Novi gasni aranžman sa Rusijom biće potpisan u oktobru

Novi gasni aranžman sa Rusijom biće potpisan do kraja oktobra, a u međuvremenu će postojeći biti produžen za još mesec dana. Pregovori su i dalje u toku, a trebalo bi da budu gotovi do kraja ove nedelje. 

Prema rečima Dušana Bajatovića, direktora Srbijagasa, u narednih mesec dana će postojeći aranžman biti produžen pod istim uslovima koje je država do sada imala, plaćanje po naftnoj formuli i dodatne količine gasa. Bajatović je za RTS naveo da ugovor opterećuju i najavljene nove sankcije Evropske komisije Moskvi i ruskim kompanijama.

 

"To se najverovatnije neće odnositi na gas koji se transportuje Turskim tokom. Dogovorili smo sa Azerbejdžanom do 2,5 miliona metara kubnih dnevno, sa ruskom stranom oko 9,5 miliona metara kubnih dnevno, uz Banatski Dvor. Banatski Dvor ima 780 miliona metara kubnih, od čega je polovina u ruskom vlasništvu, a polovina u srpskom. Imaćemo 200 miliona metara kubnih gasa u Mađarskoj", kazao je Bajatović.

Direktor Srbijagasa istakao je da je malo ko u Evropi spreman za predstojeću zimu i grejnu sezonu.

"Naša skladišta su popunjena iznad 90 odsto, evropska više od 80 odsto. Da li ima dovoljna količina gasa? Nema. Za nas ima. Dakle, to će kreirati izvestan rast cene. Jedan od načina na koji će na nas uticati je naftna formula, koja će biti deo cene koju će imati Srbija, i u ovom momentu ne bih to da komentarišem, jer ono što je novo u ugovoru sa Srbijom, jeste da mi imamo klauzulu da ne smemo da pričamo o ceni iz prostog razloga što je cena za srpsko tržište uvek povoljnija nego što je to za druga tržišta", rekao je Bajatović za RTS.

Andrey Rudakov/Bloomberg

 

Ako cena bude veća, Srbijagas pokriva razliku

Iako o ceni nije smeo da govori, Bajatović je rekao da neće biti povećanja cene gasa za stanovništvo, a da će potencijalnu razliku nove povećane cene gasa u odnosu na distributere platiti kompanija Srbijagas. Napomenuo je i da Srbija ima rezerve gasa koje mogu da podrže snabdevanje od minimalno tri meseca.

"U principu, imamo 60 odsto ukupno potrebnih količina gasa sa snabdevanjem na tržištu u zimskom periodu, ali problem je što je proizvodnja u Banatskom Dvoru ograničena na pet, odnosno na šest miliona metara kubnih dnevno. Bezbedni smo najmanje tri meseca, verovatno i pet meseci, uz količine iz Mađarske i ovoga što treba da stigne iz Azerbejdžana", kaže on.

Ovo neće biti prvi put da Srbijagas subvencioniše cenu gasa. Od 2008. do 2014. država je držala cene gasa za domaćinstva i privredu ispod tržišnih, što je dovelo do velikih gubitaka i nagomilavanja dugova kompanije. Fiskalni savet je tada upozoravao da su subvencije iznosile stotine miliona evra godišnje, dok je država pokrivala minus direktnim transferima i garancijama za kredite. Restrukturiranje pod pritiskom MMF-a posle 2015. delimično je ublažilo problem jer su cene počele da se usklađuju sa troškovima, pa je poslovanje privremeno stabilizovano.

Međutim, kriza na energetskom tržištu tokom 2021. i 2022. godine ponovo je vratila stari model. Država je ograničila rast maloprodajnih cena, a razliku prema uvoznim cenama pokrivala kroz subvencije i kredite Srbijagasa. To je stvorilo dodatni pritisak na budžet i likvidnost kompanije, koja je ušla u novi ciklus gubitaka i zaduživanja. Subvencije su zvanično trajale tokom zime 2022/23, a od maja 2024. država je najavila prestanak direktnog subvencionisanja, uz postepeni povratak ka tržišnim cenama.

Fiskalni savet je u dokumentu "Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne krize: Uzroci, troškovi i moguća rešenja" naveo da su ukupni gubici EPS-a i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/22. iznosili oko milijardu evra. Kako je navedeno, "približno polovinu, oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu". 

Kako je tada naveo Fiskalni savet, preduzeće je najpre krajem decembra 2021. dobilo subvenciju od 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra) koja je knjižena na poziciji budžetske pozajmice, a zatim još 200 miliona evra početkom januara 2022. godine.

"Odluka da se od nepovoljnih tržišnih kretanja zaštite apsolutno svi domaći potrošači gasa odstupa od evropske prakse, gde su fiskalne mere za ublažavanje posledica rasta cene struje i gasa uglavnom bile targetirane i usmerene na zaštitu ugroženih potrošača. Preliminarne računice pokazuju da su direktni budžetski izdaci u zemljama EU za ublažavanje posledica rasta cena struje i gasa tokom grejne sezone 2021/2022. iznosili 0,5 – jedan odsto BDP-a, dok je Srbija samo za sanaciju krize u snabdevanju gasom imala fiskalni trošak od oko jedan BDP-a", naveo je tada Fiskalni savet.

 

Srbija će kupovati 2,5 milijardi kubnih metara gasa

Kako je Bajatović ranije rekao, Srbija će kupovati 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, umesto dve milijarde, a novi sporazum bi trebalo da bude potpisan na tri godine. 

Novi ugovor sa ruskom kompanijom Gazprom, kako je ranije najavljeno, trebalo je da bude potpisan do kraja ovog meseca, jer je postojeći ugovor, koji je potpisan u maju 2022. godine, produžen 1. juna za još četiri meseca. Prema tom ugovoru, cena ruskog gasa za Srbiju iznosi između 310 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara. U trenutku potpisivanja ovog trogodišnjeg ugovora, cena gasa na TTF berzi iznosila je više od 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Suštinska karakteristika ugovora bila je obračun cene gasa po naftnoj formuli uz neke dodatke. 

 

 

Za Srbiju je naftna formula 2022. značila spas, i dok su spot-cene gasa u Evropi skočile i na preko 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara, srpski uvoz bio je vezan za naftu, koja se kretala znatno niže. U trenutku kada je Srbija potpisala trogodišnji ugovor sa Rusijom o isporuci gasa, na TTF-u je, kako se navodi u jednoj od analiza Banke Francuske, prosečna cena bila oko 132 evra po megavat-času, dok je u avgustu iste godine cena dostigla rekordnih 311 evra, što znači da je Srbija plaćala gas i do deset puta jeftinije od tržišnih nivoa.

Tokom 2023. godine razlika se zadržala, iako su cene počele da opadaju, pa je Srbija nastavila da ima povoljniji položaj od većine evropskih zemalja. Međutim, od kraja 2023. i početka 2024, kada je tržište dostiglo relativnu stabilnost i cene pale na oko 28 evra po megavat-času, prednost ugovora značajno je smanjena, jer je donja granica ugovorene cene za Srbiju bila i dalje nešto povoljnija, ali je gornja već prelazila tržišni nivo.

Kratkoročno, Srbija je u najkritičnijem trenutku obezbedila gas po znatno nižoj ceni od evropskog proseka i time izbegla udar na privredu i standard građana, međutim, kada se evropsko tržište stabilizovalo, prednost u ceni gotovo je nestala.

Cena je uvek povoljnija za Srbiju

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže da je cena gasa za Srbiju povoljnija u odnosu na evropske cene zato što smo na trasi magistralnog gasovoda.

"I to nema veze sa politikom, jer ko god da je na vlasti, mi bismo imali takvu cenu zato što ruski gasovod prelazi preko naše teritorije i jednostavno imamo benefit od toga", kaže Zdravković. 

On objašnjava da mi nemamo način da fizički nabavimo velike količine LNG-ja koje su nama potrebne. "Kako god mi moramo sa Rusima, to je jednostavno tako. Nije pitanje šta mi želimo, već šta moramo da uradimo."

Država se snabdeva preko Balkanskog toka, koji je deo gasovoda Turski tok, a osim gasa iz Rusije, deo dolazi i iz Azerbejdžana. Srbija priprema i projekte za izgradnju gasnih interkonekcija Srbije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Očekuje se da bi zajednički gasovod sa Rumunijom mogao da bude izgrađen u naredne dve i po godine, a sa Severnom Makedonijom za tri do tri i po godine.

Takođe, posle decenije čekanja proširuje se i podzemno skladište gasa Banatski Dvor, koje se nalazi na oko 80 kilometara od Novog Sada. Kako je najavljeno, kapacitet skladišta biće uvećan za dodatnih 300 miliona kubnih metara gasa u odnosu na trenutnih 450 miliona kubnih metara, a završetak izgradnje je planiran do kraja 2026. godine.

 

 

Prema podacima Eurostata, Srbija se nalazi među zemljama sa jeftinijim gasom u Evropi sa prosečnom cenom za domaćinstva od 8,07 evra. Podaci iz redovnog polugodišnjeg poređenja cena električne energije i gasa za zemlje članice EU, sa dodatnim podacima za neke druge evropske zemlje, pokazuju da je prosečna cena gasa u ekvivalentnoj energetskoj vrednosti od 100 kWh električne energije, u drugoj polovini prošle godine za domaćinstva u Evropskoj uniji iznosila 12 evra.

Ko koliko plaća gas

Uprkos prijateljstvu sa Rusijom, Srbija ipak nema najnižu cenu gasa za domaćinstva. Najnižu cenu gasa ima Mađarska koja većinski gas nabavlja iz Rusije, dok male količine uvozi iz Azerbejdžana i Turske. Jeftiniji gas od Srbije ima i Slovačka koja takođe zavisi od ruskog gasa. Cene u Belgiji i Litvaniji su takođe niže. I dok je Litvanija potpuno prekinula uvoz gasa iz Rusije, Belgija uvozi jedan deo gasa iz te zemlje, a ostatak dolazi iz više zemlja među kojima su Norveška, Holandija, Francuska, Katar... I građani Luksemburga plaćaju manje od stanovnika Srbije. Ta država minimalno uvozi ruski gas - oko dva odsto, a njeni glavni dobavljači su Belgija i Nemačka. Cena gasa manja je i u Hrvatskoj, koja ima LNG terminal na Krku i koji joj omogućava da uveze gas od različitih dobavljača, što znatno smanjuje zavisnost od ruskog gasa.