SAD udvostručuju otkup dugoročnih obveznica dok prinosi rastu

Američko ministarstvo finansija neočekivano je najavilo da će povećati otkup dugoročnih državnih obveznica, nakon što su prinosi na te hartije porasli najviše u poslednjih nekoliko godina. Samo dve nedelje nakon što je objavilo plan otkupa za ovaj kvartal, ministarstvo je u sredu saopštilo da će "najmanje udvostručiti obim operacija otkupa radi podrške likvidnosti" za državne obveznice sa ročnošću od 10 do 30 godina.

Ta najava spustila je prinos na 30-godišnje američke obveznice za gotovo 10 baznih poena, na 5,185 odsto, udaljivši ga od najvišeg nivoa od 2007. godine.

Ministar finansija Scott Bessent prošle godine je program otkupa naveo kao jedan od instrumenata iz "velikog arsenala" koji ministarstvo može da upotrebi ako bude potrebno da reaguje na poremećaje na tržištu američkih državnih obveznica. Od dolaska na funkciju, Bessent je više puta isticao i da mu je prinos na desetogodišnje obveznice jedan od ključnih pokazatelja stanja na finansijskim tržištima.

"Moj posao je da budem najbolji prodavac državnih obveznica u zemlji, a prinosi na njih dobar su pokazatelj uspeha u tom poslu", rekao je u novembru.

"Ovoj administraciji potreban je uspeh, a možda će pokušati da ga ostvari veštačkim obuzdavanjem dugoročnih prinosa na američke državne obveznice", rekao je Jack McIntyre, portfolio menadžer u Brandywine Global Investment Managementu. "Moraju nešto da pokušaju. Raspoloženje prema dugoročnim obveznicama širom sveta izrazito je negativno, gotovo kao nikada u poslednje vreme."

Zvaničnici su odluku objavili u trenutku kada su prinosi na dugoročne državne obveznice širom sveta ove nedelje snažno porasli, dok je prinos na američke 30-godišnje obveznice dostigao najviši nivo od 2007. godine.

Trgovci se istovremeno pripremaju za aukciju novih 20-godišnjih obveznica vrednu 16 milijardi dolara. Na prošlonedeljnoj aukciji desetogodišnjih obveznica trošak zaduživanja bio je najviši od 2007, dok je dan kasnije prinos na aukciji 30-godišnjih obveznica bio najveći od 2001. godine.

"Ako prinosi odu predaleko, Ministarstvo finansija će pokušati da ih obuzda, a sada znamo i na kojim nivoima počinju da predstavljaju problem", rekao je John Briggs, šef strategije za američke kamatne stope u Natixisu za Severnu Ameriku.

Veći otkup počinje u septembru

Povećani otkupi počeće 9. septembra, saopštilo je Ministarstvo. Pre dve nedelje najavljeno je da se planira otkup do 38 milijardi dolara starijih izdanja državnih obveznica, poznatih kao "off-the-run" hartije, radi podrške likvidnosti.

Prema okvirnom kalendaru za period od 9. septembra do 4. novembra, bilo je predviđeno ukupno do 14 milijardi dolara otkupa obveznica ročnosti od 10 do 30 godina. Najmanje udvostručavanje tog iznosa značilo bi dodatnih 14 milijardi dolara ili više.

Ministarstvo finansija ponovo je pokrenulo program otkupa 2023. godine. Program je prvobitno osmišljen pre više od dve decenije, u vreme kada je američka vlada beležila budžetske suficite i otkupljivala skuplje državne obveznice kako bi ih povukla iz opticaja.

Novi program, međutim, delom ima za cilj poboljšanje likvidnosti tržišta. Investitori uglavnom radije trguju najnovijim, referentnim izdanjima određene ročnosti, zbog čega su starije obveznice manje likvidne i skuplje za trgovanje.

 

"Povećanje obima operacija otkupa odražava želju Ministarstva finansija da pruži veću podršku likvidnosti u segmentu dugoročnih nominalnih obveznica, gde postoji konstantno veliko interesovanje učesnika na tržištu, što potvrđuje i značajan obim kvalitetnih ponuda koje Ministarstvo redovno dobija tokom tih operacija", navedeno je u saopštenju.

Povećanje otkupa poslednji je u nizu poteza Bessenta, koji je na funkciju došao posle višedecenijske karijere u hedž-fondovima. Pojedini analitičari smatraju da je svrha tih poteza da se aktivno smanje troškovi zaduživanja uoči novembarskih izbora za Kongres.

Krajem prošlog meseca Bessent je učestvovao u prvoj koordinisanoj američko-japanskoj kupovini jena od 1998. godine. Stratezi su taj potez protumačili kao pokušaj da se spreči masovnija prodaja američkih državnih obveznica koje Japan drži u svojim rezervama.

Nekoliko dana kasnije, u kvartalnom saopštenju Ministarstva finansija o politici zaduživanja promenjena je formulacija budućih smernica, čime je otvorena mogućnost smanjenja emisije dugoročnih državnih obveznica.

Bessent je takođe u medijima i na društvenim mrežama branio novu komunikacionu strategiju predsednika Federalnih rezervi Kevina Warsha, nakon što su prinosi snažno porasli posle prošlomesečnog sastanka Feda, kada Warsh nije jasno objasnio kako - niti kada - centralna banka namerava da deluje kako bi obuzdala inflaciju.

Fed /Bloomberg

Veliko interesovanje za otkup

Poslednja operacija otkupa sprovedena je u utorak, kada je ministarstvo ponudilo da otkupi dve milijarde dolara obveznica koje dospevaju između 2046. i 2056. godine. Ponuda investitora bila je deset puta veća od planiranog iznosa otkupa, što pokazuje veliko interesovanje za program.

Najava dolazi samo nekoliko dana nakon što je Ministarstvo finansija vlasnicima obveznica isplatilo oko 85 milijardi dolara kamata, najviše otkako Bloomberg vodi evidenciju.

U saopštenju od srede nije navedeno kako će povećani otkupi biti finansirani, ali Ministarstvo se za pokrivanje kratkoročnih i promenljivih potreba za finansiranjem obično oslanja na izdavanje trezorskih zapisa, koji dospevaju u roku do godinu dana.

                      

O tome šta to znači za tržište obveznica i kretanje dugoročnih prinosa, u emisiji Connect govorio je Goran Dubček iz Mathematica Capital Partnersa. Na pitanje kakve će efekte poslednji potez Ministarstva finansija SAD imati na dugoročne prinose, Dubček kaže da, iako povećanje otkupa na godišnjem nivou iznosi najmanje 100 do 150 milijardi dolara, "to samo po sebi nije toliko veliki faktor za tržište". Smatra da je važnija poruka da ministarstvo prati razvoj situacije i da će po potrebi reagovati. Kada je reč o tome da li očekuje nastavak rasta prinosa ili njihovo zadržavanje oko pet odsto za tridesetogodišnje obveznice, Dubček kaže da je to "pitanje vredno milijardu dolara". "Ovim potezom i povećanjem programa otkupa na dužem kraju krive prinosa, odnosno za rokove od 10, 20 i 30 godina, prvenstveno se utiče na krivu prinosa. Može se očekivati da će SAD pojačati zaduživanje na kratkom kraju krive i da će na taj način pokušati da utiču na teret plaćanja kamata na državni dug", objašnjava Dubček. Jedna od tema koja okupira Wall Street, posebno kako se približava septembar, jeste dalji pravac kretanja kamatnih stopa. Očekivanja novih povećanja kamata u međuvremenu su oslabila usled znakova hlađenja tržišta rada, pada maloprodaje i usporavanja inflacije. Istovremeno, prinosi na tridesetogodišnje obveznice ostaju povišeni, pa se postavlja pitanje šta bi trebalo da se dogodi da bi se moglo govoriti o nečemu većem od privremenog usporavanja američke ekonomije. Dubček ukazuje da je, pre svega, neophodno odvojeno posmatrati kamatne stope na kratkom i dugom kraju krive prinosa. "Ono što posmatramo kroz tržišna očekivanja o tome kolika će biti referentna kamatna stopa Feda predstavlja jednu stvar, i to se pre svega odnosi na kratki kraj krive, odnosno obveznice sa rokom dospeća od dve godine. Taj deo tržišta je prvenstveno pod uticajem Feda, odnosno njegove monetarne politike. S druge strane, duži kraj krive prinosa samo je delimično pod uticajem politike Feda i očekivanja u vezi sa tom politikom. Jedan deo određuje inflacija, a drugi realni prinos. Dakle, reč je o prinosu koji se ostvaruje iznad očekivane stope inflacije. Ono što je zanimljivo jeste da je značajan deo rasta prinosa na tridesetogodišnje obveznice u poslednjem periodu došao upravo sa te strane. Drugim rečima, realni prinosi na obveznice su porasli." Analitičari Barclaysa navode da bi pad dugoročnih prinosa morao da bude rezultat kombinacije više faktora - manjeg zaduživanja radi finansiranja investicija u AI, kontinuirane slabosti privrede, negativnih fiskalnih iznenađenja i promena u načinu na koji se američka vlada zadužuje. Dubček, međutim, smatra da je "teško očekivati značajan zaokret u bilo kom od glavnih faktora". Veruje da je veoma verovatno da se investicije u veštačku inteligenciju, odnosno zaduživanje radi njihovog finansiranja "neće zaustaviti" sve dok traje snažan investicioni ciklus u AI sektoru. Napominje i da je fiskalna situacija u Sjedinjenim Državama "veoma specifična", te da, ukoliko država želi da smanji deficit, to pre svega može da učini na strani prihoda, jer je na strani rashoda "manevarski prostor prilično ograničen". "Drugim rečima, najviše bi moglo da se utiče kroz poresku politiku, ali je i to malo verovatno da će se desiti u kratkom roku. Ono što, naravno, može da se dogodi gotovo preko noći jeste da u jednom trenutku postane jasno da američki potrošač nije toliko snažan kao što to trenutno pokazuju podaci o BDP-u. Zaposlenost raste sporije, a različiti anketni i vodeći pokazatelji vezani za potrošače takođe nisu naročito optimistični. To je nešto što može da utiče na buduća očekivanja i da se potom prelije na čitavu ekonomiju." Kada je reč o direktnom ulaganju u obveznice, Dubček smatra da cena, odnosno nivo prinosa i dalje ostaje jedan od najvažnijih faktora. "Nije svejedno da li je prinos na obveznicu tri, četiri, pet ili šest odsto. U jednom trenutku, bez obzira na to što trenutne informacije nisu naročito pozitivne za tržište obveznica, situacija može postati veoma zanimljiva za investitore. Inflacija trenutno nije posebno visoka, ali nastaviće se velika količina novih emisija obveznica, kao i fiskalni deficiti. Ipak, uprkos svemu tome, verujemo da u određenom trenutku obveznice mogu predstavljati veoma dobru investiciju", ukazuje Dubček. Kada je reč o evropskim obveznicama i daljem zaduživanju evropskih zemalja, Dubček ističe da je evropsko tržište pod manjim pritiskom nego američko. Razlog su manji fiskalni deficiti, ali i znatno slabije razvijeno tržište kapitala, posebno kada su u pitanju ulaganja u veštačku inteligenciju i data centre. Ukazuje da je Francuska jedina među velikim evropskim državama koja je po visini deficita uporediva sa Sjedinjenim Državama. Ipak, evropsko i američko tržište obveznica snažno su povezani, zbog čega je, kako kaže, "teško očekivati da će ići potpuno u suprotnim smerovima".

  

Ako zvaničnici praktično budu zamenjivali dugoročni dug kratkoročnim trezorskim zapisima, najnoviji Bessentov potez mogao bi da se posmatra kao verzija "Operacije Twist" koju sprovodi Ministarstvo finansija - strategije koju su Federalne rezerve više puta koristile tokom prethodnih decenija.

Kod Fedove "Operacije Twist" princip je bio obrnut: centralna banka je u svom portfelju kratkoročne državne obveznice menjala dugoročnim, sa ciljem da snizi dugoročne troškove zaduživanja i podstakne privredni rast.

McIntyre je najavu Ministarstva od srede takođe opisao kao "verziju Operacije Twist".

Ostaje, međutim, pitanje koliko će efekat ovog poteza biti trajan.

"Ono što zaista može da spusti dugoročne prinose jeste usporavanje privrede ili razrešenje sukoba sa Iranom, a nisam siguran da smo još stigli dotle", rekao je McIntyre.