Da biste razumeli američku ekonomiju, samo uđite u avion

Ulazak u avion postao je savršena metafora za život u Americi. S jedne strane, letenje je postalo jeftinije i dostupnije. S druge, postalo je slojevitije i stresnije. Naravno, svi vole karte od 199 dolara, ali niko ne voli kada na putu do svog sedišta u ekonomskoj klasi, gde u prtljažnicima iznad glave više nema mesta, mora da prolazi kroz kabinu prve klase, u kojoj su vam sve pogodnosti nadohvat ruke.

Sada avio-kompanije zaoštravaju klasnu borbu i među imućnijim putnicima. Uvode nove kategorije karata za poslovnu klasu na prekookeanskim letovima: putnici i dalje dobijaju sedište koje se pretvara u potpuno ravan ležaj, ali bez pristupa luksuznom salonu ili mogućnosti izbora sedišta. Uskoro će im verovatno oduzeti i sladoled. Baš kada sam pomislila da sam konačno uspela u životu.

 

Znam, znam: odsvirajte mi tužnu pesmu na najmanjoj violini na svetu.

Ipak, ono što se događa u avio-industriji može da osvetli i ono što se dešava u široj ekonomiji, gde su mnogi Amerikanci bogatiji nego ranije, ali istovremeno i nezadovoljniji.

Pre svega, činjenica je da danas više Amerikanaca putuje avionom. Početkom 1970-ih godina manje od četvrtine stanovništva letelo je avionom tokom određene godine, a manje od polovine ljudi ikada je putovalo avionom. Danas je gotovo polovina Amerikanaca letela u poslednjih godinu dana, dok je 86 odsto njih letelo avionom barem jednom u životu. Letenje je postalo učestalije delom i zato što je znatno pojeftinilo. Godine 1993. prosečna cena domaće avionske karte iz Čikaga, za sva odredišta do kojih se može stići sa aerodroma O'Hare, iznosila je 978 dolara, kada se uračuna inflacija. Godine 2026. iznosila je 421 dolar.

 

 

Do toga je došlo zahvaljujući nizu faktora: deregulaciji, boljoj tehnologiji, transparentnijem poređenju cena i, što nije zanemarljivo, većim prihodima. Još jedan razlog za pad cena jeste promena poslovnog modela avio-kompanija, koje su razdvojile usluge i počele da primenjuju izraženiju cenovnu diskriminaciju.

Takav razvoj događaja ne dopada se svima, zapravo gotovo nikome. Putnicima smeta što moraju dodatno da plaćaju predati prtljag ili izbor sedišta, koja su sada manja. A obroci su užasni, ako ih uopšte ima.

Ipak, sva ta štednja na svakom koraku omogućava avio-kompanijama da deo ušteda prenesu na putnike kroz niže cene karata. Istovremeno, prva klasa i dalje je prilično luksuzna, posebno na prekookeanskim letovima, gde dobijate sedište koje se pretvara u ravan ležaj i bar sa sladoledom. Važno je i to da skupe karte, koje mogu da koštaju hiljade dolara, subvencionišu jeftinije karte za sve ostale.

Gledano u celini, ovakav sistem je bolji jer omogućava većem broju ljudi da češće putuju avionom. Ali to ne menja činjenicu da je za putnike u ekonomskoj klasi letenje danas manje prijatno iskustvo. I to ne samo objektivno, već i relativno: dovoljno je teško trpeti sva ta poniženja, ali ono što zaista razbesni jeste činjenica da se u istom avionu nalaze ljudi koji ne moraju da ih trpe.

S obzirom na trendove koji se pojavljuju u široj ekonomiji, ne čudi što avio-industrija sada uvodi još više slojeva. I United i Delta uskoro će ponuditi nove kategorije karata za prekookeansku poslovnu klasu, što je bez sumnje posledica rastućih troškova, nestabilnijih cena energije i veće potražnje imućnijih putnika koji su i dalje osetljivi na cene.

Nove kategorije omogućiće avio-kompanijama da usluže više putnika poslovne klase po različitim cenama. To bi trebalo da odgovara delu potrošača jer znači da će više ljudi dobiti bolja sedišta. Ipak, istovremeno predstavlja i svojevrsno smanjenje nivoa usluge, budući da ta sedišta dolaze sa manje pogodnosti.

U široj ekonomiji, kako sve više ljudi ulazi u viši srednji sloj, oni traže kvalitetnija dobra i usluge. Međutim, ponuda nije beskonačna, pa tržište odgovara dodatnim raslojavanjem. Tako na kraju dobijamo avionska sedišta namenjena najbogatijih pet ili dva odsto stanovništva, dok onih jedan odsto najbogatijih leti privatnim avionima.

U narednih nekoliko decenija očekujte još toga i u drugim oblastima. Tehnologija će preoblikovati ekonomiju i učiniti neke ljude neverovatno bogatima, a mnoge druge jednostavno imućnijima. SAD bi se takođe mogao suočiti sa višom inflacijom, dok tehnologija kompanijama daje sve više načina da upoznaju individualne preferencije kupaca i da im u skladu s tim formiraju cene.

Drugim rečima, sviđalo se to nama ili ne, u budućnosti nas čeka još veća diferencijacija cena. Lično bih bila sasvim zadovoljna jeftinijim sedištem koje se pretvara u ravan ležaj, čak i ako moram da gledam osobu ispred sebe kako jede svoj sladoled.

- Allison Schrager je kolumnistkinja Bloomberg Opiniona koja piše o ekonomiji. Viša je saradnica Instituta na Menhetnu i autorka knjige "An Economist Walks Into a Brothel: And Other Unexpected Places to Understand Risk".