Uprkos tome što je minuli neformalni samit lidera Evropske unije u Kopenhagenu trebalo da bude dominantno posvećen Ukrajini i evropskoj bezbednosti, nemački kancelar je nametnuo temu koja nije prijala uhu vrha evropske administracije u Briselu. Jasno usmerivši oštricu svojih kritika na evropsko izvršno telo koje vodi njegova stranačka koleginica Ursula von der Leyen, Friedrich Merz je pozvao Evropsku komisiju (EK) da evropskim privredama "demontira" birokratiju, to jest smanji brojne regulacije i pravila.
"Jednostavno, što je previše, previše je. I pričaćemo o tome", rekao je Merz i pre nego što se uputio u dansku prestonicu, istakavši da će se založiti za "fundamentalno ispravljanje" prekomernih propisa ili kako je rekao "evropske regulatorne gustine".
Uprkos tome što ovo nije prva Merzova kritika na račun EK, koja je odgovorna za postavljanje pravila i deregulacione predloge u EU, ova najnovija kritika čini se kao jasan verbalni šamar njegovoj stranačkoj koleginici u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU).
Opširnije
Talas otkaza ljulja nemačku privredu, ko ostaje bez posla
Kriza nemačke privrede je najviše ukorenjena u njenoj svojevrsnoj kičmi – nemačkoj automobilskoj industriji, koja će, prema poslednjim najavama, do 2030. godine ukinuti oko 100.000 radnih mesta.
01.10.2025
Berlin i Pariz žele sankcije trećim zemljama koje pomažu Kremlju
Nemačka i Francuska zalažu se za sekundarne sankcije protiv kompanija iz trećih zemalja koje pomažu Rusiji, s ciljem da oslabe njenu ratnu ekonomiju.
30.08.2025
Von der Leyen brani sporazum s Amerikom, upozorava na rizik od trgovinskog rata
Von der Leyen i Friedrich Merz brane sporazum Evropske unije sa SAD, ocenjujući da donosi stabilnost i sprečava trgovinski rat koji bi Evropu skupo koštao.
25.08.2025
Nemačka ulaže 100 milijardi evra u strateški razvoj
Očekuje se da fond osigura strateške sektore poput odbrane, energetike i ključnih sirovina.
06.08.2025
Nemački klip u točkovima Brisela
Evropski zvaničnici o konkurentnosti evropske industrije raspravljaju već dve godine, čak je i bivši italijanski premijer Mario Draghi pre tačno godinu dana napravio analizu i preporuke šta bi trebalo raditi povodom toga. Međutim, godinu kasnije, analize ukazuju da, izuzev u odbrambenoj industriji, ostali sektori beleže malo pomaka. Štaviše, pojedini analitičari i privrednici imaju utisak da na sve globalne ekonomske potrese Brisel reaguje, pre svega, novim pravilima na unutrašnjem evropskom tržištu, što zapravo samo komplikuje posao evropskoj industriji.
Suočen sa nagomilanim ekonomskim problemima na domaćem terenu, Merz je odlučio da zauzme čvršći stav prema Briselu, što je prošle nedelje i najavio na jednom privrednom skupu u Kelnu kada je kritikovao EK.
Bloomberg
"Znate da sam zaista po uverenju uveren Evropljanin, ali ovo kako funkcioniše u Evropskoj uniji poslednjih godina, tako da je Evropska unija sve više, sve više i sve više regulisala – tako više ne može dalje", rekao je Merz, istakavši da je mašinerija Evropske komisija u tom pravcu "nastavila da radi dalje i dalje i dalje", bez obzira na to da li je izabran novi parlament EU ili ne, kao i da Evropljani smatraju da Brisel "sve više interveniše u svakodnevni život ljudi sa nadležnostima koje ova EU jednostavno nema". "Želim da to kažem malo plastično i figurativno. Sada moramo staviti klip u točkove te mašinerije u Briselu tako da to prestane."
Uočljivo je odsustvo bilo kakvog komentara Ursule von der Leyen, koja je već šest godina na čelu EK. Kako su preneli nemački mediji, pozivajući se na izvore iz njenog okruženja, Merzove reči se objašnjavaju verovatno kao posledica domaćeg političkog pritiska zbog ekonomske situacije u Nemačkoj. Kako kažu njeni saradnici, EK je nedavno predstavila opsežne predloge deregulacije, koje sada moraju još uvek prihvatiti države članice i Evropski parlament.
|
Crook: Planovi EU za rusku imovinu ozbiljan presedan "Ako bi EU bila spremna da podrije koncept privatne svojine i prisvoji rusku imovinu, to bi moglo da ugrozi poverenje u evro", kaže za Bloomberg Adriju Oliver Crook, dopisnik Bloomberga iz Berlina, ističući da je najveća briga presedan koji bi takav potez postavio i šta bi to značilo za status evra kao rezervne valute. "Evropska unija upravo zbog toga godinama nije preduzimala ovakve korake, uprkos pritiscima Vašingtona, prvo Bidenove, a sada i Trumpove administracije", kaže. Kako dodaje, EU "smatra da je pronašla pravni okvir da se taj problem zaobiđe. "Suština plana je da države članice daju Ukrajini zajam unapred, koristeći rusku imovinu kao kolateral. Kada se rat završi, i ukoliko Rusija plati reparacije Ukrajini, taj novac bi se upotrebio za vraćanje zajma, a time se imovina formalno ne dira, ali se oslanja na pretpostavku da će Rusija zaista platiti reparacije, što je prilično daleka mogućnost", navodi Crook. Postoje i neslaganja unutar EU. Mađarska stvara probleme, ali i Belgija se protivi, jer se većina te imovine nalazi upravo u Belgiji. Oni ne žele da snose rizik odgovornosti za 140 milijardi evra u slučaju da plan ne uspe. O ovome će se više raspravljati narednih nedelja, posebno na samitu evropskih lidera u Briselu. "Vredi istaći da se situacija promenila onog trenutka kada je nemački kancelar odlučio da pruži podršku predlogu, što je Berlin ranije izbegavao", kaže Crook. |
Prespore promene po Draghijevom receptu
Da Merzove kritike nisu samo politički manevar namenjen domaćoj publici, svedoče i analize o tome šta se u EU promenilo od objavljivanja Izveštaja o budućnosti konkurentnosti EU, koji je bivši italijanski premijer i nekadašnji predsednik Evropske centralne banke objavio u septembru prošle godine. Premda su još tada pojedini analitičari kritikovali Draghija što se u svojoj analizi nije konsultovao ni sa kim od eksperata iz istočnoevropskih članica EU, poput Poljske koja je trenutno ekonomski jedna od najuspešnijih, Draghijev izveštaj je u EU prihvaćen kao otrežnjujući i odličan recept kako da se EU vrati na put ekonomskog rasta, stabilnosti i otpornosti.
Bloomberg
Međutim, kako se ističe u analizi urednika finskog dnevnog lista "Kauppalehti", EU se kreće presporo, jer je u tome koče upravo briselske birokratske strukture.
"Evropa i SAD su nekada dominirale globalnom ekonomijom. Ali one su se međusobno udaljile, posebno nakon finansijske krize. SAD su prevazišle tu krizu brže od politički i ekonomski fragmentirane EU", ističe finski list i dodaje da se u međuvremenu dogodila jedna velika promena, a to je ubrzani ekonomski rast Kine od početka 21. veka. "Svet se brzo menja, ali strukture koče EU. Blok mora da ubrza, a da ne izgubi svoje jače strane."
Urednici finskog dnevnika podsećaju da je Draghi jasno rekao da je sada potrebno manje birokratije, manje priče, a više akcije.
"Problem je što se na nivou EU ne prepoznaje koliko su hitno potrebne brze odluke", zaključuje se u analizi finskog lista.
U odsustvu brzih zajedničkog rešenja, prema oceni uredništva britanskog "The Financial Timesa", trebalo bi da pojedinačne zemlje preuzmu vođstvo. Taj list ukazuje da je analiza Evropskog saveta za politiku inovacija pokazala da je od Draghijevih 383 preporuka, uključujući integraciju tržišta kapitala, jačanje lanaca snabdevanja i usklađivanje poslovnih propisa, usvojeno samo 11 odsto. Analitičari Deutsche Banka otkrili su da je najveći napredak postignut u povećanju odbrambene industrije, gde se hitnost najjače osećala.
"Tamo gde se ne mogu složiti sve prestonice, zemlje EU treba da formiraju 'koalicije voljnih' kako bi krenule napred sa određenim inicijativama", ističe londonski list i dodaje da bi prioritet, pre svega, trebalo da bude da se izbaci "inercija koja se, kako Draghi primećuje, ponekad čak predstavlja kao 'poštovanje vladavine prava'".
Bloomberg
Kritikama su se pridružile i velike evropske korporacije, zahtevajući od Brisela da im pruže uslove za ulaganja u Evropu. Nemački koncerni Siemens, ThyssenKrupp, Airbas, SAP, RWE i dvadesetak drugih evropskih kompanija žele da za 50 odsto povećaju svoja ulaganja u Evropi do 2030. godine, ukoliko se uslovi za privredu promene.
"Pod uslovom da se regulatorno i finansijsko okruženje u Evropi poboljša obećanjima za industriju, konkurentnost i inovativnost, evropske kompanije obećavaju da će više ulagati u Evropi", navedeno je u zajedničkom pismo bezmalo 30 velikih evropskih korporacija, koje su istakle da su na njih uticali kako unutrašnji, tako i spoljni faktori, kao što su visoke američke carine, konkurencija iz Kine i bezbednosne pretnje. "Ali unutrašnji faktori kao što su prekomerna regulacija EU, dugi postupci odobrenja, niske investicije i ograničeni pristup pristupačnoj zelenoj energiji takođe su naprezali evropske kompanije."
Ove evropski koncerni insistiraju na smanjenju birokratije i prepreka na evropskom unutrašnjem tržištu, potom na bržoj elektrifikaciji kontinenta, uspostavljanju konkurentne i otporne odbrambene industrije, kao i podsticaje za privatne investicije.
Procena je da su EU neophodne investicije ukupne vrednosti od 800 milijardi evra do 2030. godine i taj cilj bi mogao da bude dostignut ukoliko sve ove velike evropske kompanije povećaju svoje investicije za 50 odsto. Predstavnici korporacija su ove predloge za ojačavanje evropske konkurentnosti predali u Kopenhagenu, ne samo Ursuli von der Leyen, već i francuskom predsedniku Emmanuelu Macronu, danskoj premijerki Mette Frederiksen i poljskom premijeru Donaldu Tusku.
Merz želi da se čuje glas Nemačke
Međutim, pojedinim posmatračima je zasmetalo to što je Merz rekao da želi da ponovo vidi Nemačku kako donosi najvažnije odluke u Evropi. Za razliku od njegova svojevremene unutarstranačke rivalke Angele Merkel koja je godinama uspevala da izgura nemačke interese i stavove u dugotrajnim razgovorima sa ostalim liderima EU na samitima koji su trajali do ranih jutarnjih časova, Merz je očigledno uveren da mu je sama ekonomska moć Nemačke dovoljna da natera ostale da poslušaju njegove zahteve.
Već nekoliko nedelja od stupanja na dužnost kancelara u maju ove godine, Merz je počeo javno da preispituje poteze Von der Leyen i zakonske predloge EK. Kada je ona u julu predložila proširenje sledećeg dugoročnog budžeta EU na dve hiljade milijardi evra, predloživši pritom i nove poreze, Merz je promptno odbacio tu ideju poručivši: "Što se tiče Nemačke, mogu da isključim da ćemo ići tim putem."
Osim toga, žalio se na dugotrajnost i taktiku EK u pregovorima o postizanju trgovinskog sporazuma sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom.
"Bolje brzo i lako nego dugo i komplikovano", rekao je on da bi posle postizanja sporazuma, kojim je uvedena carina od 15 odsto na većinu robe iz EU koja ulazi u SAD, otvoreno rekao da je nezadovoljan. "Nemačka ekonomija će pretrpeti značajnu štetu od ovih carina."
Bloomberg
Nakon toga, on je brzo reagovao i kada je šefica EK rekla da EU priprema "precizne" planove za raspoređivanje trupa u Ukrajinu kao deo posleratnih bezbednosnih snaga. Merz je odmah izjavio da takav plan nije postojao, "barem ne u Nemačkoj", a da nije posao EK da priprema takve vojne panove.
"Evropska unija nije odgovorna za ovo", rekao je on za TV kanal Sat.1, što je bio još jedan javni dokaz da Merz želi da zaustavi rastuću moć Ursule von der Leyen, koja u svom drugom mandatu sve više želi da EU vodi kao da je već poodmakla u stvaranju federalizacije, to jest da Brisel poprilično nezavisno odlučuje ne samo o ekonomskim pitanjima već i pitanjima planiranja odbrane, kupovini naoružanja i reakcijama na spoljnopolitičke krize.
Kada se na to doda i poslednji Merzov pritisak da Brisel odloži ili odustane od donetog propisa da do 2035. godine u EU bude potpuno zabranjeno registrovanje novih automobila sa klasičnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, analitičarima je jasno da kancelar želi da nametne svoju viziju Evrope u kojoj države članice imaju veću fleksibilnost i samostalnost, pri čemu je prioritet na neposrednim ekonomskim i trgovinskim problemima.
"Nemačka želi da bude saslušana", rekla je Dolors Monsrerat, poslanica Evropskog parlamenta i generalna sekretarka Evropske narodne partije, političke porodice kojoj pripada i Merzova CDU.
Merzovo insistiranje na suverenitetu i samostalnosti odluka država članica pojedine analitičare podstaklo je da zaključe da je Merz postao "novi Viktor Orban", izuzev dela o nemačkom vođstvu. Doduše, ova dva lidera se razlikuju i po pitanju odnosa prema Rusiji i Ukrajini, ali sličnosti po pitanju moći Brisela su velike, budući da Orban već godinama na EK gleda ka svojevrsni servisni centar za suverene države članice EU, a ne centar koji vlada tim državama.
Kritike namenjene domaćoj publici
Za razliku od mađarskog premijera koji je u odlučivanju često izolovan od ostalih 26 lidera EU, Merz je daleko od toga, ali i te kako nailazi na otpor. Švedska je već najavila da će se suprotstaviti nemačkom pritisku po pitanju odlaganja odluke o zabrani dizel i benzinskih motora, tvrdeći da bi takav potez kaznio one proizvođače automobila koji su uložili velika sredstva u zelenu tranziciju.
Bloomberg
"Ne možemo tražiti od privatnog sektora da uloži masovno milijarde evra, a zatim da se povučemo i samo pomerimo cilj kada oni urade svoj domaći zadatak", rekla je švedska vicepremijerka i ministarka energetike Ebba Busch, očigledno misleći na švedski Volvo, koji je u dekarbonizaciji jedan od najambicioznijih proizvođača automobila. "Nismo zainteresovani da odustanemo od cilja 2035. godine."
Kancelarov svojevrsni krstaški rat sa Briselom, smatraju pojedini posmatrači, namenjen je više domaćoj publici, budući da je Nemačke privreda već duže u stagnaciji, pri čemu se suočava sa talasom otkaza i deindustrijalizacijom.
"Za domaću publiku, Merz svakako mora da se pobrine da Brisel ne preteruje, na primer, kada je u pitanju konkurentnost", rekla je za Bloomberg Sudha David-Wilp, potpredsednica za spoljne odnose i viši saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu. "Obe strane moraju da rade ruku pod ruku, jer je Nemačka najveće tržište u Evropi i najviše doprinosi budžetu EU."
Prema oceni jednog zvaničnika bliskog Ursuli von der Leyen, Merzove ambicije zapravo čine EU jačom jer EU "ne može da funkcioniše punim kapacitetom bez nacionalnih lidera poput Merza koji igraju veliku ulogu".
S druge strane, nemački magazin "Der Spiegel" je nedavno izvestio da je u stranačkim i vladinim krugovima Merz predložio da Ursula von der Leyen bude kandidovana za naslednicu predsednika Nemačke Frank-Waltera Steinmeiera, kojem u martu 2027. ističe drugi predsednički mandat. To bi značilo da bi ona morala da napusti Brisel na polovini svog drugog mandata šefice EK.
.webp){kind=icon}
