Iranska ekonomija bila je pod pritiskom i pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Islamske Republike. Suočavala se sa negativnim rastom, rastućom inflacijom i valutnom krizom. Ti problemi dodatno su pogoršani napadima na civilnu i industrijsku infrastrukturu zemlje, kao i američkom pomorskom blokadom iranskih luka.
Uprkos rastućem pritisku, iranska ekonomija nije dostigla tačku kolapsa, odnosno potpuni prekid ekonomskih aktivnosti. Država ima visok prag tolerancije na ekonomski bol zahvaljujući decenijama iskustva u suočavanju sa ratovima i strogim međunarodnim sankcijama.
Dok mirovni sporazum sa SAD ostaje nedostižan, a sukobi sa Izraelom eskaliraju, Iran zatvaranjem Ormuskog moreuza testira izdržljivost ostatka globalne ekonomije, izazivajući poremećaje u snabdevanju energentima i drugim ključnim sirovinama.
Kakvi su bili ekonomski uslovi u Iranu pre rata?
Iranci se godinama suočavaju sa visokom inflacijom, zbog koje su osnovne životne namirnice poput jaja, krompira, pirinča i mesa postajale sve manje pristupačne. Ljudi su menjali svoje potrošačke navike, pa su u pojedinim slučajevima crveno meso i piletinu zamenjivali jeftinijim alternativama poput sojine sačme.
Rast cena bio je podstaknut dramatičnim padom iranskih izvoznih prihoda i priliva stranih valuta otkako je prva administracija Donalda Trumpa ponovo uvela stroge američke sankcije. Ograničena ponuda dolara umanjila je vrednost rijala i učinila uvoz skupljim.
Iranska vlada je povremeno dodatno pogoršavala problem pokušajima prinudne kontrole cena. Takođe je optuživana za loše upravljanje raspodelom stranih valuta uvoznicima za kupovinu robe, kao i za održavanje višeslojnog sistema deviznih kurseva, sklonog profiterstvu i neefikasnosti.
Hrana je postajala sve skuplja u Iranu
Kretanje maloprodajnih cena na tržištu Teherana za odabrane osnovne proizvode
Bloomberg
Veliki slom rijala u decembru izazvao je masovne proteste, na koje je država odgovorila smrtonosnom represijom u kojoj su hiljade ljudi izgubile život. Vlada je pokušala da uvede promene kako bi odgovorila na zabrinutost građana zbog troškova života, uključujući smenu guvernera centralne banke, povećanje plata državnim službenicima i raniju isplatu subvencija i zarada. Međutim, opterećene državne finansije ograničile su obim pomoći koju je mogla da pruži.
Bruto domaći proizvod Irana smanjio se za 1,5 odsto u 2025. godini, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, pod pritiskom trajnih posledica sankcija i poremećaja izazvanih dvanaestodnevnim ratom koji je Izrael pokrenuo u junu prošle godine.
Kako je rat dodatno pogoršao situaciju?
Američka i izraelska bombardovanja oštetila su infrastrukturu širom zemlje od civilnih objekata poput stambenih zgrada, bolnica i škola, do industrijskih postrojenja uključujući gasna polja, skladišta goriva i čeličane. Razaranja su daleko najintenzivnija u istoriji Irana, a hiljade Iranaca su poginule.
Šest nedelja napada pre primirja dogovorenog u aprilu izazvalo je ekonomsku štetu od oko 270 milijardi dolara, prema podacima iranske vlade. To je gotovo jednako očekivanom BDP-u Irana ove godine, za koji MMF procenjuje da će iznositi 300 milijardi dolara.
Napadi su primorali hiljade preduzeća da zatvore vrata, a mnoga se nisu ponovo otvorila. Svakodnevni život je tokom sukoba uglavnom bio zaustavljen, što je dovelo do naglog pada ekonomske aktivnosti. MMF prognozira da će BDP ove godine dodatno pasti za 6,1 odsto, što bi predstavljalo najveću kontrakciju u poslednjim decenijama.
Rijal je i dalje pod pritiskom, što dodatno podstiče inflaciju. Valuta je u maju dostigla rekordno nizak nivo, dok je međugodišnja inflacija dostigla 77 odsto, prema podacima iranske centralne banke. Sve više domaćinstava okreće se kreditima zbog nedostatka gotovine, a došlo je i do procvata kupovine na rate za osnovne proizvode i usluge poput vožnji taksijem i kupovine knjiga.
Iranska valuta je pod pritiskom
Paralelni kurs rijala prema dolaru
Bloomberg
Rat je izazvao krizu nezaposlenosti. Procene govore da je od početka sukoba izgubljeno najmanje milion radnih mesta, objavio je u maju proreformski list Etemad, pozivajući se na intervju sa zamenikom ministra rada i socijalne zaštite Gholamhosseinom Mohammadijem. Broj Iranaca koji traže naknadu za nezaposlenost naglo je porastao, prema navodima vodećeg finansijskog lista Donya-e Eqtesad.
Kako rat čini Irance siromašnijima, Program Ujedinjenih nacija za razvoj procenjuje da bi dodatnih 4,1 milion ljudi moglo pasti ispod međunarodne granice siromaštva. To odgovara gotovo pet odsto stanovništva.
Kakav je bio uticaj američke blokade?
Američka mornarica blokira brodove koji plove ka južnim iranskim lukama ili iz njih još od sredine aprila, sa ciljem vršenja ekonomskog pritiska na Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz. Time je praktično prekinut izvoz Islamske Republike preko Persijskog zaliva, čime je zemlja ostala bez prihoda od prodaje nafte, petrohemijskih proizvoda i industrijskih proizvoda poput čelika.
Američki potez testira sposobnost Irana da nastavi sa proizvodnjom nafte dok se skladišni kapaciteti na kopnu i tankerima na moru približavaju popunjenosti. Proizvodnja sirove nafte pala je u maju na najniži nivo u poslednjih pet godina, prema Bloombergovom istraživanju.
Pad ukupnog iranskog izvoza dodatno je smanjio prihode od stranih valuta, koji su ključni za uvoz robe. Capital Economics je krajem aprila saopštio da su dostupne devizne rezerve Irana, one kojima sankcije ne ograničavaju pristup. dovoljne za najviše tri meseca predratnog uvoza.
Kako blokada otežava i dolazak robe u zemlju, uvoz žitarica je naglo pao, a proizvođači prijavljuju nestašice pojedinih materijala, uključujući proizvode potrebne za pakovanje sveže hrane.
Da li su ekonomski problemi izazvani ratom samo posledica spoljnih faktora?
Poslovna aktivnost u Iranu pogođena je i gašenjem interneta koje je sprovela država. Ograničenja su uvedena nakon izbijanja rata, svega nekoliko nedelja nakon ranijeg prekida internet saobraćaja kao odgovora na masovne proteste.
Tokom prva tri meseca ovog sukoba većina Iranaca imala je pristup samo domaćim i državnim internet stranicama, kao i nekolicini aplikacija, što predstavlja najduže nacionalno gašenje interneta u istoriji zemlje. Predstavnici industrije upozoravali su da zbog toga iranska preduzeća gube između 30 i 40 miliona dolara dnevno.
Povezanost sa internetom uglavnom je obnovljena krajem maja, prema podacima organizacije NetBlocks, iako je ona navela da su usluge i dalje pod snažnim filtriranjem.
Zašto iranska ekonomija nije kolabirala?
Iran ima višedecenijsko iskustvo u ublažavanju posledica trgovinskih embarga, ekonomske izolacije i ratova. Zemlja je razvila različite metode za zaobilaženje zapadnih sankcija, uključujući mreže fiktivnih kompanija koje prikrivaju poslovne transakcije i takozvane "tamne flote" tankera za izvoz nafte.
Država je i ranije prolazila kroz duže periode niskog izvoza sirove nafte, uključujući vreme prvog mandata predsednika Donalda Trumpa, kada je SAD povukao iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom i ponovo uveo oštre sankcije.
Ovoga puta postoji dodatni pritisak jer blokada fizički otežava Iranu isporuku nafte kupcima, od kojih je većina u Kini. Međutim, potrebno je vreme da se posledice preliju na celu ekonomiju. Iran je ubrzao isporuke nafte pre početka rata i ostvario izuzetno visoke prihode pre blokade zahvaljujući rastu cena nafte. To bi trebalo da obezbedi određeni zaštitni jastuk.
Iran je i ranije izdržavao pritiske na svoju naftnu industriju
Izvoz iranske sirove nafte
Bloomberg
Vlada je sprovela protekcionističke mere kako bi obezbedila domaće snabdevanje robom. Zabranjen je izvoz mnogih osnovnih proizvoda, uključujući svu hranu i poljoprivredne proizvode, kao i pojedine petrohemijske proizvode i čelične ploče i limove. Centralna banka je takođe saopštila da daje prioritet raspodeli deviznih rezervi za nabavku osnovnih proizvoda.
Zemlja je povećala korišćenje trgovinskih ruta koje ne zavise od Ormuskog moreuza. Više robe šalje železnicom ka susedima poput Pakistana i Avganistana, dok je povećan broj teretnih vozova koji saobraćaju između Xi’ana u centralnoj Kini i Teherana. Iran se takođe više oslanja na svoje severne luke na Kaspijskom moru, koje tradicionalno služe za trgovinu sa Rusijom.
Železnička ruta Iran-Kina pomaže zaobilaženju blokiranih luka
Teretna ruta povezuje Xi’an i iransku prestonicu Teheran
Bloomberg
Iran od 2013. godine vodi zvaničnu politiku "ekonomskog otpora". To je bila doktrina bivšeg vrhovnog vođe ajatolaha Ali Khameneija, kojeg je Izrael ubio u početnoj fazi rata. Njegov cilj bio je jačanje domaćih proizvodnih kapaciteta i smanjenje zavisnosti od uvoza kako bi se zemlja zaštitila od dodatne izolacije sa Zapada. Određeni napredak ostvaren je tokom prvog Trumpovog mandata, kada je nestanak stranih proizvoda i brendova otvorio prostor za iranske proizvođače.
Sa kakvim izazovima će se Iran suočiti tokom oporavka od rata?
Obnova će biti skup i višegodišnji proces. Jedan od zahteva Irana u mirovnim pregovorima sa SAD jeste nadoknada štete i finansijskih troškova rata. Veoma je malo verovatno da će SAD pristati da direktno isplati odštetu.
Nacrt sporazuma uključivao je međunarodni investicioni fond za posleratnu obnovu čije bi formiranje SAD pomogao, objavio je New York Times pozivajući se na osobe upoznate sa pregovorima. Jedan iranski zvaničnik i jedan diplomata rekli su listu da bi fond mogao da iznosi oko 300 milijardi dolara.
Iran takođe insistira na ublažavanju sankcija, što bi smanjilo njegovu ekonomsku izolaciju i ubrzalo oporavak. Mogućnost slobodnije trgovine sa ostatkom sveta omogućila bi Iranu da smanji zavisnost od regionalnih partnera. Odnosi sa susedima iz arapskih zemalja Persijskog zaliva, posebno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, značajno su pogoršani zbog rata.
Da li je ekonomski bol pretnja iranskoj vlasti?
Prema proceni Bloomberg Economicsa, mogućnost novih građanskih nemira zbog ekonomskih problema veoma je visoka. Ipak, procenjuje se da je rizik od nestabilnosti režima samo umeren, jer je Korpus garde islamske revolucije dodatno učvrstio svoju kontrolu nad vlašću. Rat je, zbog razmera bombardovanja, podstakao protivljenje javnosti prema SAD i Izraelu, što bi moglo da zaseni deo domaćeg nezadovoljstva."
.webp){kind=icon}
