Leto ekonomskih iskušenja

Cene dizela skaču u SAD. U Evropi su poremećena putovanja. Širom Afrike vlada nestašica đubriva, a u Aziji goriva. Rat SAD i Izraela protiv Irana je, osim što je odneo mnoge živote i destabilizovao region, izazvao najveći energetski potres u proteklih nekoliko decenija i poremetio lance snabdevanja slično kao u vreme pandemije kovida 19. 

 

Gotovo da nema cene, lanca snabdevanja ili industrije na koje sukob na Bliskom istoku nije uticao. Za neke ljude to je predstavljalo udar na prihode, za druge nestašicu osnovnih kućnih potrepština i poljoprivrednog repromaterijala. A praktično svima donosi inflaciju koja se oseća u svemu, od hrane i goriva do nameštaja i avionskih karata. "Vrlo je teško", kaže Kenneth Rogoff, profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard i nekadašnji glavni ekonomista u Međunarodnom monetarnom fondu. "Cene nafte utiču na sve". 

Sve i da SAD i Iran postignu dogovor o trajnom miru koji bi omogućio otvaranje Ormuskog moreuza, ključne rute za prevoz nafte, biće potrebno dosta vremena da se cene energenata, kao i transporta, plastike i hemikalija, vrate na one pre rata, kažu analitičari. U jeku ovog ekonomskog previranja, potrošači, vlade i kompanije na svim kontinentima spremaju se za period iskušenja. "Ne želim da umanjujem ozbiljnost situacije, ali postoji mogućnost da se uskoro znatno pogorša", kaže Rogoff. 

Evo kako to preduzetnici širom sveta osećaju na svojim leđima: 

Marvel, Arkanzas 

P. J. Haynie, peta generacija crnih farmera sa porodičnim biznisom u Arkanzasu i Virdžiniji, borio se prošle godine sa niskom cenom pirinča. On kaže da je sada situacija tri puta teža zbog poskupljenja đubriva i dizela, izazvanog ratom sa Iranom. Haynie i dalje obrađuje svoje njive, ali mnogi drugi su prestali to da rade. Očekuje se da će proizvodnja pirinča u Arkanzasu biti najniža od sedamdesetih godina prošlog veka.

Hadley Chittum za Bloomberg Businessweek

"Nikada nisam video toliko neposejanih i neobrađenih njiva u Delti (region u istočnom delu Arkanzasa uz obalu Misisipija, prim. prev.) u ovo doba godine", kaže on. Da bi se izborio, smanjio je količine đubriva koje koristi za trećinu, štedi dizel kad god može i seje manje površina. "Mi, tradicionalno, uvek pucamo na visoko", kaže on. "Međutim, ove godine kažemo: 'Možda je bolje da smanjimo ambicije jer ne smemo sebi da priuštimo da ispadnemo iz igre'". 

Kuala Lumpur 

U svetu ima puno mleka - krave ne znaju da je rat. Međutim, zbog nestašice plastične smole od koje se prave boce od dva litra za mleko, rafovi u radnjama u Maleziji deluju sablasno prazno. "U nekim supermarketima nema plastičnih flaša uopšte", kaže Mohd Khairul Mat Hassan, finansijski direktor u najvećoj domaćoj mlekarskoj kompaniji Farm Fresh Bhd. Sva tri snabdevača plastičnim flašama kupuju plastične granulate od kompanija koje nabavljaju glavni sastojak, petrohemijski benzin, sa Bliskog istoka, navodi on.

Ian Teh za Bloomberg Businessweek

Srećom, Farm Fresh je uspeo da se prebaci na manja kartonska pakovanja, ali nemaju svi rezervno rešenje. Kompanija, takođe, povećava cene nekih proizvoda prvi put ove godine, i to za oko tri odsto zbog viših troškova pakovanja. "Nemamo redovne cikluse poskupljenja", kaže Mohd Khairul. "Ali ova situacija to prosto to zahteva." 

Sibiju, Romania 

Kompanija Deutsche Lufthansa AG, drugi najveći avio-prevoznik u Evropi, otkazala je više od 20.000 letova zbog nestašice avionskog goriva izazvane ratom. Do kraja godine otkazani su i redovni dnevni letovi između Minhena i Sibijua, idiličnog grada u Transilvaniji. Ta linija je za Dianu Lazar i njenog muža, koji vode najstariju turističku agenciju u tom gradu, bila glavni izvor prihoda. Ona očekuje da će prihodi njene kompanije Sobis Turism biti bar za 50.000 evra (58.500 dolara) manji zbog manjeg priliva turista tokom leta i da bi ta silazna tendencija mogla potrajati do jeseni.

Ioana Cîrlig za Bloomberg Businessweek

Lazar i njen suprug razmišljaju da se prijave za privremenu pomoć za nezaposlene po drugi put za šest godina. (Prethodno je kovid poremetio potražnju.) "Brine me budućnost jer se ljudi danas sigurno sve manje i manje raspituju za naše karte", kaže ona. "Plaše se da će letovi biti otkazani i zato biraju druge vidove transporta." 

Santa Monika, Kalifornija 

Mala porodična firma za uređenje bašti Ricarda Barbe počela je da radi ono što je ranije bilo nezamislivo - da naplaćuje izlazak na teren i procenu na lokacijama koje su oko 40 kilometara (25 milja) udaljene od njene kancelarije. Zbog rekordno visokih cena dizela u Kaliforniji, dugotrajna vožnja radi obilaska poseda, bez ikakve garancije da će to doneti posao, postala je preveliki rizik. "Nedeljno trošiš 400 ili 500 dolara da napuniš rezervoar, to je suludo", kaže on govoreći o svom voznom parku kamiona na dizel. "Razmišljao sam da kupim 'prius' (hibridni automobile brenda Toyota, prim. prev.)."  

Julien James za Bloomberg Businessweek

Barba, koji zajedno sa ocem vodi kompaniju, razmišlja da kupi i električne drobilice za drvo i bagere. (Duvači lišća, kosačice, trimeri i motorne kose u njegovom arsenalu imaju "rezervoare od samo jednog galona" (oko 3,8 litara, prim. prev.), pa ga oni manje brinu.) Nekoliko prvih klijenata njegovog oca i dalje plaća za održavanje dvorišta početnu cenu od 100 dolara koja im je ponuđena još 1991. godine, ali su i tome dani odbrojani dani, strahuje Barba. "Mogli bismo da izdržimo ovako još verovatno mesec ili dva pre nego što stvarno budem morao da otkažem saradnju nekim klijentima ili da im kažem da moramo da im udvostručimo ili utrostručimo cenu", kaže on. "Mnogo bi mi bilo krivo da to uradim s obzirom na to koliko dugo sarađujemo, ali je prosto postalo neodrživo." 

Rehovot, Izrael 

Dafna Koren-Cohen, koja radi već 18 godina kao turistički vodič, zna kako da se prilagodi kada događaji u svetu preko noći poremete turistički sektor. Ona je prešla sa stranih na domaće turističke grupe kada su tokom pandemije ljudi prestali da putuju u inostranstvo. Da posao ne bi stao, osmislila je ture skrojene prema lokalnim potrebama, poput onih za žene na porodiljskom odsustvu, osmišljenih tako da mogu da se kreću sa bebama i kolicima. "Uvek bih imala neki kec u rukavu", kaže ona.

Shanie Roth za Bloomberg Businessweek

Međutim, za Koren-Cohen posao je stao u februaru, kada je njena zemlja počela da baca bombe na Iran. "To mi se nikada nije desilo, ovakva situacija da nemam ništa isplanirano", kaže ona. Zastoj sa turističkim putovanjima teško se odražava na porodični budžet. Koren-Cohen procenjuje da je izgubila blizu 50.000 dolara zbog otkazivanja obilazaka nakon početka rata. S obzirom na to da ona i njen muž jednako doprinose budžetu, to se i te kako oseti. Prvi put, ona razmišlja da promeni profesiju. "Ne želim da napustim ovaj posao", kaže ona. "Ipak, stalno se preispitujem da li da počnem da tražim novi."  

Vudil, Nigerija 

Habibi Ibrahim uzgaja kukuruz na severu Nigerije radi prodaje već gotovo dve decenije. Međutim, kukuruz zahteva intenzivno đubrenje, a za useve na njegovoj parceli od dva hektara u blizini Kana (Kano, grad na severu Nigeriji i jedan od najvećih gradova u toj zemlji, prim. prev.) potrebno je 16 vreća đubriva koje je sve skuplje i skuplje. "Trgovci to pripisuju ratovima koji se dešavaju u pojedinim delovima sveta", kaže on. Jedna vreća od 50 kilograma danas košta 52.000 naira (39 dolara, što je više nego dvostruko skuplje nego pre godinu dana.  

Moha Sheikh za Bloomberg Businessweek

Zato Ibrahim odustaje od popularne žitarice i umesto kukuruza na svojim njivama seje sirak, kome je potrebno četiri puta manje đubriva, i soju, kojoj đubrivo uopšte ne treba. On će ove godine posejati kukuruz samo onoliko koliko je potrebno da prehrani svoje tri žene i sedamnaestoro dece. Ova kultura je nezamenljiva na severu Nigerije, gde se od nje pripremaju raznovrsna jela, pa njegova porodica želi da obezbedi dovoljno zaliha.  

Rarotonga, Kukova Ostrva 

Ewan Smith već gotovo pola veka vodi kompaniju Air Rarotonga, koja prevozi putnike između raštrkanih ostrva i atola koji čine ovu pacifičku zemlju. Turizam čini 70 odsto ekonomije Kukovih Ostrva (država u južnom delu Pacifičkog okeana u slobodnom pridruženom odnosu sa Novim Zelanda, koji je nadležan za odbranu i spoljne poslove, prim. prev.). Trebalo je da ove godine poseta bude rekordna. Očekivalo se da će doći više od 200.000 posetilaca, što je izuzetan broj za zemlju koja ima samo 15.000 stanovnika. "Pre neki dan sam se baš šalio s nekim", kaže Smith. "Krajem 2019. bili smo u istoj situaciji i govorili: 'Gledajte, spremni smo za neverovatnu godinu. Sve je spremno. Šta uopšte može da pođe po zlu?'" 

Alex King za Bloomberg Businessweek

Zbog globalne krize sa gorivom sada rastu cene karata, a oni koji žele na put moraju dobro da razmisle. Air New Zealand Ltd., jedna od avio-kompanija koje najviše prevoze putnike na Kukova Ostrva, obustavila je svoje usluge. Na tako udaljenim ostrvima gorivo ne služi samo za avione i automobile. Ono pokreće i generatore i obezbeđuje struju. Hrana, građevinski materijal, svakodnevne potrepštine - većina toga stiže avionom ili brodom.  

Vlada apeluje na turiste da manje koriste klima-uređaje kako bi se uštedelo gorivo, ali se svejedno nada da će doći. Smith ne gubi prisebnost. "Nije lako voditi avio-kompaniju. Dešava se da bude teško, pa komplikovano, a onda i zastrašujuće", kaže on. "Još nismo došli do tog najstrašnijeg trenutka. Bar zasad." - U pisanju pomogli: Emma Court, Anuradha Raghu, Nduka Orjinmo, Mustapha Adamu i Ainsley Thomson.