ECB možda sačeka do decembra za konačno smanjenje kamata

Evropska centralna banka (ECB) može da odloži poslednje ovogodišnje smanjenje kamatnih stopa do decembra, a da investitori u međuvremenu ne zaključe da je ciklus popuštanja završen, pokazuje anketa ekonomista koje je sproveo Bloomberg.

Većina ispitanih i dalje očekuje poslednje smanjenje stope na depozite za četvrtinu procentnog poena (na 1,75 odsto) u septembru, nakon pauze planirane za narednu nedelju. Istovremeno, polovina ispitanika smatra da ECB može da preskoči tri sastanka pre nego što trgovci zaključe da su troškovi zaduživanja dostigli najniži nivo. Ta tolerancija je duža nego ranije, zbog neizvesnosti u pogledu trgovine.

ECB ima vremena do decembra da sprovede sledeće smanjenje kamatnih stopa: Izvor: Bloomberg

Pauza ovog meseca bila je jasno najavljena od strane zvaničnika predvođenih predsednicom Christine Lagarde, koja smatra da se ECB nalazi na "dobroj poziciji" za upravljanje eventualnim izazovima po privredni rast i inflaciju. Međutim, konsenzus za dalje poteze nakon leta je znatno slabiji.

Dok članica izvršnog odbora Isabel Schnabel smatra da su uslovi za novo smanjenje "veoma strogi", Finac Olli Rehn i Francuz Francois Villeroy de Galhau strahuju da bi rast cena mogao ostati ispod ciljanih dva odsto, naročito ako evro dodatno ojača u odnosu na dolar.

Odluka u julu "bi trebalo da bude relativno jednostavna, jer će većina članova upravnog saveta verovatno podržati zadržavanje trenutnih stopa", kaže Fabio Balboni, viši ekonomista za evrozonu u HSBC-ju. "Dok će neki ovu odluku videti kao pauzu, drugi će je tumačiti kao kraj ciklusa smanjenja. To bi moglo izazvati rasprave o daljem kretanju kamatnih stopa nakon jula."

ECB se vidi kao spremna za još jedno smanjenje stope; Izvor: Bloomberg

Oko četvrtina učesnika ankete smatra da je ECB već završila sa snižavanjem kamatnih stopa. Gotovo polovina predviđa poslednji potez u septembru, dok 21 odsto smatra da će se to desiti u decembru.

To je mesec u kojem Mariano Valderrama, glavni ekonomista Intermoneya, predviđa i prvo povećanje stope. Iako je njegova prognoza o rastu najranija, otprilike svaki peti ispitanik očekuje povećanje pre kraja 2026. godine.

 

Bez obzira na put kojim donosioci odluka krenu, on će u velikoj meri zavisiti od trgovinskih pregovora između Brisela i Vašingtona. Nakon što je Evropska unija (EU) nagovestila da je blizu dogovora, predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Trump zapretio je uvođenjem carina od 30 odsto.

Američka politika i geopolitika i dalje predstavljaju najveće rizike za privredu evrozone; Izvor: Bloomberg

"Razvoj trgovinskih pregovora između EU i SAD je najvažnija stvar koju treba pratiti jer može preokrenuti trenutnu ravnotežu između domaće snage i spoljne tražnje", rekla je Julie Ioffe, makro strateg za Evropu u TD Securitiesu. Pošto se dogovor ne očekuje do sledećeg sastanka ECB, upravni savet neće biti u mogućnosti da jasno najavi da li je potrebno dodatno smanjenje ili je dostignuta završna kamatna stopa.

 

Glavni izazov, kaže Jusi Hiljanen iz SEB-ja, jeste da se "izbegne usmeravanje tržišta ka ili od dodatnog smanjenja stope".

Trgovci procenjuju manje od 50 odsto šansi za smanjenje u septembru. Do kraja godine, smanjenje je skoro u potpunosti uračunato u tržišne cene.

U septembru i decembru donosioci odluka će moći da se oslone na nove ekonomske prognoze za evrozonu, koja ima 20 članica. Prošlog meseca, ECB je predvidela da će inflacija u 2027. godini biti stabilna na dva odsto, nakon što u narednoj godini u proseku bude iznosila samo 1,6 odsto.

Rizici za kratkoročnu prognozu ECB uglavnom uravnoteženi; Izvor: Bloomberg

Analitičari smatraju da su rizici povezani s junskim prognozama uglavnom uravnoteženi. Podeljeni su oko toga da li je verovatnije da inflacija premaši ili podbaci u odnosu na cilj.

"Rizici prema nižoj inflaciji su verovatno veći na kratak rok, dok su rizici od viših inflatornih pritisaka izraženiji na srednji rok", rekao je Dennis Shen, ekonomista iz Scope Ratingsa.

On tvrdi da bi jeftina roba iz Kine i drugih zemalja pogođenih američkim carinama mogla da ublaži pritiske na cene ako se preusmeri ka Evropi, dok bi jačanje evra takođe imalo deflatorni efekat.

Čak i nakon delimičnog slabljenja, zajednička valuta je ove godine ojačala za skoro 12 odsto u odnosu na dolar i sada se kreće blizu nivoa od 1,16 dolara. Potpredsednik ECB Luis de Guindos rekao je za Bloomberg ovog meseca da bi nivo od 1,2 dolara - koji nije viđen više od četiri godine - mogao predstavljati problem za privredu.

Kada rast evra postaje problem za ECB?; Izvor: Bloomberg

Učesnici ankete čini se da imaju veći prag tolerancije. Samo oko četvrtina deli mišljenje De Guindosa, dok ostali kao granicu navode i nivoe do 1,35 dolara. Mnogi su istakli da je tempo jačanja valute - ako ne i važniji, makar jednako važan kao sam kurs, kada se procenjuju rizici za inflaciju. Ipak, postoje i rizici u suprotnom smeru.

"Povećana javna potrošnja nosi rizik da bazna inflacija ostane iznad ciljanih nivoa", rekao je Sylvain Broyer, ekonomista iz S&P Global Ratingsa. "ECB ne bi trebalo da podrazumeva da će se bazna inflacija lako vratiti na cilj i tamo i ostati u narednim godinama."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar