Trumpove carine, ugljenični otisak i šta sve preti srpskom čeliku

Industrija čelika u Srbiji ove godine dobro posluje, čak najbolje u poslednih 13 godina i zajedno sa ostalim metalima nosi trećinu industrijske proizvodnje uprkos ograničenom izvozu u Evropsku uniju. Na kvote se navikla, ali je budućnost neizvesna. S jedne strane potencijalno prete carine Donalda Trumpa, koje bi preko Kine i EU indirektno mogle da utiču na izvoz srpskog čelika i mnogo izvesnije carine na višak ugljeničnog otiska u proizvodima od čelika, aluminijuma i gvožđa, plasiranih na tržište EU.

Preko čelika se već neko vreme lomi globalni trgovinski rat. Donald Trump je 2018. godine uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na aluminijum. Administracija Josepha Bidena je ublažila tu radikalnu meru tako što je uvedena kvota koja dozvoljava bescarinski uvoz ograničene količine čelika i aluminijuma iz Evropske unije.

 

 

Sistem carinskih kvota omogućuje bescarinski uvoz u SAD 3,3 miliona tona čelika i 384.000 tona aluminija iz EU, a Trumpove carine se naplaćuju na količine koje prelaze te kvote. Biden je zadržao postojeće carine za Kinu i zemlje koje nisu članice EU.

Hoće li Srbiji dodatno biti ograničen izvoz u EU

Kako bi zaštitila svoje čeličane od poplave jeftinog čelika pre svega iz Kine, EU je uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je Srbija. One su na snazi već pet godina i pre nekoliko meseci su produžene do 2026. godine.

Ivan Nikolić, direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta, smatra da su carine na uvoz evropskog čelika u SAD prilično visoke i ne veruje da će Trump uvoditi dodatne mere.

Bloomberg Adria

 

 

"S aspekta drugih proizvoda koji se izvoze u SAD to je mnogo izvesnije. SAD imaju visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, reda veličine 200 milijardi dolara godišnje. Nemačka je veliki generator tog deficita, oko 50 milijardi dolara, i mogu se očekivati carine na proizvode koji dolaze iz te zemlje. Trump je i prethodnom mandatu spočitavao Nemačkoj da izvoz u toj meri ne može da se održi i predlagao Evropskoj uniji da otvori tržište za američke proizvode ili da se na neki drugi način ujednače", podseća Nikolić.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, smatra da su to zasad sve medijska nagađanja, ali ukoliko bi Trump zaista uveo dodatne carine na čelik i aluminijum, "u tom slučaju pretpostavljamo da bi se smanjio i kontingent uvoza čelika za tzv. treće zemlje, među kojima smo i mi" kada je reč o Evropskoj uniji.

Evropska komisija je u junu ove godine odlučila da produži zaštitne mere na uvoz određenih proizvoda od čelika u EU do juna 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije.

 Odluka je usledila nakon istrage, koju je zatražilo 14 država članica EU, a tokom koje je Evropska komisija zaključila da je zaštitna mera i dalje neophodna za sprečavanje ili otklanjanje ozbiljnih povreda industrije čelika u EU.

 

 

Podsetimo kako je sve počelo. EK je 2018. uvela zaštitne mere pošto je primećen oštar rast uvoza čeličnih proizvoda na evropskom tržištu nakon što su SAD uvele mere zaštite na svoj uvoz. Zaključeno je da je ugrožena pozicija evropskih železara, koje su već neko vreme trpele posledice viška ponude na globalnom nivou (procena je da taj višak iznosio najmanje 550 miliona tona, prema OECD-u).

EK je uvela "konačne zaštitne mere na uvoz čeličnih proizvoda" 2. februara 2019. i time zamenile "privremene mere" iz jula 2018. godine. Komisija je posle toga tri puta (oktobar 2019, jun 2020. i jun 2022. godine) analizirala funkcionisanje mera. U junu 2023. godine je zaključila istragu kojom je utvrdila da nema osnova za prekid mera, pri čemu je primena mera za Srbiju bez promena.

Zaštitne mere funkcionišu po principu propisanih kvota za određene tarifne oznake na kvartalnom nivou. Nakon popunjavanja kvota, na uvoz u EU se plaća carina u iznosu od 25 odsto. Srbija ima tzv. "country specific quota" (CSQ) u kategorijama toplovaljani čelik, hladnovaljani čelik i beli lim, što znači da su odobrene određene količine za uvoz bez carina samo za našu zemlju. Nakon popunjavanja CSQ, naše kompanije mogu da koriste kvote predviđene za ostale zemlje.

 

Takođe, usvajanjem četvrtog paketa sankcija EU je zabranila uvoz proizvoda od čelika iz Rusije i Belorusije, tako da  je došlo do povećanja CSQ za druge zemlje, pa i za Srbiju, u onim kategorijama proizvoda gde su Rusija i Belorusija imale CSQ.

Uprkos tim ograničenjima Srbija značajnu količinu izvozi i dalje na tržište i EU. "Uvođenje kvota nije značajno poremetilo plasman našeg čelika u EU. Vrednost tog izvoza je 2023. bila oko 550 miliona evra”, kaže Nikolić.

Trebalo bi podsetiti da je HBIS prošle godine poslovala sa gubitkom od oko 20 milijardi dinara. Inače, kineski HBIS u 2021. godini bio je najveći izvoznik u Srbiji sa izvezenom robom u vrednosti 752,7 miliona evra, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, za vreme korone je ugasio jednu peć u smederevskoj čeličani, koja do danas nije pokrenuta.

 

 

CBAM nova pretnja, krajnju cenu će platiti potrošači EU

Međutim, postoji novi namet koji je na pragu da se uvede. To je CBAM (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism). Tako da će proizvodi od čelika, osim kvotama, biti opterećeni CBAM tarifom.

Dodatna carina biće naplaćivana ukoliko kompanije imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU. Koliko novca će domaći izvoznici morati da plate, zavisiće od tržišne cene ugljenika. Prve godine naplaćivaće se 2,5 odsto ugrađenih emisija, naredne godine pet odsto, a potom 10 odsto od 2028. godine sve do 2034, kada se očekuje naplata svih 100 odsto ugrađenih emisija.

 

 

Tako da će izvoz čelika, aluminijuma i gvožđa biti opterećen i po ovom osnovu.

"Videćemo kako će se tražnja prilagoditi novim okolnostima, jer bojim se da će se sve svaliti na potrošače u EU. Svi ti proizvodi će poskupeti zbog uvođena CBAM. Industrija EU koja koristi čelik, aluminijum i gvožđe kao input će dodatno pretrpeti cenovni šok i postati nekonkurentna. Izvoznici čelika, aluminijuma i gvožđa koji su trebali da budu opterećeni ugradiće taj novi namet u proizvod koji će biti skuplji i za njih same efekat će biti neutralan", ocenjuje Nikolić.

Prema njegovim rečima, ta količina proizvoda koja ulazi u EU ne može da bude nadoknađena iz nekih drugih kapaciteta.  EU nema proizvodnju koja bi nadoknadila tu razliku. Proizvođači čelika, aluminijuma i gvožđa će podići cene ili će obustaviti izvoz.

Proizvodnja osnovnih metala raste u 2024. godini

Cela oblast proizvodnje osnovinih metala, ako se posmatra trend ciklus za prvih devet meseci ove godine, veća je za 38,5 odsto međugodišnje. "Sam nivo proizvodnje je najveći od 2011. godine i trendom posmatrano dostigla je nivo proizvodnje s početka prošle decenije, uprkos svim izazovima i ograničenjima", ocenjuje Nikolić.

Oko 70 odsto proizvodnje osnovnih metala čini smederevska železara, u kojoj je strateški partner kineski HBIS i, prema njegovim rečima, Kinezi su dostigli proizvodnju američkog US Steela, koji je privatizovao smederevsku čeličanu, a potom je 2012. godine vratio državi za jedan dolar. Da bi Kinezi potom ušli u ovo preduzeće kao strateški partner 2016. godine  i za 46 miliona evra postali većinski vlasnik.

Nikola Ranković kaže da, ukoliko se uporedi industrijska proizvodnju u 2023. i 2019. godini, možemo reći da je u poslednjih pet godina povećana proizvodnja sledećih proizvoda: hladno oblikovanih profila od čelika, žice od nelegiranog čelika, cevi i profila od nelegiranog čelika itd. S druge strane, smanjena je proizvodnja sirovog gvožđa, kalajisanog lima itd.

Izvoz gvožđa i čelika prošle godine iznosio je oko 660 hiljada tona ili vrednosno 820 miliona evra. Izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u 2023. godini opao je za oko 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Smanjena proizvodnja valjanih limova od aluminijuma

Kao i kod proizvodnje proizvoda od čelika, proizvodnja nekih proizvoda od aluminijuma je smanjena u poslednjih pet godina, kao što su valjani limovi od aluminijuma, dok je proizvodnja nekih drugih proizvoda poput štampanih folija povećana u ovom periodu.

 

 

 Kada je reč o aluminijumu, ovaj metal se izvozi u godišnjem obimu od oko 560 miliona evra, u 2023. godini, a najveći deo tog izvoza realizuje se u Nemačku (17 odsto), zatim u Češku (15 odsto), Sloveniju (sedam odsto), Francusku (šest odsto) itd.

Izvoz aluminijuma je u odnosu na 2022. godinu opao za 0,6 odsto, što je, može se reći, na nivou prošle godine, bez većih promena. Kada posmatramo izvoz po odabranim tržištima, oko 80 odsto aluminijuma se plasira u zemlje EU, dok u SAD ide zanemarljiv iznos,samo 0,6 odsto ukupnog izvoza.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar