SEPA stigla u Srbiju, uštede zavise od cenovnika banaka

Ulazak Srbije u SEPA sistem (engl. Single Euro Payments Area - jedinstveno tržište za plaćanje u evrima) donosi obećanje koje zvuči poznato svakome ko je makar jednom slao novac u inostranstvo: brže transakcije i niže provizije. Ali kolika će ušteda zaista biti i ko će je osetiti, zavisiće pre svega od banaka.

Srpski bankarski sektor od utorka je u potpunosti operativan za sprovođenje transakcija sa inostranstvom kroz sistem SEPA Credit Transfer, čime se zemlja integriše u SEPA, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Istakli su da uvođenje SEPA plaćanja donosi, između ostalog, brže izvršenje transakcija i niže naknade, ali nisu precizirali kolika bi ta poboljšanja praktično bila. Prvi signali pokazuju da bi razlika mogla biti značajna, ali ne i ujednačena. Konkretni cenovnici banaka otkrivaju širok raspon naknada, od simboličnih do i dalje visokih.

S tim u vezi, iz NBS su naveli da visinu tih naknada određuje svaka banka pojedinačno, u skladu s važećim zakonodavstvom konkretne zemlje i svojom tarifom usluga. Objašnjavaju i da ni građani ni privreda neće imati dodatne obaveze, niti će biti potrebno bilo kakvo posebno podešavanje. Kako su naveli, treba imati u vidu da će domaće banke ovakve transakcije obavljati preko posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu visinu naknade svake od banaka, o čemu će korisnici biti blagovremeno obavešteni pre početka izvršavanja SEPA transakcija.

Naglašavaju i da će platne transakcije u valutama koje nisu evro, kao i transakcije koje se izvršavaju prema zemljama koje nisu članice SEPA područja, nastaviti da se realizuju posredstvom SWIFT sistema. SWIFT je globalna mreža preko koje banke razmenjuju naloge za međunarodna plaćanja u različitim valutama, pri čemu takve transakcije traju nekoliko dana, obično uključuju posredničke banke i više troškove nego SEPA transferi.

Koji je smisao sistema SEPA?

Ukratko, SEPA predstavlja projekat Evropske unije (EU) pokrenut nakon uvođenja evra kao zajedničke valute, sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane EU učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja tog bloka. U okviru SEPA sistema ne postoje banke posrednici, koriste se jedinstveni formati naloga, a naknade su transparentne i znatno niže.

Depositphotos

Da bi se neka zemlja priključila SEPA, mora da uskladi pravni, regulatorni i tehnički okvir sa standardima EU u oblasti platnih sistema. U tom procesu ključnu ulogu imaju centralne banke, koje u ime države podnose prijavu i obezbeđuju uslove za implementaciju. NBS je, prema ocenama bankarskog sektora, u prethodnim godinama sprovela niz reformi koje su omogućile da Srbija dobije zeleno svetlo za pristupanje.

SEPA predstavlja platni sistem koji omogućava da se novac u evrima šalje i prima između više od 40 zemalja Evrope. Među njima su svih 27 članica Evropske unije (EU), zemlje Evropskog ekonomskog prostora (Island, Norveška i Lihtenštajn), Švajcarska, Velika Britanija, kao i Andora, Monako, San Marino, Vatikan, Albanija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i - Srbija. Za zemlje koje nisu u evrozoni, ali su deo SEPA sistema, ključna korist je finansijska integracija sa EU bez formalnog članstva u monetarnoj uniji. 

Suština sistema je da proces plaćanja standardizuje, pojeftini i ubrza, pa je članstvo u SEPA značajno kako za doznake građana, tako i za svakodnevno poslovanje kompanija s partnerima u Evropi. U praksi, SEPA znači da slanje novca iz jedne u drugu evropsku zemlju više ne funkcioniše kao klasičan međunarodni transfer kroz SWIFT mrežu, sa višestrukim posrednicima i nepredvidivim troškovima, već kao jednostavan bankarski nalog koji se obrađuje u jedinstvenom sistemu. Srbija je snažno vezana za evropsku trgovinu - veliki deo izvoza i uvoza odvija se sa EU, dok se značajan deo doznaka iz dijaspore takođe realizuje u evrima. 

NBS je podsetila da su u prvoj fazi pristupanja SEPA platnim šemama banke iz Srbije podnele prijave za pristupanje SEPA Credit Transfer platnoj šemi, dok se u narednim fazama očekuje postepeno pristupanje banaka i SEPA Instant Credit Transfer platnoj šemi, koja će omogućiti gotovo trenutno izvršavanje platnih transakcija u evrima.

SEPA, inače, obuhvata tri osnovne vrste plaćanja: SEPA Credit Transfer, odnosno standardni prenos novca koji korisnik inicira i koji obično stiže isti ili naredni radni dan; SEPA Instant Credit Transfer, koji funkcioniše na isti način ali omogućava da sredstva budu prebačena za svega nekoliko sekundi, i to neprekidno, 24 sata dnevno; kao i SEPA Direct Debit, model u kojem primalac, uz prethodnu saglasnost korisnika, direktno zadužuje njegov račun, što se najčešće koristi za plaćanje računa i pretplata.

Troškovi u Srbiji raznoliki

Koliko će transakcija koštati, varira od banke do banke, od toga koja vrsta transakcije je u pitanju i koje lice je vrši (fizičko lice, poljoprivredna gazdinstva, preduzetnik, pravno lice...). Drugim rečima, opšte pravilo naplate ovih troškova kod banaka koje posluju u Srbiji nemoguće je izvući - ako ste, na primer, fizičko lice koje ima priliv u evrima, on vas možda neće koštati ništa, a možda ćete platiti i do 45.000 dinara za isti, u zavisnosti od banke i visine transakcije.

Troškovi u Banca Intesi za fizička lica su: od 300 do 5.500 dinara za bezgotovinski prenos kroz SEPA platnu šemu; od 150 do 2.750 dinara za povraćaj sredstava po konačnom obračunu službenog puta na račun u drugoj domaćoj banci, kao i za bezgotovinski prenos kroz elektronsko i mobilno bankarstvo; od 100 do 15.000 dinara za prijem novčanih sredstava u evrima; od 75 do 1.350 dinara za povraćaj sredstava po konačnom obračunu službenog puta na račun u drugoj domaćoj banci kroz elektronsko i mobilno bankarstvo. Za pravna lica i preduzetnike banka je takođe objavila nove detaljne cene usluga, tačnije dva tarifnika - jedan koji je u primeni od 4. maja do 1. juna i drugi koji će važiti od 1. juna ove godine.

U tarifniku OTP banke za privredu situacija je sledeća: za standardna plaćanja u evrima putem SEPA SCT šeme naplaćuje se od 1.000 do 40.000 dinara za papirne naloge, odnosno od 800 do 24.000 dinara za elektronske naloge; kod plaćanja u devizama sa dinarskim pokrićem naknada iznosi fiksno 1.000 dinara za papirne, odnosno 500 dinara za elektronske naloge; za ekspres SEPA SCT plaćanja provizija ide od 800 do 15.000 dinara, dok kod dinarskog pokrića u ekspres režimu iznosi 500 dinara; transferi ka sopstvenim računima u drugim bankama ili po osnovu rasporeda priliva tarifiraju se od 1.200 do 24.000 dinara; dodatno, kod naloga za službena putovanja u inostranstvo putem SEPA sistema naknade iznose 0,4 odsto (minimum 1.000 dinara) za papirne i 0,3 odsto (minimum 800 dinara) za elektronske naloge. Detaljan cenovnik ažuriran je i za stanovništvo.

Poštanska štedionica fizičkim licima naplaćuje 500 dinara za SEPA plaćanje, a pravnim licima 1.000 dinara za iznos do 10.000 evra ili 2.000 dinara za iznos preko 10.000 evra.

U odeljku o SEPA plaćanjima na sajtu AikBanka, navodi se da će se troškovi transfera kod njih kretati između 600 i 1.750 dinara (5-15 evra), u poređenju sa standardnim SWIFT ino-plaćanjima gde su troškovi za transakcije "između 1.000 i 36.000 dinara, u zavisnosti od iznosa". S tim da će se, do uspostavljanja funkcionalnosti za iniciranje deviznih plaćanja putem elektronskih kanala, za platne naloge podnete u papirnoj formi obračunavati važeća naknada za elektronski inicirane naloge, što iznosi 2.950 dinara.

"Kada primate novac preko SEPA, ne plaćate troškove transfera i iznos novca koji se šalje je tačan iznos koji će leći na vaš račun. Do sada je taj trošak iznosio između 300 i 10.000 dinara, u zavisnosti od iznosa transakcije", dodaju.

U Alta banci za plaćanja ka inostranstvu, bezgotovinski prenos sredstva po nalogu fizičkih lica na platni račun fizičkog ili pravnog lica u inostranstvu košta od 720 do 27.000 dinara; bezgotovinski prenos sredstva po nalogu fizičkih lica na devizne račune fizičkih ili pravnih lica kod druge banke u zemlji ide od 450 do 22.000 dinara; na devizne račune fizičkih ili pravnih lica kod druge banke u Republici Srbiji po poslovima kupoprodaje nekretnina i premija životnog osiguranja i plaćanja zakupa stanova tarifa ide od 2.250 do 13.000 dinara.

Za prijem novčanih sredstava iz inostranstva na devizni platni račun u evrima računica je sledeća: za iznose do 100 evra - trošak je 90 dinara; preko 100,01 evra trošak ide od 450 do 27.000 dinara. Za prijem novčanih sredstava iz Srbije na devizni platni račun u evrima (ovo se ne odnosi na transakcije unutar banke): do 100 evra plaća se opet 90 dinara; preko 100,01 evra od 270 dinara do 9.000 dinara. Za prijem penzija iz inostranstva, 90 dinara se plaća po osnovu inostranih penzija preko banke administratora, a po osnovu inostranih penzija u iznosu penzija preko 100 evra trošak ide od 270 do 9.000 dinara.

U cenovniku za privredu Addiko Banka navode se troškovi od 10 evra (oko 1.170 dinara) za elektronski odlazni nalog, 13 evra (oko 1.520 dinara) za papirni nalog i osam evra za priliv u evrima. Za preduzetnike koji su klijenti Addika, SEPA plaćanja u deviznom platnom prometu naplaćuju se osam evra putem elektronskog bankarstva, 10 evra za papirne naloge, dok se priliv sredstava preko SEPA sistema naplaćuje pet evra po transakciji. Za fizička lica, za odlazne doznake po nalogu fizičkog lica iznose 10 evra po transakciji, dok je za prilive iz SEPA sistema naknada pet evra.

Kod Unicredit banke tarifnici su navedeni za svaki paket tekućih računa u toj banci.

Depositphotos

Cenovnici pokazuju i iznose od više desetina hiljada dinara za pojedine transakcije. Primera radi, Raiffeisen banka fizičkim licima naplaćuje standardan prijem preko 50.000 evra i do 45.000 dinara. U NLB Komercijalnoj banci SEPA plaćanja za rezidente (fizička i pravna lica i preduzetnike) idu do 32.000 dinara.

NBS je ranije iznela očekivanje da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje su se dosad naplaćivale za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA.

Severna Makedonija i Crna Gora već u sistemu

Severna Makedonija se zvanično pridružila Jedinstvenom platnom području u evrima (SEPA) 7. oktobra 2025. godine. Prema podacima Narodne banke, građani S. Makedonije bankama plaćaju u proseku šest puta manje za elektronsko plaćanje od 500 evra ka SEPA zemljama, što sada košta oko 260 denara (4,2 evra) u poređenju sa 1.600 denara (26 evra) koliko su ranije plaćali putem korespondentskog bankarstva. Za prilive u evrima istog iznosa iz SEPA zemalja, građani plaćaju u proseku upola manje, tj. 140 denara (2,3 evra) u poređenju sa 280 denara (4,5 evra) putem korespondentskog bankarstva.

Troškovi kompanija su takođe značajno smanjeni. Tako za plaćanje u evrima ka SEPA zemljama od 20.000 evra, kompanije plaćaju u proseku osam puta manje, tj. naknada je oko 570 denara (9,2 evra) u poređenju sa 4.740 denara (77 evra) koliko su ranije plaćali putem korespondentskog bankarstva. Za prilive u evrima istog iznosa iz SEPA zemalja, kompanije plaćaju u proseku tri puta manje, tj. oko 390 denara (6,3 evra) u poređenju sa 1.180 denara (19,1 evra) putem korespondentskog bankarstva.

Bloomberg

 

Susedna Crna Gora je u SEPA sistem zvanično ušla još krajem 2024, ali je nakon toga usledila faza tehničke pripreme i priključenja banaka, a operativna primena i u tom slučaju počela je u oktobru prošle godine. Međutim, Centralna banka Crne Gore ograničila je naknade za SEPA plaćanja. Banke, naime, ne mogu građanima i privredi naplatiti naknadu veću od navedenog:

• za prvi dnevni transfer fizičkog lica do 200 evra: najviše 0,02 evra;

• za elektronske transakcije do 20.000 evra: najviše 1,99 evra;

• za elektronske transakcije preko 20.000 evra: najviše 25 evra;

• za uplate u poslovnici do 20.000 evra: najviše 3,99 evra;

• za uplate u poslovnici preko 20.000 evra: najviše 50 evra;

• primanje SEPA transfera do 20.000 evra može maksimalno koštati 1,99 evra, a za veće iznose do 25 evra.