Ukidanje ograničenja marži nije vratilo cene hrane na staro

Prestanak važenja uredbe o ograničenju trgovačkih marži nije vratio cene hrane na staro, a pojedini prehrambeni proizvodi su sada i jeftiniji nego pre godinu dana, pokazala je najnovija analiza Narodne banke Srbije (NBS). Očekuje se da će se to nastaviti i u narednom periodu, a puna primena mera protiv nepoštenih trgovačkih praksi na jesen trebalo bi da doprinese da cene budu još stabilnije.

Uredbom, koja je bila na snazi od 1. septembra prošle godine do 28. februara ove godine, marže su bile ograničene na najviše 20 odsto za čak 23 kategorije prehrambenih proizvoda. To je delovalo dezinflatorno na cene hrane i pića i doprinelo usporavanju inflacije tokom perioda važenja uredbe. Iako je postojala bojazan da bi nakon njenog isteka cene mogle ponovo da porastu i vrate se na prethodne nivoe, posebno u okolnostima rasta cena nafte i đubriva zbog poremećaja izazvanih sukobom na Bliskom istoku, do toga ipak nije došlo.

Oko 75 odsto proizvoda obuhvaćenih uredbom u julu je i dalje bilo jeftinije nego pre njenog uvođenja. Cene tih proizvoda tokom perioda primene uredbe pale su kumulativno za 5,2 odsto, a u prethodnih pet meseci za dodatnih 1,1 odsto, navodi se u analizi NBS, koja se odnosi na industrijsko-prehrambene proizvode i kućnu hemiju, dok su voće i povrće posmatrani odvojeno zbog izraženih sezonskih oscilacija.

Kod prehrambenih proizvoda, bez voća i povrća, cene su tokom važenja uredbe smanjene za 4,3 odsto, a od njenog isteka do jula porasle su za jedan odsto, dodaje se u analizi objavljenoj u okviru najnovijeg Izveštaja NBS o inflaciji koji je predstavljen u četvrtak.

"To ukazuje da nakon isteka uredbe cene ovih proizvoda nisu značajnije korigovane, pa po tom osnovu nije došlo do većih inflatornih pritisaka. Zajedničko gotovo svim kategorijama proizvoda, i prehrambenim i neprehrambenim, jeste da su njihove cene u celom posmatranom periodu, od avgusta 2025. do jula 2026. godine, zabeležile kumulativni pad", navodi se u analizi NBS.

 

 

Najviše pojeftinile žitarice i testenina

U segmentu hrane najviše su pojeftinile žitarice i testenine, kumulativno za 10 odsto, dok su cene konditorskih proizvoda, svežeg mesa i ostalih prehrambenih proizvoda pale oko devet odsto. Cene neprehrambenih proizvoda smanjene su za 2,4 odsto. Izuzetak su hleb, koji je poskupeo u februaru, i bezalkoholna pića, kod kojih je rast bio znatno blaži.

 

 

Takva kretanja cena proizvoda obuhvaćenih uredbom odrazila su se i na njihovu međugodišnju dinamiku. Od marta, kada je uredba prestala da važi, do jula međugodišnji pad cena industrijsko-prehrambenih proizvoda više se nego udvostručio, sa 1,2 na 2,7 odsto. Njihov negativan doprinos ukupnoj inflaciji tako je povećan sa 0,3 procentna poena u martu na 0,7 procentnih poena u julu.

Kvartalno gledano, u drugom kvartalu cene neprerađene hrane blago su porasle, za 0,3 odsto, dok je prerađena hrana poskupela 0,6 odsto. Zbog toga su ukupne cene hrane i bezalkoholnih pića povećane 0,5 odsto, uz doprinos inflaciji od 0,2 procentna poena. Tokom drugog kvartala poskupeli su proizvodi od pšenice, prerađevine od mesa i bezalkoholna pića. Nasuprot tome, pojeftinili su konditorski proizvodi, delom pod uticajem pada svetskih cena šećera u junu. Većina prerađenih prehrambenih proizvoda obuhvaćenih uredbom ni tokom drugog kvartala nije značajnije menjala cene.

Cene voća u drugom kvartalu porasle su svega 1,1 odsto, što je najsporiji rast otkad se inflacija meri indeksom potrošačkih cena. Istovremeno, cene povrća su zbog pada u junu u drugom kvartalu smanjene za 0,1 odsto, umesto uobičajenog sezonskog rasta.

 

 

To je uticalo i na ukupnu inflaciju. Da inflacija u julu bude niža od očekivane i uspori na 1,9 odsto, najviše je doprineo veći međugodišnji pad cena hrane, usled izuzetno dobrog roda voća i povrća. Taj pad je u julu iznosio 6,1 odsto. Zbog povoljnih kretanja, NBS je prognozu prosečne inflacije za ovu godinu snizila na 3,2 odsto, sa 3,6 odsto iz maja. Tome su, osim dobrog početka poljoprivredne sezone, doprineli i izostanak sekundarnih efekata poskupljenja nafte i naftnih derivata, koji su ograničeni snižavanjem akciza na gorivo nakon početka rata između SAD i Irana 28. februara.

Puni efekti mera protiv nepoštenih praksi se tek očekuju

Očekuje se da će se rizik od vraćanja cena na prethodne nivoe u maloprodaji dodatno smanjiti primenom, na jesen, mera predviđenih novim zakonima koji su stupili na snagu početkom maja. Njihov cilj je da unaprede konkurenciju i spreče nepoštene trgovinske prakse, posebno u odnosima velikih maloprodajnih lanaca i proizvođača.

"Najveći efekat očekuje se od novog Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, koji je usklađen s propisima EU. Njegov cilj je da spreči velike maloprodajne lance da zloupotrebljavaju svoju pregovaračku moć i da proizvođačima, posebno u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, obezbedi poštenije uslove poslovanja", podseća NBS i dodaje da je Komisija za zaštitu konkurencije već definisala 14 nepoštenih trgovinskih praksi koje su zakonom zabranjene.

Dodatni efekti očekuju se od primene izmena Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača, koji bi trebalo da doprinesu jačanju konkurencije među trgovcima, većoj transparentnosti njihovog poslovanja i boljoj informisanosti potrošača.

"Tome bi trebalo da doprinese i obaveza trgovaca da cenovnike objavljuju i ažuriraju u realnom vremenu, kao i jasnija pravila za akcijska sniženja. Posebno je preciznije definisana 'prethodna cena', odnosno najniža cena po kojoj je proizvod bio ponuđen u periodu pre početka sniženja."

Depositphotos

Zaključak NBS i resornog ministarstva jeste da su cene ostale stabilne i nakon ukidanja uredbe, a ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević rekla je da će se puni efekti mera, uključujući obavezu dnevnog objavljivanja cenovnika, videti na jesen, kada počne njihova puna primena. "Tek tokom jeseni, kada počne puna primena i kada trgovci počnu svakodnevno da objavljuju cenovnike i kada i dobavljači u lancu promene svoje ugovore, videćemo pravi efekat", rekla je Lazarević na predstavljanju izveštaja NBS o inflaciji.

Suša bi mogla da promeni prognoze

Zbog zasad dobre poljoprivredne sezone i dobrog roda voća i povrća, Izvršni odbor NBS očekuje da bi cene neprerađene hrane i u narednim mesecima mogle da deluju u pravcu smanjenja inflacije. Međutim, domaća poljoprivredna sezona ipak ostaje jedan od glavnih rizika za projekcije inflacije i BDP-a. Dosadašnji podaci podržavaju očekivanja o boljoj proizvodnji, posebno kada je reč o voću i povrću, ali toplotni talas od kraja jula i nepovoljna hidrološka situacija tokom leta unose neizvesnost u nastavak sezone. Konačni rezultati mogu zato odstupiti od osnovnog scenarija u oba pravca.

Kako je ranije pisala Bloomberg Adria, ovogodišnja suša, nakon povoljnog početka godine za poljoprivredu, preti da umanji prinose, posebno kukuruza, čiji bi rod mogao biti manji i do 40 odsto. Slabiji rod mogao bi da podigne cene stočne hrane i posledično cene mesa i mleka, dodatno pojačavajući inflatorne pritiske.

Na osnovu projekcija zasnovanih na dosadašnjim rezultatima, koji ukazuju na bolju sezonu nego prethodne dve, koje su bile ispodprosečne, centralna banka očekuje da će poljoprivredna proizvodnja ove godine porasti za oko sedam odsto. To je znatno više od ranije procenjenih tri odsto. Očekuje se i da doprinos poljoprivrede rastu BDP-a bude pozitivan i iznosi oko 0,3 procentna poena. 

Bloomberg

Kada je reč o prinosima, procenjuje se da bi prinos kukuruza mogao da dostigne oko 5,6 tona po hektaru, što je 26,8 odsto više nego prošle godine. Ipak, zbog veoma niske prošlogodišnje baze, taj prinos bi i dalje bio ispod višegodišnjeg proseka. Procena prinosa pšenice iznosi 5,7 tona po hektaru, odnosno šest odsto manje nego prošle godine.

Iako je doprinos cena hrane mesečnoj inflaciji negativan, očekuje se da će zbog rasta svetskih cena poljoprivrednih proizvoda, viših cena naftnih derivata i efekta niske baze postepeno preći u pozitivnu zonu u četvrtom kvartalu. Nakon toga, doprinos bi trebalo da raste i stabilizuje se na oko jedan procentni poen do kraja projekcionog perioda, navodi se u izveštaju NBS.

 

 

Istovremeno, cene voća i povrća, koje su trenutno relativno niske zahvaljujući dobrom rodu, trebalo bi da nastave da deluju dezinflatorno. Zbog toga bi njihov doprinos inflaciji u trećem kvartalu ove godine trebalo da bude izrazito negativan, oko minus 0,8 procentnih poena, što će znatno usporiti ukupnu inflaciju. Kasnije bi doprinos prešao u pozitivnu zonu, a zbog efekta niske baze mogao bi da dostigne oko 0,8 procentnih poena u trećem kvartalu naredne godine.