Bessent protiv tržišta - zašto prinosi na američki dug i dalje rastu

Američki ministar finansija Scott Bessent stupio je na dužnost oštro kritikujući svoju prethodnicu zbog pokušaja da preoblikuje najveće tržište obveznica na svetu. Ove nedelje i sam je pokušao nešto slično.

Otkupom dela dugoročnog američkog duga, što će zahtevati veću prodaju kratkoročnih hartija od vrednosti, Bessent je u četvrtak rekao da će sprovesti "nešto što bi nazvao Treasury twist". Time je aludirao na čuvenu strategiju Feda iz šezdesetih godina prošlog veka, čiji je cilj bio da utiče na prinose američkih državnih obveznica. Bessent sada smatra da ti prinosi nisu na nivoima koji odgovaraju stanju u ekonomiji.

I prinosi su se zaista pomerili - ali samo na jedan dan. Prinosi na dugoročne obveznice naglo su pali u sredu nakon što je plan objavljen, ali su se potom brzo vratili na prethodne nivoe. Prinos na desetogodišnje obveznice, koji Bessent posebno prati, završio je nedelju na 4,73 odsto, blizu najvišeg nivoa otkako je stupio na dužnost.

Sve to ukazuje na to da Bessentovi napori da smanji troškove zaduživanja, posebno uoči novembarskih izbora za Kongres, nailaze na sile koje su van njegove kontrole i koje prinose guraju naviše.

Među njima je rekordan nivo duga, ne samo u SAD, gde je jedan od pokazatelja ove nedelje premašio 40 biliona dolara, već i širom razvijenih zemalja. Istovremeno raste i korporativno zaduživanje putem emisija obveznica, predvođeno naglim napretkom veštačke inteligencije.

Inflacija je ubrzala otkako je predsednik Donald Trump pokretanjem rata s Iranom poremetio energetska tržišta, dok nejasnoće u vezi sa strategijom predsednika Federalnih rezervi Kevina Warsha dodatno zabrinjavaju investitore.

"Svaki put ka trajnijem smanjenju prinosa na dugom kraju krive vodi preko nečega što administracija ne želi", rekao je Matt King, osnivač kompanije Satori Insights. Prema njegovim rečima, dugoročne prinose mogli bi da spuste manji budžetski deficit SAD, pad tržišta akcija ili smanjenje ulaganja u veštačku inteligenciju.

'Povratak u normalu'

Pojedini učesnici na tržištu smatraju da prinosi, zapravo, od početka nisu ni bili van ravnoteže.

"Mislim da smo se vratili normalnim kamatnim stopama. Četiri do pet odsto je normalno", rekao je za Bloomberg TV Edward Yardeni, koji je skovao izraz "bond vigilantes", otprilike sat pre Bessentovog iznenađujućeg poteza.

I dok je Ministarstvo finansija navelo da je cilj intervencije bio podrška likvidnosti, tim JPMorgan Chasea zadužen za strategiju kamatnih stopa u četvrtak je ocenio da se "funkcionisanje tržišta ove godine primetno poboljšalo".

Bessentova vizija kontrole krive prinosa, odnosno uticanja na kamatne stope za različite rokove dospeća, ne završava se na američkim državnim obveznicama. Ona obuhvata i takozvane hiperskalere - kompanije koje ulažu ogromne iznose u veštačku inteligenciju i pritom se zadužuju kako bi ta ulaganja finansirale. Alphabet je ranije ovog meseca, na primer, prodao obveznice sa rokovima dospeća do čak 40 godina.

Ta ulaganja će se, prema Bessentu, na kraju isplatiti kroz brži privredni rast koji neće podsticati inflaciju, ali u međuvremenu "stvaraju kratkoročnu konkurenciju za kapital".

"Da sam na mestu finansijskog direktora, razmislio bih o većem izdavanju onoga što se naziva dugom u srednjem delu krive", odnosno obveznica sa rokom dospeća od pet godina, rekao je ove nedelje ministar finansija.

Bloomberg

Očigledni pokušaji da se utiče na prinose čak su pokrenuli raspravu o tome da li sada postoji i "Bessent put" - izraz koji podseća na nekadašnje uverenje da će bivši predsednik Feda Alan Greenspan uvek priskočiti u pomoć tržištu akcija.

Chris Turner, globalni direktor za tržišta u ING Groep NV, bio je među onima koji su ove nedelje koristili taj izraz, iako mnogi sumnjaju da Bessent raspolaže sredstvima dovoljnim da nešto slično postigne na tržištu obveznica.

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na zahtev za komentar o Bessentovim intervencijama na tržištu obveznica.

'Pogrešne informacije'

Govoreći o rastu prinosa na američke državne obveznice, Bessent je rekao da investitori postupaju na osnovu "pogrešnih informacija", dok on ima "asimetričan" pristup stvarnoj slici.

"Bilo je mnogo pogrešnih informacija o tome šta se dešava sa deficitom", rekao je, obećavši da će ponovo usmeriti pažnju na ono što je opisao kao Trumpov program fiskalne konsolidacije.

Bessent je rekao i da će narednih dana on i direktor Kancelarije Bele kuće za upravljanje i budžet Russ Vought "razmotriti i prihodnu i rashodnu stranu kako bi videli šta mogu da urade". Kao moguće mere naveo je odlučniju borbu protiv prevara i smanjenje transfera saveznim državama.

Ministarstvo za efikasnost vlade, koje je predvodio Elon Musk, pokušalo je nešto slično prošle godine, ali nije uspelo da ostvari ni sopstvene procene smanjenja potrošnje.

"Skeptični smo da administracija u ovom trenutku realno može da uradi bilo šta u vezi sa deficitom što bi imalo značajniji efekat", napisala je Sarah Bianchi, glavni strateg u Evercore ISI, u belešci klijentima.

Pored troškova kamata Ministarstva finansija, koji sada uveliko premašuju bilion dolara godišnje, rashodi za Social Security, Medicare i Medicaid glavni su pokretači fiskalnog deficita, za koji se očekuje da će ove godine iznositi oko šest odsto BDP-a.

Temeljna reforma tih programa socijalnih davanja "u kratkom roku ne dolazi u obzir", a biće još manje verovatna posle novembra ukoliko demokrate osvoje većinu u najmanje jednom domu Kongresa, napisala je Bianchi.

 

Bessent protiv Warsha?

Ono što jeste u Bessentovoj nadležnosti jeste promena načina na koji Ministarstvo finansija prodaje i otkupljuje dug. Ovonedeljni potez usledio je dve nedelje nakon izmene širih smernica Ministarstva finansija o budućim emisijama duga. Analitičari su ocenili da je time otvoren prostor za moguće smanjenje prodaje obveznica sa najdužim rokovima dospeća - upravo onih koje nose najviše prinose.

Takvi potezi veoma podsećaju na strategiju upravljanja emisijama duga Janet Yellen, koju je Bessent ranije kritikovao. Oni takođe ukazuju na prećutno razilaženje sa Kevinom Warshem.

Za razliku od Bessenta, koji tvrdi da prinosi nisu na ravnotežnim nivoima, Warsh je gotovo podržao njihov rast. Iako Fed nije pooštrio monetarnu politiku uprkos višoj inflaciji, "tržišta su uradila prilično mnogo", rekao je 29. jula.

"Tržišne cene nastaviće da reaguju u smeru i obimu koji tržište smatra odgovarajućim."

Warsha uskoro očekuje još jedan važan nastup - govor u petak na godišnjem simpozijumu Feda u Džekson Holu.

Investitori će pratiti da li će pokušati da povrati kredibilitet nakon prošlomesečne konferencije za novinare koja je naišla na loš prijem. Warsh tada nije uspeo jasno da obrazloži odluku da kamate ostanu nepromenjene, izbegao je bilo kakvu naznaku da bi one mogle biti povećane u narednim mesecima i sugerisao da bi Fedov cilj za inflaciju mogao da bude promenjen u januaru.

Kevin Warsh / Bloomberg

'Promena narativa'

"Warsh bi zaista mogao potpuno da promeni narativ kada bi objasnio koje će pokazatelje pratiti, kako koristi informacije koje dobija i kakav je plan za naredna tri do šest meseci", rekao je George Goncalves, direktor američke makrostrategije u MUFG-u. "Neka tržištima makar kaže na šta treba da obrate pažnju."

Warsh želi da preoblikuje bilans stanja centralne banke, u kojem se trenutno nalazi oko 4,54 biliona dolara američkih državnih obveznica. Govorio je i o novom "sporazumu Feda i Ministarstva finansija", ali nije precizirao šta bi on podrazumevao.

Prvobitni sporazum iz 1951. godine drastično je ograničio prisustvo Feda na tržištu obveznica i okončao politiku kontrole krive prinosa. Ako američki zvaničnici sada zaista žele da smanje troškove zaduživanja, možda će morati da krenu u suprotnom smeru.

"Otkupi su više signal nego suštinska mera", a čak ni njihov veći obim ne bi promenio tržišnu dinamiku, smatra Rebecca Patterson, nekadašnja čelnica u JPMorganu i Bridgewater Associatesu, a sada viša saradnica u Council on Foreign Relationsu. "Efikasniji - i održiviji - pristup bio bi kvantitativno popuštanje Feda."

Pre nego što je stupio na dužnost, Bessent je kontinuirano kvantitativno popuštanje, odnosno Fedove kupovine obveznica, opisivao kao "režim neprekidnog doziranja". Warsh se protivio kvantitativnom popuštanju početkom 2010-ih, dok je bio član Odbora guvernera Feda, a od tada je ostao jedan od njegovih najglasnijih kritičara.

Ako njih dvojica ne naprave takav zaokret, krivu prinosa i dalje će određivati investitori.

"Ekonomija se pokazala otpornom, a na globalnom nivou postoji konkurencija za kapital", rekla je Priya Misra, portfolio menadžer u JPMorgan Asset Managementu. "Ima smisla što kamatne stope rastu."