Zijin jača poziciju u Srbiji kroz ulaganje u projekat kod Novog Pazara

Kineski rudarski gigant Zijin Mining Group, koji od 2018. posluje u Srbiji, postao je značajan akcionar australijske kompanije za istraživanje minerala Strickland Metals, vlasnika projekta Rogozna kod Novog Pazara, gde je planirano iskopavanje ruda zlata, bakra i cinka. Najnovijom kupovinom nastavljen je niz investicija u Strickland započet pre par godina, dok kinesko preduzeće širi svoje prisustvo u zemlji kroz poslove koji se ne tiču direktno njihove osnovne delatnosti na ovom tržištu.

Zijin, preko svoje podružnice Jin Huang Mining Company, sada poseduje 5,55 odsto običnih akcija u Stricklandu, to jest preko 146 miliona deonica. Do tog nivoa stigao je pošto je ovog meseca kupio 40 miliona akcija te kompanije za ukupno osam miliona australijskih dolara (5,7 miliona američkih dolara).

Ranije ove godine su već kupili više od 31 milion deonica za pet miliona australijskih dolara (3,6 miliona američkih dolara), pokazao je podnesak koji je Strickland dostavio Australijskoj berzi (ASX). Time su povećali svoj udeo na četiri odsto sa pređašnjih 3,3 odsto. Zijin je, inače, prvi put postao akcionar Stricklanda u avgustu prošle godine, stekavši udeo od 2,4 odsto za takođe pet miliona australijskih dolara.

Sa 5,55 odsto deonica, Zijin je drugi najveći akcionar Stricklanda, iza Ibaera Capital Funda, australijskog investicionog fonda registrovanog na Kajmanskim ostrvima, koji drži udeo od preko 14 odsto kroz kompaniju ISIHC.

Šta Strickland radi u Srbiji

Ova kompanija za rudarska istraživanja kupila je pre dve godine projekat Rogozna, gde je planirano iskopavanje rude zlata, bakra i cinka. Vrednost akvizicije procenjena je na 37 miliona dolara, pri čemu Strickland preko svoje ćerke firme Zlatna Reka Resources kontroliše 100 odsto projekta Rogozna.

Australijsko preduzeće je, kako se navodi na njegovom sajtu, fokusirano na zlato i bakar, a sredinom 2025. prodalo je svoj glavni australijski projekat kako bi se koncentrisao na potencijal Rogozne.

Prema poslednjim javnim procenama, vrednost metala na ovoj lokaciji iznosi 8,6 miliona unci ekvivalenta zlata (Moz AuEq), uključujući 5,2 miliona unci zlata, 321.000 tona bakra, 830.000 tona cinka, 383.000 tona olova i 32,3 miliona unci srebra, uz značajan dodatni istraživački potencijal. Sam Strickland je ranije naveo da bi Rogozna mogla postati jedno od najvećih neeksploatisanih ležišta zlata na svetu.

Depositphotos

Projekat obuhvata oko 184 kvadratna kilometra i sastoji se od četiri istražne dozvole: Šanac, Medenovac, Gradina i Bakarni kanjon. Smešten je, kako ističe firma, "u srcu jednog od najvećih istorijskih rudarskih centara baznih metala u Evropi - rudarskog okruga Trepča".

Kada je u februaru firma saopštila da je, kroz izdavanje oko 343,2 miliona akcija, uspešno realizovala institucionalno prikupljanje kapitala u iznosu od 55 miliona australijskih dolara (pri čemu je Zijin, kako je već rečeno, tu učestvovao sa pet miliona), najavljeno je da će se novac koristiti za finansiranje programa bušenja od 70.000 metara na Rogozni tokom 2026, kao i za izradu preliminarne studije izvodljivosti za projekat, čiji je završetak planiran za prvu polovinu 2027. godine.

"Interesovanje institucionalnih investitora potvrđuje da Rogozna i balkanski region postaju sve atraktivniji na svetskoj mapi rudarstva", ocenili su iz kompanije u nedavnoj prezentaciji objavljenoj na sajtu berze i skrenuli pažnju na Zijin kao svog strateškog investitora, predstavivši ga kao "treću po veličini rudarsku kompaniju na svetu i najveću kompaniju koja posluje u Srbiji", što takođe "potvrđuje Rogoznu kao imovinu prvog reda".

Akcije Stricklanda prošle godine su porasle za čak 150 odsto, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Od početka 2026. do danas imaju rast od svega 2,5 odsto, mada su tokom prvog kvartala pokazale značajnu volatilnost.

Finansijski izveštaj firme za drugu polovinu prošle godine pokazao je da je konsolidovani neto dobitak Stricklanda nakon poreza iznosio 3,7 miliona američkih dolara, u poređenju sa nepuna tri miliona gubitka u istom periodu prethodne godine.

Širenje Zijina u Srbiji 

Strikland u prezentaciji ističe da su vodeće rudarske kompanije u Srbiji Zijin, BHP i Dundee Precious Metals, podsećajući da rudarstvo u zemlji drži udeo od 2,7 odsto u BDP-u, uz strategiju za povećanje doprinosa tokom naredne decenije. Srbija je treći po veličini proizvođač bakra u Evropi, dodaju, mada treba reći su neke ranije procene Srbiju pozicionirale na drugo mesto.

Od preuzimanja nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor", sadašnjeg Serbia Zijin Coppera, kineski gigant je Srbiji doneo više milijardi evra investicija, unapređenu tehnologiju i hiljade novih radnih mesta, dok njihova proizvodna mesta - Bor i Majdanpek - dobijaju novi ekonomski i ekološki identitet.

Grupacija vodi dva velika projekta eksploatacije bakra i plemenitih metala (zlata i srebra): pomenuti Serbia Zijin Copper, koji ima više rudarskih lokacija i u kom je država zadržala manjinsko vlasništvo, i mlađi poduhvat Serbia Zijin Mining sa rudnikom Čukaru Peki, koji je u stoprocentnom vlasništvu kineske grupacije. Firme su se proteklih godina istakle kao dva najveća izvoznika iz Srbije i rekorderi po visini neto dobiti, gurajući dobit i ovdašnjih partnerskih kompanija.

I. Mitrović/Serbia Zijin Copper

Krajem 2024. grupa je u Boru registrovala još jednu firmu - Malka Golaja Mining, nagoveštavajući da bi mogla otvoriti novi rudnik na toj lokaciji, ali jasne prognoze o tome dosad nisu zvanično saopštene. Partnerska kompanija Zijina EMX Royality saopštila je da na nalazištu Malka Golaja procenjeni resursi bakra iznose ukupno 2,8 milion tona rude, sa prosečnim sadržajem bakra od 1,8 odsto. Resursi zlata procenjeni su na 92 tone, sa prosečnim sadržajem od 0,6 grama po toni.

Uz to, Zijin od prošle godine ima i 100-procentno vlasništvo nad beogradskom firmom za projektovanje i gradnju Alba Invest, vlasnikom beogradskog hotela Falkensteiner, koji je potom preimenovan u Zijin Hotel. Objekat ima četiri zvezdice i nalazi se na Novom Beogradu, a dizajnirao ga je čuveni arhitekta Boris Podreka. 

U međuvremenu, kineske kompanije koje se bave rudarenjem zlata trebalo bi da nadmaše svoje svetske konkurente i ostvare rekordnu 2026, podstaknute visokim cenama zlata i agresivnim planovima širenja, izvestio je Bloomberg.

U izveštaju se, naime, navodi da su kompanije poput Zijin Gold International Co., Shandong Gold Mining Co. i Chifeng Jilong Gold Mining Co. na putu da ostvare najveće profite u ovoj godini, nakon već izuzetne 2025, kada su rast cena i povećanje proizvodnje podigli zarade na istorijske maksimume.

Zlato je ranije ove godine prešlo nivo od 5.000 dolara za uncu, podstaknuto geopolitičkim tenzijama i potražnjom za sigurnim ulaganjima. Iako su nedavni oporavak američkog dolara, više cene nafte i zabrinutosti zbog inflacije povezane sa ratom na Bliskom istoku izazvali korekciju, šira ekonomska neizvesnost i izbegavanje rizika i dalje mogu pogurati cene.