Bakar i zlato dostigli izvoz Fijatovih automobila od pre deset godina

Najveći izvoznici  iz Srbije u prvih deset meseci su kineske kompanije, a naši izvozni aduti su bakar, zlato i čelik i tu se ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu. Ali ako se struktura izvoza uporedi sa periodom od pre nekoliko godina, može se primetiti da umesto automobila i auto-delova, vrh liste zauzimaju proizvodi manje dodate vrednosti, a naša značajna izvozna destinacija postaje Kina.

U prvih deset meseci ove godine izvoz 15 najvećih izvoznika dostigao je šest milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Serbia Zijin Mining, vlasnik rudnika "Čukaru Peki" u okolini Bora, i ove godine je izvoznik broj jedan. Ova kompanija je u inostranstvu plasirala zlato i bakar u vrednosti od 957 miliona evra i po vrednosti izvoza se približila Fijatu, koji je u svojim najboljim danima 2013. godine u inostranstvu prodavao automobile u vrednosti od oko milijardu evra.

Ovo je svojevrsni rekord budući da je Zijin Mining prošle godine u prvih devet meseci ostvario izvoz od 769,5 miliona evra. Sledi je sestrinska firma Serbia Zijin Copper, vlasnik borskog rudnika, koja je u svetu prodala bakar u vrednosti 633,5 miliona evra, dok je prošle godine do oktobra imao nešto veći izvoz od 676,4 miliona evra.

Prema Bloombergovim podacima, cena bakra na svetskom tržištu porasla je za 5,04 odsto od januara do danas, a u poslednjih godinu dana oko dva odsto. Istovremeno, cena spot zlata je od januara porasla za 15,76 odsto, a u poslednjih godinu dana 11,49 odsto. To ukazuje da je povećana količina izvezene robe.

U izvozu Srbije u Kinu ključno mesto je svojevremeno imao prerađen bakar, koji je činio oko dve trećine izvoza u Kinu. Ovo nije proizvod visokog stepena obrade, ali uključuje izvesnu dodatu vrednost u odnosu na proizvode primarnog sektora. Međutim, kada je kineska kompanija Zijin krajem 2018. godine kupila RTB "Bor" promenjena je struktura izvoza. Od 2020. godine pogoršava se struktura izvoza na osnovu naglog rasta izvoza samo jednog proizvoda, rude bakra.

Kompanija Zijin 2021. počinje da izvozi rudu u vrednosti većoj od 500 miliona dolara u Kinu, ali i u druge zemlje, Španiju i Južnu Koreju, Gruziju i Finsku. Tako su 2022. bakar i ruda bakra zajedno činili 89 odsto srpskog izvoza u Kinu.

Smederevska železara smanjila proizvodnju

Na trećem mestu najvećih izvoznika je takođe kineski Hbis, vlasnik smederevske železare sa izvozom od 458,9 miliona evra. To je smanjenje u odnosu na 2022. budući da je u prvih devet meseci prošle godine prodat čelik u inostranstvu za 679,5 miliona evra. Ako se pogledaju cene, od januara je vrednost čelika na svetskom tržištu porasla 20,7 odsto, a u proteklih godinu dana 36,47 odsto, prema podacima Bloomberga.

Smanjenje izvoza očigledno je rezultat manje proizvodnje smederevske železare koja je jednu peć stavila na režim tihog hoda. Delimičan krivac za ovo su kvote koje je EU uvela na uvoz čelika iz trećih zemalja. Dodatno na smanjenje izvoza može uticati uvođenja nove regulative kontrole emisije ugljen-dioksida u EU.

Upravo zbog toga, premijerka Ana Brnabić nedavno se u Kini sastala sa predstavnicima Hbisa. Uveravali su je da je budućnost smederevske železare potpuno bezbedna i da vlasnik kompanije grupa Hbis ima jasne planove za dodatne investicije. Kako je rekla, fokus drugog kruga investicija u Železari Smederevo je energetska efikasnost i zelena tranzicija. Takođe planiraju da deo Železare radi na hidrogen, što je ideja da u narednih nekoliko decenija nema emisije štetnih gasova.

Bloomberg

 

Smederevska železara je pre nego što je EU uvela kvote, plasirala najveći deo svojih proizvoda na tržište EU. Kapacitet železare je proizvodnja 2,2 miliona tona godišnje. Prema podacima Svetske asocijacije za čelik, prošle godine je proizvela 1,6 miliona tona čelika, a zbog ograničenog izvoza u EU, ona je poslednjih godina povećala učešće na domaćem tržištu na oko 60 odsto.

EU je prošle godine povećala kvote Srbiji na konto toga što je Rusiji i Belorusiji onemogućila izvoz. EU je inače od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država, što znači da sve ostale zemlje, uključujući i velike svetske proizvođače poput Kine, Rusije, Turske i Brazila, mogu ukupno u Uniju da plasiraju 3,3 miliona tona čelika.

Srbija je takođe potpala pod ovaj sistem kvota. Dodatna nevolja za našu zemlju je to što EU od samog početka ne gleda blagonaklono na činjenicu da srpskom čeličanom od 2016. gazduju Kinezi. Tvrde da tako kineski čelik lakše ulazi u EU. Brisel je ranije vodio čak tri istrage protiv Hbis i Srbije, zbog damping cena i slično.

Nemačke kompanije povećavaju izvoz iz Srbije

Od evropskih kompanija na listi najvećih izvoznika visoko je plasiran nemački ZF, koji u Pančevu proizvodi delove za električne i hibridne automobile i gradi još jednu fabriku u Novom Sadu. Ova kompanija je duplirala izvoz u odnosu na prošlu godinu i sa osme pozicije stigla na četvrto mesto najvećih izvoznika sa vrednošću od 415,8 miliona evra. 

Sličnu vrednost izvoza imao je i nemački proizvođač kablova Leoni, koji ovde zapošljava 13.000 radnika. Vrednost izvoza je iznosila 415,7 miliona evra, što je za 100 miliona evra više nego prošle godine u isto vreme. Robert Bosch je povećao izvoz za 140 miliona evra, a Henkel smanjio  za oko 15 miliona evra.

Nemačka je i dalje naš najveći spoljnotrgovinski partner, a zanimljivo je da iako je u recesiji, nemačke kompanije povećavaju izvoz iz Srbije.

 Ukupni izvoz je bio veći za 8,2 odsto međugodišnje, a uvoz smanjen za 5,1 odsto tokom sedam meseci 2023. (16,8 milijardi evra i 21,4 milijardi evra) u odnosu na isti period 2022. 

Spoljnotrgovinska robna razmena se povećala za 31,2 odsto u 2022. godini (66,6 milijardi evra), odnosno veća je za 10,4 odsto od vrednosti ostvarenog BDP-a Srbije u istoj godini. Izvoz od 27,6 milijardi. evra u 2022. godini, beleži rast za 26,3 odsto , dok je uvoz porastao za 34,8 odsto (39 milijardi evra), tako da je spoljnotrgovinski deficit (11,4 milijardi evra) povećan za 61,2 odsto.

Visok rast izvoza rezultat je rasta eksterne tražnje usled oporavka privreda glavnih spoljnotrgovinskih partnera, nakon primene restriktivnih mera u borbi protiv pandemije, aktiviranja novih izvozno orijentisanih kapaciteta usled visokog priliva stranih direktnih investicija iz prethodnog perioda, kao i nastavka trenda rasta izvoznih cena.

Najvažniji spoljnotrgovinski partneri Srbije su oni sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini (SST): EU-27, CEFTA, EFTA, Evroazijska ekonomska unija i Turska. 

(Tekst je ažuriran podacima o  smederevskoj železari i ukupnom izvozu)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar