Jeftinija plaćanja - kako SEPA firmama donosi uštede od više hiljada evra mesečno

Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) koje će početi u maju ove godine dobija konkretniji oblik. Nakon što je zemlja prošle godine formalno postala deo ovog evropskog platnog sistema, banke u Srbiji su počele da dobijaju dozvole za pristupanje SEPA, čime je otvoren put da se odluka doneta na regulatornom nivou konačno prelije u svakodnevne finansijske tokove građana i privrede.

Ako bi se koristi od priključenja SEPA morale sažeti u nekoliko reči, to bi bilo – jeftiniji i brži platni promet. Za Srbiju je to značajno i sa stanovišta fizičkih lica, kroz niže troškove doznaka i ličnih transfera iz inostranstva i iz ugla privrede, koja najveći deo spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa Evropskom unijom.

Dakle, SEPA sistem se odnosi isključivo na plaćanja u evrima, a to znači da će građani moći lakše da primaju uplate iz inostranstva u evrima (na primer, doznake, frilenseri honorare), zatim da šalju novac u evrima, kao i da imaju račune u evrima u domaćim bankama za jednostavnije upravljanje deviznim sredstvima.

U praksi, primena SEPA znači da će plaćanja u evrima ka 41 zemlji ovog područja moći da se obavljaju gotovo trenutno, uz standardizovane naloge, potpunu transparentnost troškova i bez provizija banaka posrednika. Takvi transferi se po ceni, brzini i proceduri praktično izjednačavaju sa domaćim bezgotovinskim plaćanjima u evrima, čime se briše jedna od najskupljih barijera u prekograničnom poslovanju. Inače, plaćanje u SEPA području u evrima zapravo izgleda kao plaćanje unutar zemlje i takav će biti slučaj i sa Srbijom.

 

Trošak transakcije svodi se na nulu

U AIK banci, koja je dobila zvaničnu saglasnost Evropskog platnog saveta (EPC) za pristupanje području SEPA, ističu da u praksi to znači da od maja 2026. neće biti razlika između elektronskih plaćanja koja se obavljaju u domaćem i inostranom platnom prometu i da će se te prekogranične transakcije obavljati za svega nekoliko sekundi, umesto za nekoliko dana kao što je sada slučaj.

"Što se tiče troškova, oni trenutno za međunarodne transfere iz Srbije u zemlje EU u proseku iznose od 20 do 60 evra po transakciji, u zavisnosti od banke i SWIFT mreže. Sa ulaskom u SEPA, nalozi će koštati od nula do jednog evra, kao u ostalim SEPA zemljama. Za firme koje obavljaju desetine međunarodnih uplata mesečno, to može značiti uštede od stotina do hiljada evra na mesečnom nivou", objasnili su za Bloomberg Adriju u AIK banci.

 

 

U Alta banci, koja je takođe dobila saglasnost za uvođenje SEPA standarda, ističu da su ispunili sve regulatorne, tehničke i operativne preduslove kako bi se mogla omogućiti SEPA plaćanja građanima i privredi u Srbiji. 

"SEPA donosi brže, jednostavnije i povoljnije izvršenje platnih transakcija u evrima. Građani i kompanije u Srbiji moći će da šalju i primaju uplate prema svim zemljama SEPA područja (ukupno 41 zemlja) u toku istog dana, uz niže naknade u poređenju sa tradicionalnim međunarodnim transferima", kažu za Bloomberg Adriju u Alta banci.

Oni naglašavaju da se građanima i privredi, pre svega malim i srednjim preduzećima, na ovaj način obezbeđuje viši nivo pouzdanosti, sigurnosti i lakoće korišćenja, uz standarde koji važe u najrazvijenijim evropskim finansijskim sistemima.

"Veći nivo digitalizacije plaćanja doprinosi smanjenju sive ekonomije, jer omogućava transparentnije, sigurnije i lakše pratljive finansijske tokove. Time se jača poverenje u finansijski sistem, unapređuje fer tržišna utakmica i stvara stabilnije poslovno okruženje, što dugoročno donosi korist i građanima i privredi", navode u ovoj banci. 

Uvođenjem SEPA šeme, kako dodaju, Alta banka dodatno unapređuje finansijsku dostupnost, omogućavajući klijentima brže, jednostavnije i pristupačnije međunarodne transakcije. "Ovim korakom, slanje novca iz Srbije ka Evropi i iz Evrope ka Srbiji postaje efikasnije, uz viši nivo pouzdanosti, transparentnosti i korisničke jednostavnosti."

Šta je zapravo SEPA i zašto je važna

SEPA (Single Euro Payments Area) predstavlja projekat Evropske unije pokrenut nakon uvođenja evra kao zajedničke valute, sa ciljem da se prekogranična bezgotovinska plaćanja za privredu i za građane EU učine jednakim u brzini i po nižim troškovima, kao što se obavljaju unutar pojedinačnih zemalja tog bloka.

U okviru SEPA sistema ne postoje banke posrednici, koriste se jedinstveni formati naloga, a naknade su transparentne i znatno niže.

Da bi se neka zemlja priključila SEPA, mora da uskladi pravni, regulatorni i tehnički okvir sa standardima EU u oblasti platnih sistema. U tom procesu ključnu ulogu imaju centralne banke, koje u ime države podnose prijavu i obezbeđuju uslove za implementaciju. Narodna banka Srbije je, prema ocenama bankarskog sektora, u prethodnim godinama sprovela niz reformi koje su omogućile da Srbija dobije zeleno svetlo za pristupanje.

Ipak, formalno članstvo i puna primena nisu isto. Sporazum o pristupanju SEPA primenjivaće se od maja 2026. godine, a do tada banke i drugi pružaoci platnih usluga prolaze kroz zahtevan proces tehničkog i operativnog prilagođavanja.

Šta to znači za građane

Za fizička lica, najveća promena ogleda se u doznakama i ličnim transferima novca iz inostranstva i ka inostranstvu. Danas su međunarodna plaćanja u evrima često spora, skupa i opterećena nejasnim bankarskim provizijama. Ulaskom u SEPA, ti transferi postaju brzi, često instant i višestruko jeftiniji.

Građani, kada im neko uplati novac iz inostranstva u evrima, više neće morati da čekaju da ih banka prvo izvesti da im je novac pristigao, da idu da potpisuju i plaćaju naknadu u iznosu od dva do tri odsto vrednosti transakcije. Ubuduće će transakcija biti merena sekundama i novac će trenutno biti na računu, a naknade će biti znatno povoljnije.

S obzirom na to da oko 45 odsto priliva po osnovu doznaka u Srbiju dolazi iz zemalja EU, efekat nižih troškova biće direktno vidljiv u budžetima domaćinstava. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.

 

"Pristup SEPA stvoriće preduslove za jeftiniji platni promet sa regionom i sa EU. Ovo je naročito značajno s obzirom na činjenicu da se 60 odsto naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa EU i da blizu 45 odsto priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice EU", naveli su ranije u NBS.

Prema procenama Svetske banke, smanjenje troškova doznaka za svega tri procentna poena na nivou Zapadnog Balkana donosi uštede od oko pola milijarde evra godišnje.

 

 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković istakla je ranije da će građani pravu korist od SEPA osetiti posebno kroz primenu instant plaćanja, gde Srbija već ima značajnu prednost, budući da je instant sistem uvela čak mesec dana pre Evropske centralne banke.

                      

Evo šta kaže NBS kakva su pravila U NBS objašnjavaju da ključnu ulogu u koordinaciji i definisanju pravila SEPA područja ima Evropski platni savet, koji predvodi tehnički i strateški razvoj SEPA područja. "Evropski platni savet je telo koje je oformljeno od strane predstavnika bankarskog sektora zaduženo za razvoj i upravljanje SEPA platnim šemama. Ovo telo na osnovu podnetih zahteva odlučuje i o uključenju banaka i drugih pružalaca platnih usluga u SEPA platne šeme." Kako ističu, od novembra 2025. pružaocima platnih usluga iz Srbije omogućeno je da podnesu zahteve EPC za pristupanje SEPA platnim šemama – transferu odobrenja (SEPA Credit Transfer - SCT), instant transferu odobrenja (SEPA Instant Credit Transfer - SCT Inst) i direktnom zaduženju (SEPA Direct Debit - SDD). Predviđen je maj 2026. kao najraniji datum od kada pružaoci platnih usluga iz Srbije mogu krenuti sa operativnim radom. "Kako bi se proces centralizovao i olakšala koordinacija i komunikacija između pružaoca platnih usluga iz Srbije sa EPC u vezi podnošenja prijava za pristup SEPA platnim šemama, pod okriljem NBS i uz njen aktivan nadzor i učešće, u okviru Udruženja banaka formirano je NASO telo (National Adherence Support Organisation) koje se nalazi na zvaničnoj listi svih NASO tela u SEPA području koju objavljuje EPC." U NBS ističu da prate dinamiku pristupa banaka i drugih pružaoca platnih usluga SEPA platnim šemama, o čemu postoji redovno izveštavanje NBS o statusu pružaoca platnih usluga u tom procesu kako bi sve banke pristupile SEPA platnim šemama u što je moguće kraćem roku. Oni kažu da su među prvim bankama koje su podnele EPC prijave za pristup šemi SEPA AIK banka i Alta banka. "Ove banke su dobile pozitivan odgovor EPC o prihvatanju njihovih prijava i od 13. februara 2026. godine biće i zvanično uključene na listu učesnika SEPA platne šeme za izvršavanje transfera odobrenja u evrima. U narednom periodu očekujemo i prihvatanje prijava drugih banaka." Sve banke su, dodaju, u skladu sa očekivanjem NBS, dužne da od 4. maja 2026. godine započnu sa izvršavanjem SEPA platnih transakcija u okviru date platne šeme, a do 20. marta 2026. godine da podnesu prijavu za pristup SEPA platnoj šemi i da ih EPC odobri.

  

Efekti za privredu: niži troškovi, bolji tokovi novca

Za domaće kompanije, posebno mala, mikro i srednja preduzeća, SEPA ima potencijal da promeni ekonomsku logiku prekograničnog poslovanja. Analize Svetske banke pokazuju da su troškovi bezgotovinskih transakcija između ekonomija Zapadnog Balkana i EU i do šest puta veći nego unutar same Unije.

Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom EU doprineće smanjenju tih troškova.

To je naročito važno za Srbiju, s obzirom na to da se oko 60 odsto njene spoljnotrgovinske razmene odvija sa EU. Brža i jeftinija plaćanja znače bolju likvidnost, manje kašnjenja u naplati i efikasnije upravljanje novčanim tokovima, što je ključno za konkurentnost izvoznika.

Depositphotos

 

SEPA standardi takođe podstiču digitalizaciju plaćanja, a Svetska banka procenjuje da povećanje digitalizacije od 10 odsto može dovesti do smanjenja sive ekonomije za oko dva procenta.

"Naposletku, prihvatanje digitalnih plaćanja može kompanijama da omogući pristup detaljnijim i pravovremenim informacijama, što pojednostavljuje proces poravnanja. Brza plaćanja takođe mogu da pomognu sa kašnjenjima u plaćanju, i da naposletku unaprede tokove novca za kompanije koje posluju na Zapadnom Balkanu", naglasili su ranije iz Svetske banke.

Bankarski sektor uveliko se priprema za implementaciju, ali sa jednom važnom prednošću – domaće banke već imaju iskustva sa SEPA standardima kroz domaći platni promet i razvoj instant plaćanja. 

Ulazak Srbije u SEPA nije samo tehnička promena u načinu slanja novca. To je infrastrukturna reforma koja utiče na konkurentnost privrede, troškove građana, tokove kapitala i integraciju sa evropskim tržištem.

Prave koristi, kako poručuju iz NBS, građani i privreda potpuno će osetiti od maja ove godine. Do tada, svaki novi ulazak banaka u SEPA sistem biće još jedan korak ka tome da međunarodna plaćanja u evrima prestanu da budu "međunarodna", barem po ceni i brzini.

- Ažurirano dodatnom izjavom iz Alta banke u devetom i desetom pasusu i objašnjenjem NBS o pravilima posle 21. pasusa.