Stanovi i Expo podigli građevinarstvo, Beograd beleži rast od 51 odsto

Građevinarstvo u Srbiji nastavlja da raste, ali kada se zagrebe ispod površine, slika je nešto manje ravnomerna. Vrednost izvedenih građevinskih radova u drugom kvartalu 2026. godine bila je za petinu veća nego godinu dana ranije, odnosno 20,6 odsto, dok je realni rast, kada se isključi uticaj cena, iznosio devet odsto. Ipak, najveći deo tog zamaha koncentrisan je u Beogradu, gradu gde su planirana velika državna ulaganja u infrastrukturu i projekte za Expo 2027, dok se u ostatku zemlje građevinska aktivnost uglavnom smanjuje.

 

"Prema našoj proceni, realizacija projekata povezanih sa održavanjem izložbe Expo, a pre svega izgradnja saobraćajne infrastrukture, rezultirali su pozitivnim doprinosom građevinarstva", kazala je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković tokom predstavljanja novog Izveštaja o inflaciji.

Prema proceni NBS, građevinarstvo je ekonomskom rastu doprinelo sa 0,4 odsto. "Na nastavak rasta aktivnosti u građevinarstvu ukazuju, pre svega, podaci o povećanju vrednosti izvedenih radova od 9,7 odsto međugodišnje, kao i broja izdatih građevinskih dozvola u periodu od aprila do maja, koji je porastao za 4,5 odsto. Proizvodnja građevinskog materijala povećana je za 2,5 odsto, a njegov uvoz za 3,5 odsto međugodišnje."

 

 

Vrednost radova koje su domaći izvođači izveli u Srbiji i inostranstvu u drugom tromesečju 2026. godine bila je za 19,4 odsto veća nego godinu ranije u tekućim cenama, dok je, kada se isključi uticaj cena, realni rast iznosio osam odsto, pokazuju podaci RZS-a. Drugim rečima, građevinci su imali pune ruke posla, a rast se ne može pripisati samo višim cenama.

Prestonica Srbije vuče građevinsku aktivnost

Beograd je jedini u drugom kvartalu zabeležio realan rast vrednosti izvedenih radova, i to od čak 51 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. U Vojvodini je vrednost radova pala dva odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 27,5 odsto, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji pad iznosio čak 32,3 odsto.

Drugim rečima, ako se traži mesto gde građevinska aktivnost trenutno najviše "vuče", odgovor je prilično jednostavan – Beograd. 

 

 

To potvrđuje i sama vrednost izvedenih radova. U Beogradu ona je tokom 2025. godine iznosila 291,2 milijarde dinara, dok se na drugom kraju lestvice nalazi Južna i Istočna Srbija, sa 104 milijarde dinara.

Zgrade nose rast

Još jedna zanimljiva stvar vidi se kada se pogleda šta se, zapravo, gradi. Realna vrednost izvedenih radova na zgradama u drugom kvartalu 2026. bila je 32,4 odsto veća nego u istom periodu prošle godine. Kod ostalih građevina situacija je potpuno drugačija. Naime, vrednost radova pala je za 7,1 odsto.

Zgrade su trenutno mnogo veći pokretač aktivnosti, dok ostale građevine vuku u suprotnom smeru.

Šira slika stanogradnje pokazuje da to nije sasvim nov trend. Prema podacima RZS-a, broj izgrađenih stanova u Srbiji raste od 2021. godine. Tada je završeno 28.874 stanova, a godinu kasnije 29.659. Od 2023. godine broj prelazi 35.000 godišnje, da bi 2025. bio dostignut maksimum od 36.390 izgrađenih stanova.

 

 

To znači da se poslednjih nekoliko godina održava znatno viši nivo završene stanogradnje nego na početku posmatranog perioda. U 2025. godini izgrađeno je 5,6 stanova na 1.000 stanovnika.

Prvobitna procena Ministarstva finasija bila je da će udeo građevinarstva u BDP-u biti 8,5 odsto, ali je je ona revidirana na 5,3 odsto u 2026.godini.

Građevinsku aktivnost početkom 2026. godine obeležila je manja vrednost izvedenih radova za pet odsto  u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni negativan uticaj potekao je od smanjenja aktivnosti u niskogradnji, gde je vrednost izvedenih radova opala za 21,5 odsto pre svega kao posledica dinamike realizacije radova.

Sa druge strane, prema oceni Ministarstva finansija. visokogradnja je ublažila ova negativna kretanja ukupne građevinske aktivnosti u prvom kvartalu 2026. godine, ostvarivši pozitivan doprinos kroz rast vrednosti izvedenih radova od 25,4 odsto.

"Istovremeno, rast broja izdatih građevinskih dozvola uz snažan rast predviđene vrednosti radova, predstavlja važan signal da bi građevinska aktivnost u narednom periodu mogla da ubrza. Ova očekivanja dodatno su podržana najavljenim intenziviranjem infrastrukturnih aktivnosti, pre svega u okviru projekata povezanih sa pripremama za EXPO 2027. Imajući u vidu da se kod velikih infrastrukturnih projekata značajan deo vrednosti radova realizuje u kasnijim fazama izgradnje, očekuje se da će približavanje rokova za njihov završetak doprineti oporavku niskogradnje i rastu ukupne vrednosti izvedenih radova u građevinarstvu", ocenjuje Ministarstvo finansija.

Dozvole bez velikih oscilacija

 Dok su samo u junu ove godine izdate ukupno 2.673 građevinske dozvole, podaci RZS-a o broju izdatih građevinskih dozvola u periodu od 2021. do 2025. pokazuju da je broj dozvola za novogradnju zabeležio blagi rast u 2022. godini, a da je nakon toga usledio postepeni pad, dostigavši 11.683 dozvole u 2025. godini.

 

 

 

 

S druge strane, većinu ukupno izdatih dozvola čine ostale vrste radova, sa vrhuncem u 2023. godini kada je izdato čak 19.202 dozvole. Ukupan broj izatih dozvola na godišnjem nivou ostao je relativno stabilan i kreće se između približno 29.300 i 31.200, što ukazuje na to da se težište građevinskih aktivnosti u ovom petogodišnjem periodu većinski oslanjalo na rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije postojećih objekata.