NBS revidirala prognozu za 2026: Inflacija će biti niža, a rast BDP-a viši

Narodna banka Srbije je snizila prognozu godišnje inflacije na 3,2 odsto u odnosu na majske projekcije, dok je prognozu privrednog rasta podigla na 3,2 odsto. Centralna banka sada, za razliku od prognoze u maju, očekuje i da inflacija krajem godine ostane u granicama cilja od tri plus ili minus 1,5 odsto, blago snizivši projekciju inflacije i za narednu godinu na 4,3 odsto, dok je projekciju rasta zadržala u 2027. na 4,5 odsto zbog geopolitičkih neizvesnosti.

NBS je prognozu prosečne inflacije za ovu godinu snizila na 3,2 odsto sa 3,6 odsto iz maja, zbog usporavanja inflacije u periodu od prethodnog izveštaja o inflaciji. Tome su doprinela povoljna kretanja u prvoj polovini ove godine, poput pada cena hrane i izostanka sekundarnih efekata viših cena nafte i naftnih derivata izazvanih poremećajima zbog sukoba na Bliskom istoku.

Da inflacija bude niža od očekivane, najviše je doprineo veći međugodišnji pad cena hrane, koji je u julu iznosio 6,1 odsto. Zahvaljujući tome, pre svega zbog pada cena voća i povrća usled izuzetno dobrog roda, inflacija se u julu usporila na 1,9 odsto međugodišnje, rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju najnovijeg Izveštaja o inflaciji iz avgusta.

 

 

Značajan rast svetskih cena energenata nije imao veće sekundarne efekte na ostale cene, dok je bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, energije, alkohola i cigareta, u julu blago usporila na 4,5 odsto.

Vlada Srbije je nakon početka rata SAD i Izraela protiv Irana 28. februara, koji je izazvao potrese na tržištu energenata, spustila akcize na gorivo kako bi amortizovala drastično poskupljenje sirove nafte na svetskim berzama. Iako je od maja počela postepeno da ih vraća, ponovo ih je snizila, sada za ukupno 20 odsto, pošto cene nafte ponovo rastu jer se ne nazire dogovor između Irana i SAD koji bi omogućio otvaranje Ormuskog moreuza. Cena brenta se u sredu kreće oko 90 dolara barelu.

Pored toga, za razliku od prethodne projekcije, kada je NBS očekivala da bi inflacija krajem ove i početkom naredne godine privremeno mogla preći gornju granicu cilja od tri plus/minus 1,5 odsto, sada očekuje da će se tokom celog perioda projekcije kretati u granicama cilja. Ipak, zbog niske baze iz septembra prošle godine, kada su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto, kao i viših svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda, inflacija bi od septembra ove godine mogla biti nešto iznad četiri odsto, rekla je Tabaković.

Cene hrane stabilne

Tabaković je istakla da se pokazalo, uprkos nekim očekivanjima, da ni nekoliko meseci nakon prestanka važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži za prehrambene proizvode i proizvode kućne hemije nije zabeležen znatniji rast cena tih proizvoda.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević, koja je prisustvovala predstavljanju novog izveštaja NBS o inflaciji, rekla je da su ti rezultati ostvareni bez intervencije i pre stupanja na snagu odgovarajućih zakona i izmena zakona koji treba da urede trgovačke prakse. Ona je najavila da primena novih zakonskih rešenja kojima se uređuju trgovačke prakse neće biti odložena iako se lobiralo za to. Prema njenim rečima, mere poput obaveze dnevnog objavljivanja cenovnika stupiće na snagu 1. septembra, trgovci će imati obaveze predviđene novim zakonskim rešenjima i tada će se videti puni efekti.

Ministarka trgovine je rekla da su cene većine proizvoda ostale stabilne i nakon prestanka važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži, ali trenutno povoljno kretanje cena hrane još se ne može pripisati punom dejstvu novih zakona, jer njihove najvažnije odredbe počinju tek da se primenjuju. "Tek tokom jeseni, kada počne puna primena i kada trgovci počnu svakodnevno da objavljuju cenovnike i kada i dobavljači u lancu promene svoje ugovore, videćemo pravi efekat', rekla je Lazarević.

 

Beta/Milan Ilić

Prognoza rasta blago povećana

Zbog boljih rezultata od predviđenih, centralna banka je povećala i stopu rasta za 0,2 procentna poena u odnosu na majsku prognozu. "Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzao na 3,6 odsto međugodišnje, a kao rezultat boljih ostvarenja od početka godine od naših očekivanja, projekciju privrednog rasta za ovu godinu blago smo revidirali naviše, na 3,2 odsto", rekla je Tabaković.

Najveći pozitivan doprinos rastu, zahvaljujući većoj privatnoj potrošnji, dali su uslužni sektori i neto porezi. Rast je dodatno podržao oporavak prerađivačke industrije, posebno zbog veće proizvodnje u naftnoj i hemijskoj industriji, kao i dobrih rezultata grana povezanih s automobilskom industrijom. Aktivnost je porasla i u rudarstvu, dok je proizvodnja u energetici nastavila da pada zbog primene regulative o prekograničnom prilagođavanju emisija ugljenika i delimično zbog smanjenog hidropotencijala.

Rastu su doprineli i građevinarstvo, pre svega zbog aktivnosti povezanih sa izložbom Expo, ali i poljoprivreda.

Projekcija rasta za 2027. zadržana je na 4,5 odsto s obzirom na i dalje prisutne geopolitičke tenzije, nastavak sukoba na Bliskom istoku, volatilno kretanje svetskih cena nafte i ostalih energenata i neizvesnost u pogledu eksterne tražnje. U srednjem roku očekujemo iščezavanje uticaja privremenih faktora i stabilniji tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godišnje, što odgovara potencijalnom nivou rasta.

 

 

Rast ekonomske aktivnosti biće naredne godine vođen domaćom tražnjom, uz pozitivan doprinos potrošnje i investicija u osnovna sredstva, koje će podržati rast raspoloživog dohotka i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027".

Za 2026. godinu projektuje se da će uvoz rasti približno istim tempom kao izvoz, pa se očekuje manji negativan doprinos neto izvoza rastu bruto domaćeg proizvoda nego u majskoj projekciji.

Tabaković je istakla da je, i pored energetskog šoka, eksterna pozicija u prvoj polovini ove godine poboljšana u odnosu na isti period prethodne, pri čemu je pokrivenost uvoza robe i usluga izvozom dostigla maksimalnih 95 odsto. "Manji ostvareni deficit tekućeg računa platnog bilansa za oko 30 odsto međugodišnje odražava se na niži očekivani deficit na nivou godine, koji u novoj projekciji iznosi oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda", rekla je ona.

Prema njenim rečima, ostvaren je i novi istorijski minimum učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima od dva odsto u junu.

- Ažurirano video-snimcima obraćanja guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji.