U maju manje građevinskih dozvola, najviše će se graditi stanovi, i to u Beogradu

Broj izdatih građevinskih dozvola u maju opao je za 9,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a najveći broj se odnosi na stambene zgrade, pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Vrednost predviđenih građevinskih radova je za 20,7 odsto veća u odnosu na prethodni mesec, što ukazuje na poskupljenja materijala, zemljišta, a potencijalno i radne snage.

Od ukupnog broja građevinskih dozvola izdatih u maju ove godine, čak 85,8 odsto odnosi se na zgrade. Ako se posmatraju samo zgrade, 81,7 odsto dozvola izdato je za stambene, navodi se u izveštaju RZS, i to najviše u Beogradu (čak 29 odsto od predviđene vrednosti novogradnje), što je preokret trenda budući da su prošle godine u ovo vreme Novi Sada i Mačvanska oblast potisnuli Beograd.

 

U maju je prijavljena izgradnja 3.549 stanova, prosečne površine 68,2 kvadrata. Od tog broja, čak 90,3 odsto stanova biće izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, a njihova prosečna površina iznosiće oko 60 kvadrata. 

U odnosu na april, izdato je 3,9 odsto manje građevinskih dozvola. Broj izdatih građevinskih dozvola od početka godine, od januara do maja, manji je za 7,2 odsto u odnosu na prvih pet meseci prošle godine. Vrednost građevinskih radova u tom periodu je opala za 27,4 odsto, u odnosu na prošlu godinu. "Broj izdatih građevinskih dozvola i predviđena vrednost projekata ne moraju da budu u korelaciji", kaže za Bloombeg Adriju ekonomista Danilo Šuković, penzionisani saradnik Instituta za društvene nauke. Kako dodaje, skok vrednosti radova u maju ukazuje da je "verovatno odobren neki unosniji projekat". 

 

Stanogradnja je nosilac građevinske aktivnosti. "Ulaganja u državnu infrastrukturu su opala u prvoj polovini godine, dok ulaganja u izgradnju stanova nisu", pojašnjava Šuković. Kako dodaje, stanogradnja ne opada, jer građani koji imaju novac vide u tome "jedno od najpouzdanijih ulaganja". 

"Cene stanova u Srbiji ne padaju, a tražnja samo raste", dodaje ekonomista.

Građevinarstvo u Srbiji beleži silazni trend od kraja prošle godine. Vrednost građevinskih radova u Srbiji je u prvom kvartalu bila sedam odsto niža nego godinu ranije, pokazala je analiza Bloomberg Adrije iz juna ove godine. Očekivana vrednost ugovorenih građevinskih radova u prvom kvartalu 2025. bila je za 60 odsto veća u odnosu na prošlu godinu. Na to su najviše uticali rast vrednosti radova u sektoru niskogradnje raste, ali i inflacija cena građevinskog materijala i nedostatak radne snage, što je dovelo do povećanja vrednosti radova, naveli su analitičari BBA. 

Još uvek je rano da se sagledaju podaci za drugi kvartal ove godine, jer je RZS tek objavio podatke za maj. Na osnovu redovne mesečne poslovne ankete RZS-a o očekivanjima građevinskih firmi u narednom periodu i kretanju građevinskih trendova u međunarodnom okruženju, u drugom kvartalu očekuje se međugodišnji pad od oko 3,4 odsto. 

 

 

 

Koliko građevinska aktivnost učestvuje u BDP-u Srbije

Prošle godine, neočekivano dobri rezultati u sektoru građevinarstva, industrije i usluga doveli su do rasta BDP-a od 3,9 odsto, što je bilo više od projektovanih 3,5 odsto. Međutim, u 2025. godini došlo je do usporavanja upravo u ova tri sektora, a projekcije za rast BDP-a Srbije, projekcije se kreću od 2,8 do 4,2 odsto. 

"Pad u građevinarstvu će sigurno doprineti da stopa rasta BDP-a ne dostigne rast od 4,5 odsto, koji je projektovalo Ministarstvo finansija", ističe Šuković. 

 

 

Najpesimističniju prognozu za kretanje BDP-a Srbije donelo je novo izdanje Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), koje predviđa da će rast BDP-a iznositi samo 2,8 odsto. Prema njihovoj analizi, građevinski sektor neće imati nikakav doprinos BDP-u u ovoj godini. Kako navode, na pad građevinskih radova u prvom tromesečju najviše je uticalo usporavanje građevinskih radova na saobraćajnoj infrastrukturi i izgradnji složenih industrijskih građevina. Najveći doprinos očekuje se iz sektora usluga, sa rastom od 2,9 odsto i doprinosom od 1,7 procentnih poena, dok se sektoru poljoprivrede predviđa rast od 9,5 odsto, uz doprinos od 0,3 procentna poenta, navodi se u analizi MAT-a. 

Privredna komora Srbije (PKS) nedavno je pokrenula Centar za brze usluge, a između ostalog, očekuje se da se kroz njihov rad ubrza izdavanje građevinskih dozvola, rekao je predsednik PKS Marko Čadež za Bloomberg Adriju. "Popisali smo sve građevinske projekte, proces se ubrzao", rekao je, dodajući da je "od jednocifrenog broja izdatih građevinskih dozvola mnogo njih u obradi, i njihov broj se sada popeo na preko 40 mesečno".​