Suša smanjuje prinose, šta će biti sa cenama mleka i mesa?

Ovogodišnja suša, nakon povoljnog početka godine za poljoprivredu, preti da umanji prinose, posebno kukuruza, čiji bi rod mogao biti manji i do 40 odsto. Tržište zasad ne reaguje jer ima dovoljno zaliha, ali bi slabiji rod mogao da podigne cene stočne hrane i posledično cene mesa i mleka, dodatno pojačavajući inflatorne pritiske. Ostaje da se vidi kakav će biti rod kukuruza, čija će žetva poraniti zbog naglog sazrevanja i sušenja.

Poljoprivredna godina u Srbiji je dobro počela, uz dovoljno padavina nakon više sušnih godina, što je povoljno uticalo na cene hrane i doprinelo da inflacija, i pored globalnih poremećaja u snabdevanju naftom i gorivom zbog rata na Bliskom istoku, bitnije ne raste. Pad cena hrane počeo je da se primećuje još krajem prošle godine, a pojeftinjenje u ovoj kategoriji, koja u ponderisanom indeksu potrošačkih cena u Srbiji učestvuje sa 28,15 odsto, najviše je doprinelo tome da inflacija u julu prvi put od marta 2021. bude ispod dva odsto, tačnije 1,9 odsto.

Međutim, uticaj suše na poljoprivrednu proizvodnju mogao bi da dovede do povećanja cena određenih namirnica. Tržište zasad ne reaguje, odnosno cena kukuruza još ne raste, pošto se i dalje koriste zalihe prošlogodišnjeg roda, a tek će predstojeća berba pokazati kolike su posledice ovogodišnje suše i visokih temperatura, kaže za TV Bloomberg Adria Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).

"Videćemo kako će se rod pokazati, ali procene su da će za 30-35, možda čak i 40 odsto u nekim delovima Srbije rod biti sigurno umanjen", navodi on i dodaje da je zbog velikih vrućina kukuruz naglo sazreo i osušio se, pa će berba početi ranije nego inače.

 

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju 23. maja kada je rađena procena, u prolećnoj setvi 2026. godine zasejano je za 3,8 odsto manje kukuruza, ukupno 938.209 hektara. 

Najviše će trpeti izvoz

Kada je reč o stočnoj hrani, Srbija zasad ima dovoljno kukuruza, budući da se svake godine proizvode viškovi. Međutim, ove godine će ti viškovi biti manji, pa bi najveći pritisak mogao da oseti izvoz, smatra Budimović. Istovremeno, problem predstavlja i kabasta hrana – seno lucerke i silaža, koji su neophodni za ishranu goveda i proizvodnju mleka, a koji će biti dostupni u manjim količinama i lošijeg kvaliteta.

Zbog toga se može očekivati i pritisak na cene stočne hrane, a Budimović podseća da na njih posebno utiču poskupljenje goriva i problemi sa transportom. Nizak vodostaj Dunava otežava kretanje barži, a transport robe nije moguće preko noći preusmeriti na drumski ili železnički saobraćaj, objašnjava on.

 

 

Šta će biti sa cenama mleka i mesa

Poskupljenje stočne hrane na kraju bi moglo da se prelije i na cene mesa i mleka. Teško je u ovom trenutku proceniti u kom procentu, ali se to može očekivati pošto rastu troškovi proizvodnje, od energije i goriva do semenskog materijala, kaže Budimović i dodaje da mnogo toga zavisi od konačnih prinosa kukuruza, suncokreta i soje.

Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine porasle su za 2,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2025. godine. Pritom, najviše su porasle cene energenata (11,0 odsto) i mineralnih đubriva (14,6 odsto), podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Bloomberg

Prošlogodišnji prinos žitarica od pet tona po hektaru (t/ha) i uljarica (2,2 t/ha) neznatno je odstupao od prinosa godinu dana ranije, uz pad od 2,5 odsto, odnosno rast od 2,1 odsto. Prinos povrća porastao je prošle godine za 6,4 odsto i dostigao rekordnih 19,7 t/ha u poslednjih deset godina, navodi se u najnovijem Izveštaju o stanju u poljoprivredi u Republici Srbiji u 2025. godini, koji je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Narodna banka Srbije očekuje, na osnovu prognoziranih vremenskih prilika do 1. septembra i petogodišnjih prosečnih vrednosti do kraja septembra, da će prinos kukuruza u 2026. godini možda iznositi oko 5,6 t/ha, što je značajan rast u odnosu na prethodnu godinu od 26,8 odsto, mada je toliki rast posledica izuzetno niske baze.

U najnovijem Izveštaju o inflaciji, NBS napominje da bi ovakav prinos bio niži od višegodišnjih proseka i da će poljoprivredna sezona u velikoj meri zavisiti od vremenskih uslova tokom preostalog dela vegetacionog perioda, pre svega njihovog uticaja na prinose kukuruza i industrijskog bilja, naročito ako se ima u vidu toplotni talas krajem jula i početkom avgusta.

Dok je ukupna privredna aktivnost Srbije u 2025. godini porasla za dva odsto, poljoprivredna proizvodnja zabeležila je pad fizičkog obima od 0,3 odsto prošle godine, pokazuju podaci RZS-a. Udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosio je nešto iznad tri odsto proteklih godina.

 

 

 

 

Poljoprivredni sektor je praktično stagnirao tokom čitave 2025. godine, sa rastom prema kvartalima u rasponu od -0,3 do +0,4 odsto, što ukazuje na nepovoljnije uslove i sušne sezone u prethodnom periodu.

Prvi kvartal 2026. godine doneo je nagli preokret pošto je poljoprivreda zabeležila rast od čak 7,1 odsto.

U Srbiji se navodnjava samo do dva odsto površina

Požari su se ove godine javili pre svega u brdsko-planinskim krajevima, u kojima nema intenzivne poljoprivredne proizvodnje, i nisu zahvatili značajnije poljoprivredne površine u Vojvodini, navodi Budimović.

Ipak, poljoprivrednici se suočavaju sa sve češćim sušnim periodima. Ovo je već četvrta sušna godina, dok su se ranije takvi periodi javljali jednom u sedam, osam ili deset godina. "Zbog toga više ne možemo da računamo i oslanjamo se samo na prirodu. Moramo ozbiljnije da rešavamo pitanje navodnjavanja", ističe Budimović.

 

 

U Srbiji se trenutno navodnjava svega oko 1,5 do 2 odsto obradivih površina, što je malo. Navodnjavanje se uglavnom koristi u voćarstvu i povrtarstvu, dok se u ratarstvu primenjuje u veoma maloj meri, kaže Budimović i dodaje da država daje podsticaje koji pokrivaju između 60 i 75 odsto ulaganja i da bi to trebalo iskoristiti kako bismo bili otporniji na ovakve vremenske uslove.

Prema njegovim rečima, evropske zemlje već uvode mere pomoći zbog posledica suše. Iz evropskih fondova odobreno je oko 50 miliona evra za Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Portugaliju. Taj novac neće rešiti problem suše niti obezbediti vodu, ali može ublažiti druge posledice koje sušni periodi ostavljaju na poljoprivrednu proizvodnju, zaključuje on.

- U pisanju pomogao Stefan Dević.