Da li je 30. jun dan D za srpski čelik

Izvoz gvožđa i čelika iz Srbije u 2023. godini opao je za oko 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali bi situacija od leta mogla da se preokrene ako Evropska komisija 30. juna odluči da ukine kvote na uvoz čelika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija. Mada tu nadu može da osujeti nedavna najava Joea Bidena da će SAD uvesti dodatne carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Kine, pa je vrlo moguće da će evropske čeličane tražiti da kvote na uvoz čelika ostanu na snazi kako bi se zaštitili od poplave jeftinog kineskog čelika. To bi zapravo bila repriza onoga što smo gledali za vreme administracije Donalda Trumpa.

EK je u februaru ove godine pokrenula istragu kako bi procenila da li zaštitne mere za uvoz određenih proizvoda od čelika treba da budu produžene posle 30. juna 2024. godine.

Pokretanje postupka usledilo je posle obrazloženog zahteva primljenog od četrnaest država članica EU. EK će u skladu sa pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije utvrditi da li je zaštitna mera i dalje neophodna da bi se sprečile ili ispravile ozbiljne štete industriji čelika u EU i da li se industrija prilagođava.

EK će takođe kontaktirati sa korisnicima čelika u EU kako bi procenila da li bi eventualno produženje mere bilo u opštem interesu Unije. EK će takođe proceniti da li bi u slučaju produženja bila neophodna bilo kakva tehnička prilagođavanja mere.

Istraga će biti završena i odluka doneta pre datuma isteka postojeće zaštitne mere 30. juna 2024. godine.

Nikola Ranković, viši savetnik Centra za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže za BBA da će potencijalne carine na čelik i aluminijum koje SAD najavljuje za Kinu uticati na svetsko tržište. Ove regulatorne mere svakako će smanjiti ponudu metala na svetskom tržištu i napraviti jasno razgraničenje između zapadnih i istočnih metala, odnosno EU i Zapada s jedne, a Kine i Rusije s druge strane.

"Ovakve odluke ne idu u pravcu slobodne trgovine i doprineće sasvim izvesno rastu cena ovih proizvoda na svetskom tržištu, što će s jedne strane poskupeti i sirovinu, ali i obrađene proizvode ovih metala. Ako pogledamo Kinu npr. koja čini više od 50 odsto svetske proizvodnje i potrošnje čelika, gotovo sve ostale zemlje su u većem ili manjem stepenu zavisne od ovih metala, do kojih će se, ukoliko se zaoštravanja odnosa na relaciji Zapad - Istok nastave, sasvim izvesno dovesti do intenzivne borbe za sirovine na tržištu", smatra Ranković.

Prema njegovoj oceni, Bidenove najave u početnoj fazi mogu imati i politički efekat jer ne treba zaboraviti da je u toku američka kampanja za predsedničke izbore koji će se održati krajem godine.

Iz ugla Srbije, svaki vid zaoštravanja odnosa na evropskom tržištu u vidu kvota, izvoznih ograničenja, pa i CBAM-a, otežava pristup i evropskog tržišta našim kompanijama.

Izvoz gvožđa i čelika prošle godine iznosio je 908 hiljada tona ili vrednosno 820 miliona evra. Ovi proizvodi su plasirani u Poljsku, BIH, Italiju, Bugarsku i Češku.

 

 

Cena čelika na svetskom tržištu je tokom 2023. godine bila relativno stabilna, bez značajnijih oscilacija, a manjem izvozu svakako je doprineo i manji izvoz u svom kvantitativnom obliku. "Izvoz ovih proizvoda gotovo u potpunosti zavisi od poslovnih aktivnosti strateškog partnera u smedervskoj železari, odnosno HBIS grupacije ", kaže Ranković.

Ova kompanija je ugasila jednu peć 2022. godine zbog smanjenja proizvodnje, što je prouzrokovano smanjenjem potražnje i nestabilnom cenom čelika. Ranković kaže da se situacija sa potražnjom verovatno do danas nije promenila zbog krize u Evropi, posebno Nemačkoj, i smanjenja potražnje generalno, tako da druga visoka peć i dalje nije ponovo pokrenuta.

Podsetimo, pošto je administracija u Vašingtonu uvela carine na uvoz čelika u martu 2018. godine, izvoz čelika je postao manje atraktivan na tržištu SAD, čime su svetski proizvođači jedan deo izvoza preusmerili na tržište EU. Iz tog razloga EK je uvela "privremene mere" zaštite na uvoz čelika i proizvoda od čelika kako bi zaštitila svoje proizvođače ovog strateškog resursa.

Istraga EK ukazala je na oštar rast uvoza čeličnih proizvoda na evropskom tržištu nakon što su SAD uvele mere zaštite na svoj uvoz. Ovim je dodatno ugrožena pozicija evropskih železara, koje su već neko vreme trpele posledice viška ponude na globalnom nivou (procena je da taj višak iznosio najmanje 550 miliona tona, prema OECD-u), kao i netržišnih mera koje su uveli pojedini spoljnotrgovinski partneri.

Na osnovu toga, EK je odlučila da uvede "konačne zaštitne mere na uvoz čeličnih proizvoda". Ove mere su stupile na snagu 2. februara 2019. i time zamenile „privremene mere“ iz jula 2018. godine. Komisija je posle toga tri puta (oktobar 2019, jun 2020. i jun 2022. godine) analizirala funkcionisanje mera. U junu 2023. godine je zaključila istragu kojom je utvrdila da nema osnova za prekid mera, tako da su mere trenutno na snazi do 30. juna 2024. godine, pri čemu je primena mera za Srbiju bez promena.

Prema saopštenju EK, "ove mere su u potpunosti sa obavezama prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji i detaljno su procenjene kako bi se obezbedio uvoz koji garantuje efektivnu konkurenciju na evropskom tržištu, kao i dovoljno izbora za kompanije, korisnike čelika na lokalnom tržištu".

Zaštitne mere funkcionišu po principu propisanih kvota za određene tarifne oznake na kvartalnom nivou. Nakon popunjavanja kvota, na uvoz u EU se plaća carina u iznosu od 25 odsto. Srbija ima tzv. "country specific quota" (CSQ) u kategorijama toplovaljani čelik, hladnovaljani čelik i beli lim, što znači da su odobrene određene količine za uvoz bez carina samo za našu zemlju. Nakon popunjavanja CSQ, naše kompanije mogu da koriste kvote predviđene za ostale zemlje.

Takođe, usvajanjem četvrtog paketa sankcija EU je zabranila uvoz proizvoda od čelika iz Rusije i Belorusije, tako da  je došlo do povećanja CSQ za druge zemlje, pa i za Srbiju, u onim kategorijama proizvoda gde su Rusija i Belorusija imale CSQ.

Izvoz aluminijuma je takođe opao, ali ne kao čelik

Kada je reč o plasmanu aluminijuma u inostranstvo, i njegov izvoz je u 2023. godini, a u odnosu na prethodnu godinu, opao, ali znatno manje nego čelika.

Izvezeno je 70 hiljada tona ili u vrednosnom obliku 260 miliona evra. Količinski izvoz je opao za šest odsto.

"U izvozu aluminijuma dominira plasman obrađenog aluminijuma i njegovih legura, koji čine praktično 95 odsto ukupnog izvoza aluminijuma, dok je na sirovi aluminijum odnosi ostatak od pet odsto”, navodi Ranković.

Cene i aluminijuma, a naročito čelika, bile poprilično stabilne tokom 2023. godine, sa povremenim oscilacijama kod aluminijuma koje nisu bile u značajnijem obliku.

Ovaj trend nastavljen je i tokom 2024. godine, kada ipak treba očekivati malo veće potrese na tržištu aluminijuma, s obzirom na najavljene nove sankcije Zapada ka Ruskoj Federaciji koje se odnose ograničenje izvoza ovih sirovina. Američki predsednik je najavio povećanje tarifa i na kineski čelik i aluminijum, u nameri da ojača američki sektor čelika i jasno kategoriše prljavu od čiste proizvodnje.

Bloomberg Terminal

 

Trenutna cena aluminijuma na svetskom tržištu iznosi 2.570 dolara i povećana je za devet odsto u odnosu na početak 2024. godine, odnosno 8,6 odsto u odnosu na april 2023. godine. Cena čelika na svetskom tržištu dostigla je 495 dolara, što je pad od 13 odsto u odnosu na početak godine, a pad od oko 11,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Aluminijum iz Srbije se tokom 2023. godine najviše prodavao u Nemačkoj, Češkoj, Sloveniji i Italiji, a od zemalja koje nisu članice EU vodeće izvozno tržište je BIH, zatim Ruska Federacija i Crna Gora. Dakle, EU na prvom mestu, a potom zemlje regiona.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar