Kriptom do kvadrata - kako Adria region ulazi u svet kripto-nekretnina

Kada je Laszlo Hanyecz 2010. dve porodične pice platio 10.000 bitcoina, nije ni slutio da je tako napravio svojevrsnu prekretnicu u svetu kriptovaluta. Od poručivanja pice do kupovine luksuznih vila kriptom nije proteklo mnogo vremena, a Adria region ima potencijal da postane deo te mreže.

U Srbiji, virtuelne valute (što je zvanični termin koji prepoznaje važeći Zakon o digitalnoj imovini, dok su kriptovalute kolokvijalni izraz u zemlji), nemaju pravni status novca ili valute, napominje se na sajtu Narodne banke Srbije (NBS). Međutim, to ne znači da, makar u teoriji, usluga ili proizvod u nekom narednom periodu ne bi mogao biti posredno plaćen ovom vrstom digitalne imovine.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, pomenuti zakon koji je u junu 2021. stupio na snagu, propisuje uslove pod kojima pravna lica mogu dobiti licencu za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom. Podsetimo, NBS je dosad izdala dve dozvole za pružanje usluga u vezi sa virtuelnim valutama (licence su dobile kripto-menjačnice ECD i Crypto12). Ali zašto potrošači u praksi i dalje ne mogu da plate robu ili uslugu prenosom kriptovalute trgovcu? 

Da bi građanin svojim kriptovalutama mogao nešto da plati, potrebno je da trgovac kod kojeg kupuje angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji ima licencu NBS za pružanje usluge prihvatanja virtuelnih valuta i koji će ih zameniti za dinare. Tako bi trgovac na svoj tekući račun dobijao samo dinare, a ne i virtuelne valute, s obzirom na to da su pravni subjekti i preduzetnici u obavezi da posluju preko tekućeg računa u dinarima. 

Ipak, kako je iz centralne banke ranije rečeno za Bloomberg Adriju, spomenute dve kripto-menjačnice ovlašćene su za pružanje određenih usluga u vezi sa virtuelnim valutama, ali među njima nije i usluga prihvatanja virtuelnih valuta. Da pojasnimo, pojam prihvatanja digitalne imovine označava uslugu koju kompanija pruža trgovcu prihvatanjem odgovarajuće vrednosti digitalne imovine od potrošača, koja odgovara ceni robe/usluge prodate tom potrošaču, a zatim je zamenjuje odgovarajućim iznosom dinara i taj iznos doznačava na račun trgovca. 

Dakle, sve dok kompanija ne ispuni uslove i ne dobije licencu za pružanje usluge prihvatanja virtuelnih valuta, u Srbiji neće biti moguće zameniti virtuelne valute za kupljenu robu ili usluge. Do sada takva dozvola u zemlji nije izdata. 

U Budvi prodati stanovi za 420 bitcoina

Čini se da Crna Gora ima drugačiji pogled na kupovinu kriptovalutama. Tako je, prema Forex Suggestu, ta zemlja na visokom petom mestu u svetu po broju kupovina nekretnina kriptovalutama. 

 

 

Recimo, novinu u percepciji kriptovaluta unosi Perper.net – najveći blokčejn i kripto projekat u Crnoj Gori, koji teži da omogući upotrebu kriptovaluta u svakodnevnici. Njen CTO i osnivač Ivan Joličić za Bloomberg Adriju kaže kako su ovakve transakcije malobrojne u regionu.

Promo/Riviera Montenegoro

Crna Gora se, kako kaže, istakla kao pionir u regionu time što je još pre sedam godina realizovana prodaja tri luksuzna stana u Budvi za ukupno 420 bitcoina (vrednosti oko 2,5–3,2 miliona dolara). "Ovu prodaju izvela je kompanija povezana s projektom Dukley Gardens, uz konverziju kripto-uplate u evre tokom procesa. Prema tvrdnjama kompanije, to je tada bila najveća prodaja nekretnina u Evropi plaćena kriptovalutom. Jedan od kupaca potvrdio je da je procedura završena veoma brzo, prenos sredstava trajao je svega nekoliko minuta, uz automatsku konverziju bitcoina u evre za prodavca", objašnjava Joličić.

Ovaj slučaj je dokazao da su kripto-transakcije nekretnina praktično izvodljive, čime je crnogorsko primorje privuklo pažnju kripto-ulagača, dodaje on.

Kako kaže, u Adria regionu ima nekoliko lokalnih i međunarodnih subjekata koji podržavaju kripto u sektoru nekretnina. "Nekoliko crnogorskih agencija otvoreno prima kriptovalute. Na primer, MD Realty i GoMonte reklamiraju da omogućavaju kupoprodaju nekretnina za bitcoin, ethereum, litecoin i druge koine. One ističu brzinu transakcije i niže troškove kao prednosti, te navode da takve opcije postaju sve popularnije među kupcima stanova."

"Takođe, u Budvi deluje lokalno investiciono udruženje koje aktivno promoviše upotrebu digitalnih valuta u sektoru turizma – uključujući hotele, marine i nekretnine – nastojeći da pozicioniraju Budvu kao kripto-prijateljsku destinaciju", kaže Ivan Joličić.

Hrvatska – konverzija kripta u evre

U Hrvatskoj je nešto drugačija priča po pitanju kripto-nekretnina. Boro Vujović, direktor i osnivač Opereta nekretnina, kaže za Bloomberg Adriju da je u Hrvatskoj tehnički moguće kupiti nekretninu koristeći kriptovalute, ali ne u smislu da se kupoprodajni ugovor sklapa u bitcoinu ili nekoj drugoj kriptovaluti. "Prema važećem zakonodavstvu, prvenstveno Zakonu o obveznim odnosima i pravilima koja se odnose na promet nekretnina, kupoprodajna cena mora da bude izražena u službenoj valuti – evru."

 

U praksi, naglašava, to znači da kupac i prodavac mogu da ugovore razmenu vrednosti u kriptovalutama, ali se pravna valjanost i sprovođenje ugovora zasniva na iznosu izraženom u evrima. "Dakle, ako kupac želi da plati u kriptovaluti, prodavac to može prihvatiti, no ne direktno. Potrebna je konverzija kriptovalute u evre."

Dodaje da postoje slučajevi koji su medijski propraćeni, posebno u Zagrebu, gde su pojedini prodavci oglasili nekretnine s opcijom plaćanja u kriptovalutama. "Međutim, ti slučajevi su više izuzetak nego pravilo i često se koriste kao deo marketinške strategije radi privlačenja pažnje ili određenog profila kupaca."

Slovencima plaćanje kriptovalutama ne utiče na porez

Isto tako je i u Sloveniji moguće kupiti nekretnine kriptom, a zanimljivo je da je porez isti kao i u uobičajenom slučaju. Kako navode iz Lunar nekretnina, inače prve agencije u Sloveniji koja to omogućava, plaćanje kriptom je samo jedan od mogućih načina plaćanja i ne utiče na iznos i plaćanje poreza.

"S naše strane, naplaćuje se samo provizija (kao i kod drugih načina plaćanja), a na osnovu interesa za kupovinu nekretnine, potrebni su osnovni podaci: ko prodaje i ko kupuje, šta je predmet kupovine, cena u evrima, kao i objašnjenje da će se plaćanje izvršiti kriptovalutom", navodi se.

Kupac potom mora da popuni takozvani KYC obrazac, gde objašnjava i dokazuje izvor sredstava. "Kada se da zeleno svetlo, kupcu dostavljamo link za plaćanje, koji ga preusmerava na veb-stranicu gde može da odabere željenu kriptovalutu za plaćanje i izvršiti transfer."

Despositphotos

"Proces je vrlo sličan klasičnoj metodi plaćanja evrom. To je ujedno i cilj ove metode. Proces je jednostavan i siguran", saopšteno je iz Lunara.

Na kraju, dodaje se da ne postoji ograničenje u iznosu plaćanja, ali da proces varira – ako iznos prelazi 15.000 evra, potrebna je prethodna pažljiva procena kupca i izvora sredstava.

Inače, u malobrojnim slučajevima kupovine nekretnina kriptovalutama dominira bitcoin, najveća kriptovaluta po tržišnoj kapitalizaciji.

Kakvo je interesovanje za kripto-nekretnine u Adria regionu

Ivan Joličić kaže da je sve veće interesovanje za kupovinu kriptovalutama, bez obzira na to što još postoje ograničenja. "Interesovanje kupaca i investitora za trgovinu nekretninama kriptovalutama postoji i u porastu je, ali je zasad daleko veće 'šuškanje' i broj upita nego broj zaključenih poslova."

"Agenti primećuju da su kripto-entuzijasti širom sveta nakon ogromnih zarada u 'bull' tržištu počeli da traže načine da deo te virtualne dobiti ulože u fizičku imovinu", pojašnjava.

Nekretnine su, kako ističe, logičan izbor jer nude stabilniju vrednost, što je postalo atraktivno naročito nakon volatilnih perioda na kripto-tržištu.

S druge strane, Boro Vujović za Bloomberg Adriju kaže da je u Hrvatskoj trenutno interes ograničen i povremen, a poprilično zavisi od raspoloženja kripto-tržišta.

"Većina prodavaca u Hrvatskoj preferira klasične transakcije u evrima iz pravnih, poreskih i sigurnosnih razloga. Dakle, iako se često koristi kao atraktivan oglasni trik, u praksi je reč o marginalnom tržištu", objašnjava.

Da li je kripto-nekretnina svakodnevnica u svetu

Podsetimo, 2017. godine je u Ukrajini zabeležena prva kupovina nekretnina korišćenjem blokčejna. Poslednjih godina mnogi investitori su pretopili virtuelne kovanice u opipljivije nekretnine. Kupovina nekretnina kriptovalutama doživela je vrhunac za vreme "bikovskog" trenda 2021. godine, kada je bitcoin premašio 60.000 dolara.

 

Brock Pierce, američki preduzetnik i bivši glumac, poznat i kao nezavisni predsednički kandidat u SAD na prošlim izborima, kupio je 2019. godine kuću vrednu 1,2 miliona dolara u bitcoinu. Prema njegovim rečima, čak 95 odsto vrednosti svoje imovine imao je u kriptovalutama. Bio je prvi koji je bitcoinom pokrio hipoteku za kupovinu nekretnine.

 

Inače, najpopularnija nekretnina prodata za kripto bio je stan di-džeja Davida Guette, koji je ponudio tržištu za 14 miliona dolara, insistiravši na plaćanju u bitcoinu ili ethereumu, piše ECD. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar