Ursula von der Leyen: Sada je pravi trenutak za Srbiju da preduzme korake za pridruživanje EU

Za Srbiju je članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet njene spoljne politike. To se neće menjati svakako ni do sledećih izbora, a verujem ni posle toga. Od početka sukoba u Ukrajini Srbija nije otvorili ni jedan klaster. Čini se da smo makar u poslednje vreme neke stvari uradili, ali ostalo je još da se uradi, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen u Palati Srbija u sredu.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen stigla je u utorak uveče u Beograd, u okviru turneje po Adria regionu.

'Srbija u teškoj energetskoj situaciji'

Kako je rekao, Srbija se sad suočava sa ne tako lakom situacijom što se tiče energetike.

"Nadam se da ćemo u svim pitanjima od značaja za energetsku bezbednost i sigurnost Srbije imati pomoć EU. Znam da EU ne može da izuzme Srbiju, iako sam sinoć Ursuli von der Leyen predao pismo od izuzetka na carine na čelik i nove kvote, iako to mogu da budu samo Norveška, Island i Lihtenštajn. Nadam se da će EK zemljama kandidatima makar malo ublažiti status i nešto po tom pitanju olakšati."

 

 

 

"Biće teška politička zima za nas. U svakom slučaju, verujem da ćemo sarađivati sa Evropskom unijom, koja je naš veliki investitor i partner. Svi smo mi na Zapadnom Balkanu mali za EU, i svi mi zajedno nemamo preterano veliki značaj, ali i u tome malom, Srbija je najveći izvoznik u EU sa ovih prostora", kazao je Vučić.

Dodao je i da je Srbija sada u "ne lakoj" situciji u vezi energetike, da je NIS pod sankcijama SAD i evropskim i da taj problem nije lako rešiv. "Nadam se da ćemo u svim pitanjima od značaja imati podršku i pomoć EU", rekao je Vučić. 

Naglasio je da će sa EU nastaviti saradnju po pitanju diverzifikacije izvora energije. "Nadam se da ćemo imati još susreta do kraja godine, pogotovo što se tiče analize energetskih pitanja."

Beta/Milan Ilić

On je rekao da će Srbija nastaviti da razvija energetsku infratrukturu sa EU kao i da će raditi požrtvovano i naporno na ispunjavanju reformske agende izražavajući očekivanje da će za to imati podršku EU i Brisela.

"Verujem da gradimo interkonektor i prema Severnoj Makedoniji, u budućnosti i prema Rumuniji. Da vidimo kako i na koji način da osnažimo Srbiju u smislu mogućnosti diverzifikacije izvora energije, kako da dalje ekonomski snažimo našu zemlju", rekao je Vučić.

Ursula von der Leyen o ulasku Srbije u EU

"Sada je pravi trenutak za Srbiju da preduzme korake za pridruživanje, vredi uložiti taj trud jer se približivate cilju“, rekla je Fon der Lajen. Ona je kazala da je prvi korak na tom putu napredak u vladavini prava, elektronskih medija i vladavini zakona, kao i da napori za pridruživanje nisu jednostavni, ali da vredi uložiti trud za izgradnju temelja za miroljubivo društvo.

"Živimo u podeljenom svetu gde se širi jaz između autokratije i demokratije. Stav EU podrazumeva slobodu, a ne represiju - uključujući slobodno okupljanje. Pre skoro dve decenije Srbija je napravila izbor da se pridruži EU, to je bio iskren izbor i želja naroda Srbije. Mi očekujemo da Srbija duplo brže krene putem ka ulasku u Uniju", kazala je predsednica Evropske komisije u Palati Srbija.

Beta/Milan Ilić

"Takođe zalažemo se za partnerstvo, a ne potčinjavanje i za diplomatiju umesto agresije", kazala je predsednica EK. Ona je rekla da prilika za članstvo u EU predstavlja dobru priliku obećanja "mira, prosperiteta i solidarnosti a naročito u kriznim vremenima".

"Videli ste to i u praksi. Imate kao primer energetsku krizu iz 2022. godine koja je izazvana ruskom agresijom na Ukrajinu, koja je imala drastično dejstvo širom našeg kontintetna, ali mi smo se sa tim suočili zajednički. EU je iste solidarne mere pružila i svojim partnerima, državama Zapadnog Balkana. Iste onakve kakve smo omogućili i državama članicama", kazala je Fon der Lajen. 

Prema njenim rečima Srbija može da nastavi da računate naEU. "Imamo i konkretne projekte koje smo započeli - na primer, gasne interkonektore između Srbije i Bugarske. Spremni smo da i dalje ulažemo u te projekte", rekla je ona.

"Takođe smo pozvali Srbiju da se pridruži zajedničkom mehanizmu EU za gasne nabavke, jer mi koristimo naše zajedničko tržište kako bismo obezbedili sigurno snabdevanje

Cilj je i uspostavljanje jedinstvenog platnog sistema EU i Srbije

Kako kaže, EU mora da vidi napredak u vladavini prava i medijskih sloboda kako bi Srbija mogla da pregovara o ulasku u EU. "Vredi uložiti i taj trud, jer se time približavate cilju i to su temelji za mirno društvo."

"Moramo da vidimo napredak u usklađivanju sa evropskim politikama. Recimo, po pitanju uspostavljanja sankcija Rusiji. U okviru Plana rasta za Srbiju, mi smo odredili više od 100 miliona evra novih investicija za Srbiju, ali biće toga još".

Dodatno, Von der Leyen rekla je da EU, u okviru Plana rasta, radi na integrisanju Srbije u Jedinstveni platni sistem EU. "To će olakšati transfere novca između Srbije i EU, i biće bezbednije i jeftinije. To pokazuje posvećenost Unije."

Inače, Von der Leyen je prethodno bila u Albaniji, Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini.

Srbija čeka otvaranje Klastera 3

"Svaka njena poseta ima poseban značaj za Srbiju i predstavlja još jedan korak u pravcu jačanja saradnje i poverenja između naše zemlje i Evropske unije", napisao je Vučić u utorak uveče na svom Instagram nalogu.

 

Osim toga, prema najavama iz Brisela, jedna od glavnih tema razgovora u Beogradu jeste Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen prošle godine kao način da se zemlje regiona približe Evropskoj uniji, piše RTS.

Podsetimo, u trenutnom krugu proširenja najizglednije šanse imaju Crna Gora i Albanija, koje bi se, prema rečima komesarke Kos, mogle pridružiti Uniji još pre 2030. godine. Trenutno, članstvu u Evropskoj uniji teže: Ukrajina, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija, Gruzija, Albanija, Turska...

Pristup EU prema Zapadnom Balkanu poslednjih decenija na meti je brojnih kritika. Institut Carnegie opisuje ga kao "proračunati pragmatizam", pri čemu Brisel daje prioritet regionalnoj stabilnosti kako bi sprečio veće nemire na kontinentu, a istovremeno zadržao zemlje kandidatkinje u predvorju bloka tokom procesa članstva. Institut kritikuje Brisel koji, umesto da podstiče stvarne reforme, bira partnerstva sa autokratskim vođama u ime kratkoročne stabilnosti.

Što se Srbije tiče, Srbija je krajem prošle godine kod evropskih institucija kandidovala infrastrukturne i energetske projekte vredne oko 4,5 milijardi evra. Uslov za dobijanje bespovratnih grantova i jeftinih kredita jesu određene reforme.

Srbiji je u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan odobreno 1,58 milijardi evra i taj novac biće nam na raspolaganju do kraja 2027. godine, a uslov je da ostvarimo sve što je predviđeno u odobrenoj Reformskoj agendi. U toj agendi nalazi se i indikativna lista projekata koji će biti predloženi za finansiranje iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), a oni iz oblasti energetike i transportne politike vrede više od 4,5 milijardi evra.