Da li će Srbija biti izuzeta od pooštravanja EU mera za čelik

Evropska unija (EU) najavila je radikalno pooštravanje carinske politike prema uvozu čelika iz trećih zemalja, što bi moglo da ima značajne posledice po privredu Srbije i HBIS Srbija jedinu železaru u zemlji, koja je u vlasništvu kineske firme. Brisel planira da udvostruči carine na čelik za količine koje prelaze postavljene kvote, što znači da bi carine skočile sa dosadašnjih 25 odsto na 50 odsto, pokazuju dokumenta u koje je Bloomberg imao uvid.  Osim toga, nacrtom se predviđa drastično smanjenje kvota, od čak 45 odsto, kao i pooštravanje kontrole porekla robe.

Srbija je jedna od zemalja čiji izvoz čelika u EU premašuje kvote ili bi mogao biti direktno pogođen novim carinama. Izvoz čelika i gvožđa iz Srbije u EU u prvih osam meseci ove godine vredeo je oko 358,8 miliona evra, odnosno 492.670 tona, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). To je pad od oko osam odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je ukupan izvoz čelika iz Srbije premašio 600 miliona dolara.

Vlada Srbije namerava da se obrati Evropskoj komisiji sa zahtevom za izuzeće, pozivajući se na status kandidata za članstvo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao i ulogu koju igra u evropskim lancima snabdevanja, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

SSP-om se predviđa slobodan izvoz robe iz Srbije u EU, bez kvota i drugih ograničenja, osim za pojedine poljoprivredne proizvode (šećer, junetina, vino, itd.). Međutim, SSP sadrži i klauzulu u vezi sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO), a omogućavaju državama da uvedu mere kako bi se zaštitile od poremećaja na tržištu, što je upravo korak na koji se Brisel sprema. 

Trenutno EU ima privremeni mehanizam za zaštitu svoje industrije čelika, koji podrazumeva carinu od 25 odsto na većinu uvoza kada se kvote iscrpe. Taj mehanizam ističe naredne godine, a EU radi na njegovoj zameni.

"Međutim, pitanje da li Srbija treba da dobije izuzeće nije pravno, već političko", kaže za Bloomberg Adriju Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji glavni pravni savetnik u pregovaračkom timu za pristupanje EU. "SSP daje osnov Beogradu da traži izuzeće, ali ako bi EU odlučila da Srbiji da povoljniji tretman, u praksi bi to značilo olakšice za kinesku kompaniju", naglašava Međak. 

 

 

Međak podseća da se evropske kvote i carine na čelik uvode za sve zemlje sveta, jer Brisel pokušava da se zaštiti od trgovinskog rata Kine i Amerike. "Problem je što je Srbija uvođenjem kvota bila stavljena u isti koš kao i druge zemlje sveta, a ne države-kandidati za članstvo u EU, koje bi mogle da dobiju poseban tretman", dodaje Međak. Kako ocenjuje, ovakvo razmišljanje Brisela moglo bi da bude posledica sporog napretka Srbije na planu EU integracija. 

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen u sredu boravi u zvaničnoj poseti Srbiji u sklopu redovne, godišnje turneje po Zapadnom Balkanu, a očekuje se da će kvote na čelik biti jedna od tema o kojoj će razgovarati sa srpskim zvaničnicima. 

 

 

 

 

Može li Srbija da dobije izuzeće 

Srbija će se obratiti Evropskoj komisiji sa zahtevom za izuzeće, pozivajući se na SSP, status kandidata za članstvo u EU, kao i ulogu koju igra u evropskim lancima snabdevanja. Ukoliko Beograd uspe da ispregovara povoljnu poziciju sa Briselom, mogao bi zaštiti izvozno tržište čelika.

"Železara u Smederevu globalno nije veliki igrač, ako bi Brisel odobrio izuzeće, HBIS bi imao razlog da širi poslovanje u Srbiji", kaže Međak. U praksi, to bi smederevskoj železari omogućilo da se vrati pređašnjem tempu proizvodnje, budući da je zbog kvota jednu peć stavila u režim takozvanog tihog hoda i proizvodi smanjenim kapacitetom. Kapacitet železare je oko 1,1 milion tona, a sada je na polovini kapaciteta.

U svetu se godišnje proizvede oko dve milijarde tona čelika, od čega Kina proizvodi oko milijardu tona, a Evropska unija oko 126 miliona tona. Iako je proizvodnja čelika u Srbiji mala u globalnim razmerama, veoma je značajna za srpsku privredu, budući da je smederevska železara u BDP Srbije učestvovala sa oko jedan odsto BDP-a.

"Ukoliko EU smanji kvote i poveća carine, to bi bio ozbiljan novi udarac na proizvodnju smederevske železare", ocenjuje sagovornik Bloomberg Adrije.

 

 

Međak podseća da je veći deo izvoza Smederevske železare dosad uglavnom išao upravo na evropsko tržište i delimično na afričko . "HBIS Srbija bi teoretski mogao deo izvoza da preusmeri na treća tržišta, ali pitanje je pod kojim uslovima i koliko bi im to bilo isplativo", dodaje stručnjak. Kako podseća, EU kvote takođe bi mogle da pogode Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, koje imaju svoje železare i izvoze na evropsko tržište. 

                             

Kako su dosadašnje EU kvote uticale na HBIS Srbija  EU je 2019. godine prvi put uvela mere za zaštitu tržišta čelika, što je dovelo do smanjenja proizvodnje i profita smederevske železare. Od 2020. do 2022. proizvodnja se kretala oko 1,1 milion tona godišnje, da bi 2023. pala za 10 odsto na 982.686 tona. Preduzeće je 2024. godinu završilo sa gubitkom od 17,6 milijardi dinara, dok je prethodne godine zabeležen minus od oko 16 milijardi dinara. Jedina godina sa pozitivnim rezultatom bila je 2021, kada je, zahvaljujući visokim cenama čelika, ostvaren profit od 23,4 milijarde dinara. HBIS je 2021. bio i najveći izvoznik u Srbiji sa izvozom vrednim 752,7 miliona evra.

  

 

 

Srpska industrija čelika i gvožđa veoma zavisi od povoljnih uslova izlaska na EU tržište, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala. Kako izvoz čelika čini značajan deo izvozne strukture Srbije, pritisci na taj sektor mogu se preliti na privredu zemlje, jer smederevska železara učestvuje sa jedan odsto u BDP-u Srbije. Pad izvoza u EU zbog carina može da zaustavi zamah privrednog rasta Srbije, uspori investicije i destabilizuje sektore povezane s metalima, kao što su prerađivačka industrija, građevinarstvo i proizvodnja mašina.

HBIS Srbija je prošle godine izvezla čelik u vrednosti od oko 520 miliona evra i bila je na trećem mestu najvećih izvoznika. Međutim, profitabilnost jedine železare u Srbiji konstantno opada zbog ograničenja na izvoz u EU, a novi nameti mogli bi da dovedu do dodatnog pogoršanja u poslovanju kompanije. 

Zašto EU uvodi carine na čelik 

Kao odgovor na američke carine, EU je 2019. godine prvi put uvela mere za zaštitu tržišta čelika, kako bi se umanjio rizik od štete po domaću industriju usled uvoza po niskim cenama i preusmeravanja izvoza (engl. trade diversion), pošto je SAD pokušavala da zaštiti svoje tržište uvođenjem carina. Međutim, nedavna revizija stanja na tržištu, u svetlu Trumpovih carina na čelik od 50 odsto i trgovinskog rata Vašingtona i Pekinga, ukazala je da su dotadašnji mehanizmi bili nedovoljni, navodi se na sajtu Evropske komisije. 

Početkom ove godine, Evropska komisija je pooštrila mere zaštite za industriju čelika EU kako bi se zaštitila od naglog rasta uvoza čelika iz trećih zemalja, što je deo realizacije Akcionog plana za čelik i metale (engl. Steel and Metals Action Plan). Brisel ovim merama pokušava da reaguje na problem globalnog viška kapaciteta proizvodnje čelika, naročito jeftinog iz Kine, što je dovelo do pada potražnje na evropskom tržištu. 

EU je ove izmene počela da uvodi od aprila 2025, a dodatne kvote i povećanje carina na čelik, koje bi mogle da pogode i Srbiju, stupile bi na snagu tek ako ih usvoji Evropski parlament. Predviđeno je da zaštitne mere EU traju do 30. juna 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije.

 

 

Mere su osmišljene da budu u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO), uz mogućnost da se o kvotama pregovara sa pojedinačnim državama (engl. per-country allocations). 

U skladu sa tim, Srbija planira da traži izuzeće. "Ova argumentacija je dobra ideja na papiru, ali pitanje da li u EU postoji politička volja da se odobri izuzeće", zaključuje Međak.