Inflacija u Srbiji najniža u poslednjih pet godina - šta je može opet podići?

Godišnja inflacija u Srbiji u julu je, prema još nepotvrđenim procenama, bila na nesvakidašnje niskom nivou - nezabeleženom u poslednjih pet godina. I mesec ranije, potrošačke cene već su osetno pale, što je bilo iznenađenje za analitičare. Zašto inflacija u zemlji sada naglo pada?

Prema fleš proceni, inflacija je prošlog meseca iznosila 1,9 odsto, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ove nedelje. Redovni izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o inflaciji u julu, koji bi trebalo da potvrdi ovaj navod, biće objavljen u sredu, 12. avgusta. Poslednji put kada je inflacija bila ispod dva odsto bilo je u martu 2021. i tada je zvanična statistika očitala 1,8 odsto.

Posle šestomesečne primene (od septembra prošle do februara ove godine) državne uredbe kojom su ograničene trgovinske marže, došlo je do očekivanog pojačanog rasta cena, pa je tako u maju inflacija skočila na 3,5 odsto, što je bio najbrži međugodišnji rast od avgusta 2025. Poređenja radi, tokom trajanja vladinih mera inflacija je bila ispod tri odsto. A onda je jun doneo 2,7 odsto, što je bilo daleko ispod očekivanja analitičara.

Ekonomisti koje je početkom jula anketirao Bloomberg predvideli su blagi rast indeksa potrošačkih cena za jun na 3,6 odsto (srednja vrednost iz ankete). Od 12 analitičara samo je jedan izneo očekivanje da će godišnji rast cena u junu biti 2,7 odsto, što je ujedno bila i najniža izneta vrednost u anketi, dok je najviša bila 3,9 odsto.

Za julske podatke su očekivanja bila još viša: niska prognoza od 2,4 odsto, visoka od 4,1, a srednja od 3,8 odsto. Pa ipak, sada se najavljuje pomenutih 1,9 odsto. Šta se promenilo?

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je stopa inflacije pala zahvaljujući padu cena hrane koji je počeo da se primećuje još krajem prošle godine. Prema zvaničnim podacima, cene hrane počele su da padaju na godišnjem nivou u oktobru prošle godine, kada je ostvaren pad od jedan odsto, a do juna je produbljen na 4,3 odsto.

 

On napominje da je ključna dimenzija koja utiče na inflaciju vezana upravo za ponašanje cena hrane, koje u ponderu u indeksu potrošačkih cena u Srbiji učestvuju sa 31 odsto. "Nakon toga, slede stambene i komunalne usluge sa 14 odsto, kao i usluge transporta sa 12 odsto. Dakle, dinamika inflacije mora se pratiti kroz ove dimenzije."

Kako je u nedavnoj izjavi za Bloomberg Adria TV rekla Ivana Todorović, docent na fakultetu FEFA u Beogradu, bolja poljoprivredna sezona u odnosu na prošle pokazala se kao jedan od osetnijih efekata na inflaciju. "Godinama nismo imali tu sreću da vidimo da cene hrane vuku inflaciju nadole", istakla je.

Šta bi moglo povećati inflaciju

Prilikom ovonedeljne posete Novom Selu, Vučić je praktično proglasio pobedu u borbi protiv uporne inflacije. "Uspeli smo da pobedimo inflaciju, sada samo da gledamo kako da uvećamo stopu privrednog rasta", kazao je. Srpski bruto domaći proizvod (BDP) realno je porastao za 3,6 odsto međugodišnje u drugom kvartalu ove godine, prema fleš proceni RZS-a, nadmašivši očekivanja ekonomista. Zavod u saopštenju od petka nije naveo šta su bili pokretači domaće privrede u posmatranom periodu, a detaljniji uvid u to očekuje se da će pružiti naknadno, 31. avgusta, u zasebnom izveštaju o obračunu kvartalnog BDP-a.

Komnetarišući kretanje inflacije, Đukić ipak zadržava oprezniji stav, uz skretanje pažnje na to da u narednom periodu postoji više parametara koji bi možda trebalo da zabrinu. "Suše se pojavljuju kao faktor uticaja na inflaciju već duži niz godina. Ukoliko bi suša nastupila ovog leta, onda bi cene hrane skočile, te bi se povećala i stopa inflacije."

Dodaje da su jesenji meseci po pravilu najkritičniji, jer tada raste cena brojnim proizvodima u čijim procesima proizvodnje učestvuje država. "Primera radi, cena električne energije može se povećati", navodi sagovornik.

A tu je i, kako kaže, faktor koji donosi potpunu neizvesnost po sve države. "Cena nafte trenutno, nakon nedavne izjave predsednika SAD Donalda Trumpa da neće izvršiti napad na Iran, iznosi oko 83 dolara za barel. Ta Trumpova izjava izazvala je burnu reakciju tržišta širom sveta, ali ipak postoji veliki rizik da cena nafte na tržištu fjučersa skoči na preko 100 dolara za barel", kaže Đukić. "Faktor nafte je ostao da lebdi u vazduhu s aspekta troškovne inflacije, za koju su monetarne vlasti apsolutno bespomoćne."

Bloomberg

Istovremeno, odlučivanje Federalnih rezervi (sa Kevinom Warshom, koji je funkciju predsednika te institucije preuzeo u maju) o kamatnim stopama unosi novi aspekt u priču, jer "Wall Street kažnjava neizvesnost koja je u vezi s budućim kursom monetarne politike", zapaža sagovornik.

"To pogađa sve dužnike, kao i američku izvršnu vlast preko rastućih zahtevanih prinosa od obveznica. To se automatski prenosi na svetsko tržište državnih obveznica, zato što SAD imaju najveći uticaj na ovom tržištu", navodi. "Dok je Jerome Powell vodio Fed, ta neizvesnost kako će se kretati kamatne stope Feda apsolutno je bila stavljena u fusnotu u očima Wall Streeta. Tačnije, stepen izvesnosti je bio visok. Sada je, ipak, pred investitorima drugačija slika."

Ciljanje inflacije

Iz Narodne banke Srbije (NBS) u maju su saopštili da projektuju da će inflacija do septembra ostati u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto, dok bi krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu ciljanog raspona, pre nego što se sredinom 2027. ponovo vrati u željeni raspon. Iz NBS zasad ne stižu nagoveštaji za skoro ublažavanje monetarne politike, a na poslednjoj sednici na kojoj se odlučivalo o kamatnim stopama centralni bankari su poručili da će reagovati "svim raspoloživim instrumentima" ukoliko rast cena energenata počne snažnije da se preliva na ostale cene kroz inflatorna očekivanja.

Podsetimo, ciljanje inflacije je monetarna strategija koju Srbija primenjuje od 2009, s tim što su elementi ovog režima u praksu postepeno uvođeni od 2006. godine. Ciljana stopa ukupne inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena, jedina je numerička smernica za monetarnu politiku koju sprovodi NBS, navodi se na sajtu centralne banke.

Profesor ocenjuje da koncept ciljane inflacije koji Srbija primenjuje ima smisla samo ukoliko se zaista u dužem roku ostvaruje, kao i ukoliko se ključna stopa stalno drži na istom nivou. Na primeru susedne Mađarske, kako navodi, vidi se kako to funkcioniše.

"Mađarska ima jako nisku stopu inflacije od početke ove godine i u toj državi troškovi hrane učestvuju u ponderu daleko manje (oko 23 odsto) u poređenju sa Srbijom, te Mađarska centralna banka uspešno sprovodi koncept ciljane inflacije. Monetarna vlast Mađarske preventivno uvek pribegava povećanju kamatne stope kao alatke koja se koristi u regulisanju inflacije", dodaje Đukić.