Treba li smederevski Kinezi da se plaše Trumpovih carina na čelik

Trumpove carine na čelik i aluminijum od 25 odsto, pogodiće ceo svet, pa neće biti zaobiđena ni Srbija, a taj film smo već jednom gledali za vreme prethodnog mandata sadašnjeg predsednika SAD. Evropa neće sedeti skrštenih ruku i gledaće da zaštiti svoje čeličane, što će se najviše odraziti na treće zemlje.

Trump, istina, nije pojasnio da li će se uvoz metala iz Kine suočiti s dvostrukim carinama, s obzirom na to da je već uveo carinu od 10 odsto na kinesku robu.

Bloomberg

 

Preko čelika se već neko vreme lomi globalni trgovinski rat. Donald Trump je 2018. godine uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na aluminijum da bi svoje tržište zaštitile od konkurencije iz Kine, ali je time bila pogođena i EU. EU reagovala kako bi se zaštitila od povećanog uvoza iz Kine, pa je uvela protekcionističke mere, čime je obuhvatila i treće zemlje i tako pogodila i privredu Srbije kroz uvođenje kvota na uvoz čelika, odnosno preko te kvote je uvoz bio opterećen carinom.

Administracija Josepha Bidena je ublažila tu radikalnu meru tako što je uvedena kvota koja dozvoljava bescarinski uvoz ograničene količine čelika i aluminijuma iz Evropske unije.

 

 

 

Šta u novom krugu čeka EU, pa i Srbiju

Sistem carinskih kvota, prema trenutno važećim pravilima, omogućuje bescarinski uvoz u SAD 3,3 miliona tona čelika i 384.000 tona aluminijuma iz EU, a Trumpove carine se naplaćuju na količine koje prelaze te kvote. Biden je zadržao postojeće carine za Kinu i zemlje koje nisu članice EU.

Kako bi zaštitila svoje čeličane od poplave jeftinog čelika pre svega iz Kine, EU je uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je Srbija. One su na snazi već pet godina i pre nekoliko meseci su produžene do 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije.

Odluka je usledila nakon istrage, koju je zatražilo 14 država članica EU, a tokom koje je Evropska komisija zaključila da je zaštitna mera i dalje neophodna za sprečavanje ili otklanjanje ozbiljnih povreda industrije čelika u EU.

Podsetimo kako je sve počelo. EK je 2018. uvela zaštitne mere pošto je primećen oštar rast uvoza čeličnih proizvoda na evropskom tržištu nakon što su SAD uvele mere zaštite na svoj uvoz. Zaključeno je da je ugrožena pozicija evropskih železara, koje su već neko vreme trpele posledice viška ponude na globalnom nivou (procena je da taj višak iznosio najmanje 550 miliona tona, prema OECD-u).

Bloomberg

 

EK je uvela "konačne zaštitne mere na uvoz čeličnih proizvoda" 2. februara 2019. i time zamenila "privremene mere" iz jula 2018. godine. Komisija je posle toga tri puta (oktobar 2019, jun 2020. i jun 2022. godine) analizirala funkcionisanje mera. U junu 2023. godine je zaključila istragu kojom je utvrdila da nema osnova za prekid mera, pri čemu je primena mera za Srbiju bez promena.

Zaštitne mere funkcionišu po principu propisanih kvota za određene tarifne oznake na kvartalnom nivou. Nakon popunjavanja kvota, na uvoz u EU se plaća carina od 25 odsto. Srbija ima tzv. "country specific quota" (CSQ) u kategorijama toplo valjani čelik, hladno valjani čelik i beli lim, što znači da su odobrene određene količine za uvoz bez carina samo za našu zemlju. Nakon popunjavanja CSQ, naše kompanije mogu da koriste kvote predviđene za ostale zemlje.

Takođe, usvajanjem četvrtog paketa sankcija EU je zabranila uvoz proizvoda od čelika iz Rusije i Belorusije, tako da  je došlo do povećanja CSQ za druge zemlje, pa i za Srbiju, u onim kategorijama proizvoda gde su Rusija i Belorusija imale CSQ.

 

 

Uprkos tim ograničenjima, Srbija značajnu količinu izvozi i dalje na tržište i EU. Uvođenje kvota nije značajno poremetilo plasman našeg čelika u EU. Vrednost tog izvoza je 2023. bila oko 550 miliona evra.

Trebalo bi podsetiti da je HBIS prošle godine poslovala s gubitkom od oko 20 milijardi dinara. Inače, kineski HBIS u 2021. godini bio je najveći izvoznik u Srbiji sa izvezenom robom vrednom 752,7 miliona evra, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za vreme korone je ugasio jednu peć u smederevskoj čeličani, koja do danas nije pokrenuta.

 

 

Oko 70 odsto proizvodnje osnovnih metala čini smederevska železara, u kojoj je strateški partner kineski HBIS. Prema njegovim rečima, Kinezi su dostigli proizvodnju američkog US Steela, koji je privatizovao smederevsku čeličanu, a potom je 2012. godine vratio državi za jedan dolar, da bi Kinezi potom ušli u to preduzeće kao strateški partner 2016. godine i za 46 miliona evra postali većinski vlasnik.

Izvoz gvožđa i čelika 2023. godine iznosio je oko 660 hiljada tona ili vrednosno 820 miliona evra. Izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u 2023. godini opao je za oko 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kao i kod proizvodnje proizvoda od čelika, proizvodnja nekih proizvoda od aluminijuma je smanjena u poslednjih pet godina, kao što su valjani limovi od aluminijuma, dok je proizvodnja nekih drugih proizvoda poput štampanih folija povećana u ovom periodu.

Kada je reč o aluminijumu, ovaj metal se izvozi u godišnjem obimu od oko 560 miliona evra, u 2023. godini, a najveći deo tog izvoza ide u Nemačku (17 odsto), zatim Češku (15 odsto), Sloveniju (sedam odsto), Francusku (šest odsto) itd.

 

 

Izvoz aluminijuma je u odnosu na 2022. godinu opao za 0,6 odsto, što je, može se reći, kao prošle godine, bez većih promena. Kada posmatramo izvoz po odabranim tržištima, oko 80 odsto aluminijuma se plasira u zemlje EU, dok u SAD ide zanemarljiv iznos, samo 0,6 odsto ukupnog izvoza.

Šta Srbija izvozi u SAD

Srbija svoj izvoz u Sjedinjene Američke države uglavnom zasniva na  IT uslugama, ali ona bi mogla indirektno da trpi od posledica carina koje Trump namerava da nametne Evropskoj uniji, koja je najveći trgovinski partner Srbije i u koju odlazi oko 70 odsto srpskog izvoza.

 

 

Srbija je u Sjedinjene Američke Države prošle godine izvezla robu vrednu 620 miliona evra  i to je porast od 20 odsto u odnosu na 2023. godinu. Najznačajniji izvozni proizvodi su automobilske gume i oprema za namensku industriju Međutim, izvezeno je i 1,7 milijardi evra usluga, uglavnom informacione tehnologije.

 

 

"Ovim je EU narušila sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisala sa Srbijom. Ipak, apeli Srbije da se Brisel vrati slobodnoj trgovini nisu dali rezultat. Te kvote su na snazi i danas", kaže za Bloomberg Adriju Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.

Trump je kritikovao trgovinski deficit SAD s Evropskom unijom, koji je porastao za 26,9 milijardi dolara na 235,6 milijardi dolara u 2024. godini, prema podacima američke vlade.

 

 

Prema Rankovićevoj oceni, sada kada postoji pretnja da će SAD da uvede carine na širi asortiman proizvoda iz EU, posebno iz oblasti automobilske industrije, prehrambene industrije itd., to bi moglo da se odrazi i na Srbiju.

"EU je spremna da uvede mere reciprociteta, postoji opasnost da se opet u vrtlogu trgovinskog rata nađe i Srbija, odnosno da na nju padnu posledice ograničenja slobodne trgovine."

 

 

Treba imati u vidu da je za Srbiju centralno tržište na koje plasira svoje proizvode EU, a da je usled složene ekonomske i političke situacije privredna aktivnost u najvažnijim članicama EU usporena i bez novih trgovinskih ograničenja, nesumnjivo je da bi potencijalno uvođenje novih carina od strane SAD dodatno gurnulo evropski ekonomski blok u usporavanje, a možda i u kontrakciju.

 

 

"Generalno, Srbija tu ima dva problema, prvi je da bi se konkurentnost srpskog izvoza na tržište EU odmah našla pod direktnim pritiskom novih carina, a drugo je što bi pod uticajem američkih carina pala i konkurentnost evropske privrede, što bi se odrazilo dalje na dodatno usporavanje privredne dinamike, recesiona očekivanja, te bi se dodatno smanjila i tražnja za proizvodima iz Srbije”, napominje Ranković.

 

 

Dakle, ovo je potencijalno veliki problem, koji će dodatno izazvati pritisak na evropsku privredu i zemlje koje njoj gravitiraju, što bi se moglo odraziti i na ubrzano seljenje kapitala prema stabilnijim tržištima.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, smatra da je globalni trgovinski rat, pokrenut 1. februara uvođenjem visokih carina od strane SAD prema Kini, Meksiku i Kanadi, primer nedoslednosti u svetskoj ekonomiji.

 

 

"Osim što negativno deluju na inflaciju koja još uvek nije savladana, carine osujećuju Trumpovu želju da Federalne rezerve dodatno smanje kamatne stope. Pošto na ovakav vid protekcionizma rivali odgovaraju, po pravilu, recipročnim merama, globalni rast cena je neminovan."

U tim okolnostima centralne banke će odložiti monetarnu relaksaciju, što će imati negativan učinak na tržište kapitala, investicije i potrošnju. S druge strane, trgovinski rat usporava svetsku trgovinu i ekonomsku saradnju. Pomenute zemlje su uvezane kroz globalne lance snabdevanja, a veće carine povećavaju troškove proizvodnje. Preusmeravanje lanca snabdevanja za kompanije zahteva dodatne troškove u novu infrastrukturu, logistiku i partnerstva.

 

 

Taj proces je skup i dugotrajan. Ako kompanije suočene s visokim troškovima zbog carina smanje svoje profite, one mogu redukovati ulaganja u istraživanje i razvoj. To može imati dugoročne negativne efekte na inovacije i konkurentnost.

Kolebljivost i nedoslednost u vezi s trgovinskim politikama zato direktno implicira smanjenje poverenja investitora i traženje alternativa, što dovodi do usporavanja ekonomskog rasta.