja većinski gas nabavlja iz Rusije, dok male količine uvozi iz Azerbejdžana i Turske.

 

 

Jeftiniji gas od Srbije ima i Slovačka, koja takođe zavisi od ruskog gasa. Cene u Belgiji i Litvaniji su takođe niže. I dok je Litvanija potpuno prekinula uvoz gasa iz Rusije, Belgija uvozi jedan deo gasa iz te zemlje, a ostatak dolazi iz više zemlja među kojima su Norveška, Holandija, Francuska, Katar... I građani Luksemburga plaćaju manje od stanovnika Srbije. Ta država minimalno uvozi ruski gas - oko dva odsto, a njeni glavni dobavljači su Belgija i Nemačka. Cena gasa manja je i u Hrvatskoj, koja ima LNG terminal na Krku i koji joj omogućava da uveze gas od različitih dobavljača, što znatno smanjuje zavisnost od ruskog gasa.

S obzirom na to da gas ima ključnu ulogu u industrijskoj proizvodnji i energetskom sistemu zemlje, mogući prekid dotoka ruskog gasa predstavlja jedno od najvećih ekonomskih i političkih iskušenja sa kojima će se Srbija suočiti u naredne dve godine.

Kako EU ubrzava energetsku tranziciju, a Moskva traži nova tržišta, Beograd će morati da pronađe način da balansira između političkih odluka i fizičkih ograničenja. U tom trouglu između Brisela, Budimpešte i Moskve, pitanje nije samo cena gasa, već i pitanje energetske budućnosti Srbije.

Da li će u Srbiju stići američki gas

Inače, interesantno je da kroz luke na Mediteranu, Grčka uvozi tečni gas, između ostalog iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova zemlja ima dva terminala - Revithoussa LNG Terminal, koji se nalazi u blizini Azije, kao i plutajući LNG terminal u luci Aleksandropolis, koja je od strateškog značaja kako za EU, tako i za NATO. Terminal Aleksandropolis je u kvaru od januara ove godine, a planira se da remont bude završen do sredine avgusta. 

Oba terminala su gasovodima povezana sa jugoistočnom i centralnom Evropom, a ima potencijal da snabdeva Bugarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Ukrajinu, Mađarsku, Slovačku, a naravno i Srbiju.

"S obzirom na to da postoji infrastruktura, kroz povezivanje sa Severnom Makedonijom i Grčkom Srbija bi dobila mogućnost da u budućnosti kupuje i američki tečni gas", kaže Šekarić Stojanović. Kako dodaje, "u slučaju prekida snabdevanja konvencionalnog gasa, ovo postaje najprihvatljivija opcija".

-- Tekst je ažuriran u prvom i drugom pasusu