text size
Iranska ekonomija bila je pod pritiskom i pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Islamske Republike, suočavajući se sa negativnim privrednim rastom, snažnom inflacijom i valutnom krizom. Te probleme dodatno su pogoršali napadi na civilnu i industrijsku infrastrukturu zemlje i američka pomorska blokada iranskih luka.
Uprkos tome, Iran je izdržao šest meseci sukoba bez ekonomskog kolapsa. Dok se rat odugovlači, administracija Donalda Trumpa nastoji da pojača ekonomski pritisak kako bi primorala Iran na kapitulaciju i ukidanje blokade Ormuskog moreuza. Zapretila je ekonomskim kaznama svakoj zemlji koja nastavi da posluje sa Iranom.
Da li će ova strategija uspeti, ostaje otvoreno pitanje. Iran ima visok prag tolerancije na pritisak zahvaljujući višedecenijskom iskustvu u izdržavanju višestrukih slojeva međunarodnih sankcija, dok su zemlje povezane sa Teheranom do sada ignorisale upozorenja SAD.
Kakvi su bili ekonomski uslovi u Iranu pre rata?
Iranci se godinama suočavaju sa visokom inflacijom, zbog koje su osnovne prehrambene namirnice poput jaja, pirinča i mesa postajale sve manje pristupačne. Ljudi su promenili potrošačke navike, pa su u nekim slučajevima crveno meso i piletinu zamenili jeftinijim alternativama poput sojine sačme.
Rast cena izazvan je drastičnim padom iranskih prihoda od izvoza i priliva stranih valuta otkako je prva Trumpova administracija ponovo uvela stroge američke sankcije. Ograničena ponuda američkih dolara umanjila je vrednost rijala i poskupela uvoz. Osim sankcija, ekonomiju opterećuju korupcija i loše upravljanje države.
Hrana u Iranu postaje sve skuplja
Kretanje maloprodajnih cena odabranih osnovnih proizvoda na tržištu u Teheranu
Bloomberg
Kako je rat pogoršao situaciju
Američka i izraelska bombardovanja oštetila su infrastrukturu širom zemlje, uključujući kuće, bolnice, škole i skladišta goriva, i usmrtila hiljade ljudi. Šest nedelja napada koji su prethodili prekidu vatre dogovorenom u aprilu prouzrokovalo je ekonomsku štetu od oko 270 milijardi dolara, prema podacima iranske vlade. Međunarodni monetarni fond prognozirao je u julu da će iranski bruto domaći proizvod ove godine pasti 5,4 odsto, što bi predstavljalo najveći pad u poslednjih nekoliko decenija.
Rijal je ostao pod pritiskom, podstičući inflaciju. Valuta je u avgustu pala na najniži nivo u istoriji u odnosu na dolar, dok je međugodišnja inflacija u julu dostigla 87,9 odsto, prema podacima Statističkog centra Irana. Sve više domaćinstava počelo je da koristi kredite zbog nedostatka gotovine, dok su planovi otplate na rate za osnovnu robu i usluge, uključujući namirnice, doživeli procvat.
Iranska valuta je pod pritiskom
Paralelni kurs rijala prema dolaru
Bloomberg
Kakav je uticaj američke blokade
Iranski izvoz iz Persijskog zaliva praktično je prekinut, što je smanjilo prihode zemlje od prodaje nafte, petrohemijskih proizvoda i industrijskih proizvoda poput čelika.
Nove isporuke sirove nafte iz Irana gotovo su potpuno presušile. Sredinom avgusta najmanje 41 milion barela iranske sirove nafte bio je zarobljen na brodovima unutar Zaliva, prema podacima kompanije Kpler koja prati tržište robe. Iako se više od 80 miliona barela nalazilo na brodovima izvan zone blokade, većina te nafte već je bila namenjena kupcima, napisao je Homayoun Falakshahi, direktor odeljenja za analizu sirove nafte u kompaniji Kpler.
Kina je najveći uvoznik iranske sirove nafte i kupuje oko 90 odsto njenog naftnog izvoza. "Prihodi se obično vraćaju u zemlju tek jedan do dva meseca nakon istovara u kineskim lukama", rekao je Falakshahi. "Uz trenutnu brzinu istovara, ova nafta na moru mogla bi da održava priliv prihoda još pet do šest meseci, pre nego što prihodi od izvoza praktično nestanu."
Pad ukupnog iranskog izvoza smanjio je prihode zemlje u stranim valutama i pristup čvrstim valutama, koje su ključne za stabilizaciju rijala i inflacije, kao i za obezbeđivanje uvoza sirovina kojima se snabdeva industrijski sektor zemlje. Guverner centralne banke rekao je u avgustu da je Iran od januara gomilao devizne rezerve u očekivanju rata i da ima dovoljno sredstava za nabavku osnovne robe i lekova.
Dok američka blokada prekida dolazne isporuke Iranu, zemlja se suočava sa sve većim nestašicama goriva. Državni list Hamshahri izvestio je da su se na benzinskim stanicama u Teheranu formirali dugi redovi zbog strahovanja od povećanja cena. Iran ima višestepeni sistem kvota kojim svakom automobilu obezbeđuje mesečnu količinu benzina po sniženoj ceni. Prethodni pokušaji povećanja cena doveli su do protesta sa smrtnim ishodima.
Iran uvozi benzin kako bi nadoknadio manjak domaće proizvodnje
Potrošnja u odnosu na proizvodne kapacitete
Bloomberg
Da li će nova američka strategija ekonomske izolacije uspeti
Trumpova administracija pokrenula je krajem avgusta "Operaciju Ekonomska izolacija", sa ciljem da "preseče ekonomske linije snabdevanja koje održavaju iranski režim". Međutim, američki ministar finansija Scott Bessent samo je zapretio iranskim trgovinskim partnerima takozvanim sekundarnim sankcijama, umesto da ih zaista kazni. Iako su nove sankcije uvedene desetinama malih, manje poznatih kompanija i pojedinaca optuženih da omogućavaju poslovanje sa Iranom, veliki kineski kupci iranske nafte i banke koje omogućavaju te kupovine bili su pošteđeni.
Prvobitno najavljene sankcije "pojačaće pritisak na Iran", prema Bloomberg Economicsu, ali ukoliko SAD ne budu spremne da ciljaju najvećeg kupca iranske nafte, Kinu, "Bessentova najavljena 'ekonomska asfiksija' neće biti dovoljna da uguši Teheran".
Uvođenje sekundarnih sankcija Kini moglo bi da ugrozi napore SAD da produže carinsko primirje i izazove odmazdu Pekinga. Kina je upozorila da njen odnos sa Iranom "ne bi trebalo da bude ometan ili podrivan" i da će preduzeti "sve neophodne mere" kako bi zaštitila svoje interese.
Kina je najveći kupac iranske nafte
Ukupan izvoz iranske sirove nafte i količine isporučene Kini
Bloomberg
Sam Iran zapretio je odmazdom zbog američke kampanje pritiska, što bi kod nekih njegovih suseda u Persijskom zalivu moglo da izazove zabrinutost zbog obnavljanja napada ukoliko se povinuju zahtevima Trumpove administracije. Severozapadni sused Turska takođe se suočava sa dilemom: s jedne strane želi da zadrži naklonost Vašingtona dok nastoji da kupi američke borbene avione, a s druge strane Iran je prošle godine obezbedio više od 10 odsto njenog uvoza prirodnog gasa.
Ujedinjeni Arapski Emirati već su prekinuli ekonomske veze sa Iranom, nakon što su optužili iransku vladu da je ispalila balističke rakete na njihovu teritoriju. To će dodatno povećati pritisak na Iran, pošto su UAE jedan od njegovih najvećih trgovinskih partnera. UAE su bili ključni posrednik, jer su tamošnji trgovci uvozili zapadnu robu, a zatim je izvozili u Iran. Takođe su služili kao finansijsko središte za iranske kompanije, omogućavajući transakcije i pristup stranim valutama.
Kako je Iran do sada uspevao da se odupre ekonomskom pritisku
Iran ima višedecenijsko iskustvo u ublažavanju posledica trgovinskih embarga, ekonomske izolacije i rata. Usvojio je različite metode za zaobilaženje zapadnih sankcija, uključujući slojeve fiktivnih kompanija za prikrivanje poslovnih transakcija i takozvane mračne flote tankera za izvoz nafte.
Zemlja je i ranije preživljavala duže periode niskog izvoza sirove nafte, uključujući prvi Trumpov mandat, kada je povukao SAD iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom i ponovo uveo stroge sankcije. Iako trenutna blokada fizički ometa sposobnost Irana da šalje naftu kupcima, biće potrebno vreme da se posledice preliju na ostatak ekonomije. Prodaja od početka rata imala je koristi od skoka globalnih cena energenata, što je zemlji obezbedilo finansijski zaštitni sloj.
Iran je i ranije izdržao pritisak na svoju naftnu industriju
Izvoz iranske sirove nafte
Bloomberg
Iran je povećao korišćenje trgovinskih ruta koje ne zavise od Ormuskog moreuza. Više se oslanjao na železničke veze sa Pakistanom, Avganistanom i Kinom, kao i na severne luke duž Kaspijskog mora, koje tradicionalno omogućavaju trgovinu sa Rusijom.
Iran od 2013. godine ima zvaničnu politiku "ekonomskog otpora". To je bila doktrina bivšeg vrhovnog vođe Alija Khameneija, kojeg je Izrael ubio u prvom talasu rata. Želeo je da Iran ojača domaću proizvodnju i smanji oslanjanje na uvoz kako bi se zaštitio od dalje izolacije od Zapada. Tokom prvog Trumpovog mandata ostvaren je određeni napredak ka tom cilju, kada je nestanak strane robe i brendova otvorio tržište iranskim proizvođačima.
Da li ekonomske teškoće predstavljaju pretnju iranskoj vladi
Veliki pad vrednosti rijala u decembru izazvao je masovne proteste, na koje je država odgovorila smrtonosnim obračunom u kojem su ubijene hiljade ljudi. Iako postoji mogućnost novih građanskih nemira zbog ekonomskog nezadovoljstva, to ne znači da je režim podložan kolapsu. Korpus islamske revolucionarne garde dodatno je učvrstio svoju vlast. Rat je takođe podstakao protivljenje javnosti SAD i Izraelu, što bi moglo da zaseni deo nezadovoljstva zbog prilika u zemlji.
.webp){kind=icon}
