Carine spustile roletnu na srpske prozore na Menhetnu

Carine na čelik i aluminijum od 50 odsto, koje su Sjedinjene Američke Države uvele u sredu, zatvoriće vrata srpskim izvoznicima na američkom tržištu, a indirektno dodatno bi mogle da smanje i izvoz srpskog čelika u Evropsku uniju.

Predsednik SAD je povećao carine na aluminijum i čelik sa 25 na 50 odsto kako bi zaštitio domaću industriju. To je najavio prethodnog vikenda tokom obilaska američke čeličane US Steel ( koja je inače do pre 13 godina bila vlasnik smederevske železare), a koja bi trebalo da se spoji sa japanskim Nippon Steelom. Objava o carinama stigla je na kraju burne nedelje, u kojoj je trgovinski sud proglasio njegovu široku recipročnu carinsku politiku nezakonitom, da bi apelacioni sud potom omogućio da mere privremeno ostanu na snazi.

Međutim, ove sudske odluke se ne odnose na carine na čelik i aluminijum.

Dragan Kršanin, direktor pančevačke kompanije Tehnomarket, koja trenutno završava opremanje svog 47. solitera na Menhetnu, potvrđuje za Bloomberg Adriju da su carine na čelik i aluminijum ostale na snazi.

"Sud jeste osporio recipročne carine, ali ove koje su ranije uvedene na aluminijum i čelik ne samo da nisu suspendovane već ih sud uopšte nije razmatrao. Nama je od utorka u ponoć uvedeno dodatnih 25 odsto carina i sa ovih 50 odsto možemo da smatramo da američko tržište za nas više ne postoji", kaže Kršanin, čija kompanija godinama izvozi aluminijumske profile za prozore i vrata i staklene aluminijumske fasade na američko tržište. Inače, to je jedna od dve firme u Srbiji koja ima sopstvenu proizvodnju aluminijumskih profila.

Bloomberg

 

Sanja Stanimirović, generalna direktorka firme Tester-Al iz Jagodine, koja izvozi aluminijumske staklene fasade i aluminijumsku stolariju, pojašnjava da je 12. marta bilo jedno povećanje od 25 odsto, na postojećih 5,7 odsto carina. Tako da, kada se sve sabere, carine na aluminijum iz Srbije sada iznose 55,7 odsto.

"To automatski znači izbacivanje sa tržišta", kaže ona za Bloomberg Adriju.

Kršanin naglašava da ovo jeste veoma težak trenutak za njegovu kompaniju, koja je opremila brojne solitere na Menhetnu i Bruklinu u Njujorku i Nju Džersiju jer su 80 odsto izvoza ostvarivali na američkom tržištu. "Videćemo kako će to dalje ići, ali naši partneri sa tim ne mogu da se nose i više ne mogu biti konkurentni", dodaje on.

 

 

U portfoliju kompanije je 40 zemalja, ali američko tržište je bilo dominantno jer je bilo najprofitabilnije. Godišnje su izvozili aluminijumske profile u vrednosti od oko sedam miliona dolara. "Nismo mi velika kompanija. Naš ukupni godišnji prihod je oko 20 miliona dolara. Amerika nam je činila trećinu ukupne realizacije."

Kada je najpre uvedena carina od 25 odsto, iz svoje marže su, kaže, dali doprinos da se to prevaziđe.

"Bilo je nategnuto - malo smo se mi odrekli zarade, malo partneri iz SAD i to je nekako funkcionisalo. Ali sada, sa dodatnih 25 odsto, taj prostor više ne postoji. Trump favorizuje domaću proizvodnju, ali najviše će stradati krajnji kupac u Americi", zaključuje Kršanin.

Carine će biti sito i rešeto - opstaće najjači

Sanja Stanimirović kaže da je porodična kompanija iz Jagodine oko 80 do 90 odsto kompletne proizvodnje plasirala na američko tržište.

"Sada je to znatno manje jer smo povećali prisustvo na evropskom tržištu. Problem je što imamo ugovore koje smo u obavezi da ispoštujemo u SAD, a pošto su projektni ugovori, nisu podložni promeni. Na sve to, imamo i svoju američku kompaniju koja uvozi i imamo ugovorene cene koje carine ne mogu da promene. Ceo trošak carine pada na našu firmu. Ono što je bilo indikativno, kada su prošli put uvedene carine, američke firme su odmah podigle cene. Videćemo da li ćemo moći da ostanemo konkurentni. Sa ovom carinom - teško."

 

 

Alternativa američkom tržištu mogla bi da bude Afrika koja je postala interesantna kada je reč o građevinskom sektoru, ali i domaće tržište budući da se trenutno rade veliki projekti poput EXPO.

"Uticaj carina će biti nenadoknadiv, a domaće tržište trenutno može delimično da kompenzuje gubitke. Opstaće samo veliki igrači koji mogu da prežive. Carine će biti svojevrsno sito i rešeto. Sada je ključan 'cash flow', jer čak i dobre firme mogu da propadnu ako im novčani tok ne bude stabilan", upozorava Stanimirović.

Koliko Srbija izvozi aluminijuma i čelika

Srbija je prošle godine izvezla 98.000 tona aluminijuma u vrednosti od 339 miliona dolara. Izvoz u SAD iznosio je svega 28,3 tone.

Prema podacima Morgan Stanleyja, SAD uvoze oko 17 odsto svojih potreba za čelikom, najviše iz Kanade, Brazila i Meksika. Građevinske firme u SAD upozoravaju da će carine povećati cenu ključnih građevinskih materijala, smanjiti ponudu i poskupeti nove stambene objekte.

Srbija u Ameriku ne izvozi čelik, a u svetskoj proizvodnji čelika učestvuje sa manje od jedan odsto – što je statistički beznačajno. Ipak, smederevsku železaru nove carine mogu ozbiljno da pogode. Ona se još nije oporavila od prethodnih Trumpovih carina, zbog kojih je imala gubitak od oko 300 miliona evra i znatno je smanjila proizvodnju.

 

 

Kada je Trump u prethodnom mandatu uveo carine na evropski čelik i aluminijum, EU je 2019. godine, da bi zaštitila svoje čeličane od jeftinog čelika iz Kine, uvela kvote na čelik iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Sve treće zemlje su mogle da izvezu svega 3,3 miliona tona čelika. Koliko je to mala kvota, govori podatak da je samo Srbija 2018. godine izvezla milion tona čelika u EU. Kvota se odnosila na sve treće zemlje – Kinu, Indiju, Brazil, Ukrajinu, Koreju, Rusiju i Iran.

 

 

Kvote su kasnije povećavane, ali su i dalje na snazi. Prošle godine produžene su do 2026. godine, što je maksimalni period dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije. Odluka je usledila nakon istrage koju je zatražilo 14 članica EU, a kojom je utvrđeno da je zaštitna mera i dalje neophodna kako bi se sprečile ozbiljne štete u industriji čelika EU.

Zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da zasad nema informacija da će kvote na uvoz čelika u EU biti smanjene, ali je moguće da se to dogodi, imajući u vidu rast protekcionizma u svetu.

 

 

"Definitivno je da se manevarski prostor Kini smanjuje, ali je teško reći kakve će zaštitne mere EU primenjivati. Činjenica je da se ovakvim postupanjem narušava Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom i da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, nije tretirana na odgovarajući način", navodi Stanić.

 

 

U HBIS Serbia za Bloomberg Adriju navode da kompanija nije direktno pogođena carinama koje su stupile na snagu u Sjedinjenim Američkim Državama, budući da ne izvozi značajne količine čelika na to tržište.

Najveći deo naše proizvodnje plasira se u region i zemlje Evropske unije, što su ujedno i naši primarni tržišni fokusi.

"Svesni izazova s kojima se globalno tržište čelika suočava usled nestabilnosti, HBIS Serbia kontinuirano optimizuje proizvodne procese kako bi očuvala konkurentnost i stabilnost poslovanja".

Kako su kvote topile dobit smederevske železare

Kada je HBIS 2016. godine preuzeo železaru iz Smedereva, proizvodnja je dostigla 1,2 miliona tona. Sledeće, 2017. godine proizvodnja je povećana na 1,5 miliona tona, pokazuju podaci iz finansijskih izveštaja. Kinezi su 2018. godine u Smederevu dostigli dva miliona tona čelika i približili se projektovanom kapacitetu železare od 2,2 miliona tona, koliko je proizvodio i američki US Steel kada je bio njen vlasnik.

 

 

Uvođenjem kvota počela je da opada proizvodnja, ali i dobit. Na primer, 2020, 2021. i 2022. godine proizvedeno je oko 1,1 milion tona godišnje, a 2023. proizvodnja je pala za 10 odsto na 982.686 tona.

Preduzeće je 2024. poslovnu godinu završilo sa gubitkom iz redovnog poslovanja u iznosu od 17,5 milijardi dinara. Prethodne godine gubitak je oko 16,5 milijardi dinara, 2022. bio je 4,9 milijardi dinara, a jedino je 2021. preduzeće imalo dobitak od 27 milijardi dinara zahvaljujući visokim cenama čelika. Inače, kineski HBIS je 2021. godine bio najveći izvoznik u Srbiji sa izvezenom robom u vrednosti 752,7 miliona evra, ali je i danas među prvih pet.