Sportista Ivan Miljković o investiranju i biznisu - zašto nije dovoljno verovati prijatelju?

Od prvog dana profesionalnog ugovora sportisti počinju odbrojavanje sata unazad ka kraju karijere. Kad mladi sportista stupi na put profesionalne karijere, obično su mu prioriteti jasni: treniranje, pobede, uspon ka vrhu i ostvarivanje sopstvenog maksimalnog potencijala. Međutim, vrlo brzo postaje jasno da postoji mnogo toga više od treninga i utakmica. Tako Ivan Miljković, zlatni olimpijac i jedan od najboljih odbojkaša svih vremena, započinje svoju knjigu "Prvaci na terenu, šampioni u finansijama", praktičan vodič koji sportistima pomaže da razumeju novac.

 

 

"U trenutku kad počnu da stižu prvi ugovori, sponzori i novac, ali i slava koja ide uz to, pojavljuje se novi izazov - kako pravilno upravljati sopstvenim finansijama. Nažalost, mnogi sportisti, naročito na početku svoje karijere, nemaju osnovna znanja o finansijama i često su izloženi velikim početnim rizicima, uključujući loše finansijske savete, loše investicije i nemogućnost da dugoročno očuvaju svoju imovinu", piše Miljković u vodiču.

 

 

Osvojivši brojne medalje u reprezentativnim takmičenjima i ostvarivši uspešnu sportsku karijeru, Miljković se sada kao ekonomista bavi investicijama u sport. U intervjuu za Bloomberg Adriju govori o svojim počecima u sportu i biznisu, karijeri i savetima za investiranje.

- Sportisti često u relativno kratkom periodu karijere zarade značajan novac. Kako bi, po Vašem mišljenju, trebalo da razmišljaju o novcu dok su još aktivni?

Ne bih rekao da sportista treba samo da razmišlja o novcu. Mnogo je važnije da, dok gradi svoju sportsku karijeru, istovremeno počne da razmišlja i o životu posle nje, jer će taj trenutak pre ili kasnije doći.

Treba živeti i uživati u plodovima svog rada i uspeha. Sportista je mnogo toga žrtvovao da bi došao do tog nivoa i nema ništa loše u tome da sebi, svojoj porodici i ljudima oko sebe priušti određeni životni standard. Ipak, uz sve to mora da postoji i jedan glas razuma. Svaka uplata plate, bonusa, nagrade ili novog ugovora treba da bude prilika da se deo tog novca sačuva, zaštiti i eventualno uveća.

Ono što danas deluje kao beskrajan period uspeha, za nekoliko godina može postati samo lepo sećanje o kojem ćemo razgovarati sa prijateljima i porodicom. Cilj je da se tada sportista sa istim zadovoljstvom osvrne na ono što je napravio i kaže: "Dobro je što sam tada razmišljao i o onome što dolazi posle."

- Vaša knjiga je namenjena upravo sportistima. Koji je njen osnovni cilj?

Knjiga je pre svega praktičan vodič kroz osnovne finansijske pojmove koji mnogima, pa i sportistima, često deluju komplikovano i zastrašujuće.

Poseban problem predstavlja jezik finansijskog sveta. Sportista može biti vrhunski profesionalac u svom poslu, a onda ode u banku ili razgovara sa savetnikom i odjednom se nađe u svetu termina koje ne razume.

Ivan Miljković, lična arhiva

Moja želja je bila da te pojmove "prevedem" na jednostavan i razumljiv jezik i da ih povežem sa stvarnim životnim situacijama.

Zato sam koristio i iskustva iz sopstvenog života, ali i primere ljudi iz sveta vrhunskog sporta. Naime, kad nešto možete da povežete sa konkretnom situacijom, mnogo je lakše da razumete njegovu suštinu.

- Kako je izgledao Vaš prvi korak iz sporta u biznis i šta Vas je kasnije dovelo do finansijskog savetovanja sportista?

Moj prvi biznis bila je rentakar agencija za male gradske automobile. To je za mene bio svojevrstan test – da pokušam nešto svoje i razumem osnovnu dinamiku poslovanja.

Kasnije su moja interesovanja išla u različitim pravcima: berza, nekretnine, ugostiteljstvo, metali, nafta i digitalna imovina. Nisam želeo samo da čujem tuđe mišljenje, već da kroz sopstveno iskustvo razumem kako određena ulaganja funkcionišu i da mogu samostalno da donosim zaključke.

Finansijsko savetovanje sportista razvilo se mnogo prirodnije. Sportisti su počeli da mi se obraćaju kad bi se pojavili problemi – često tek kada oni postanu ozbiljni. Nekada je to bila investicija koja nije krenula očekivanim putem, približavanje kraja karijere ili promena u porodičnom životu.

Ivan Miljković, lična arhiva

Tada sam shvatio koliko su prevencija, razgovor i edukacija važni.

Moje iskustvo vrhunskog sportiste, a zatim i dodatno obrazovanje u oblastima biznisa i finansija, mogu da budu korisni drugim sportistima i njihovim porodicama. Cilj je da bolje razumeju gde se trenutno nalaze, ali i da budu spremni za različite scenarije koji ih mogu čekati.

Pri tome jasno pravim razliku između svoje uloge i uloge sportskog agenta ili menadžera. Posredovanje, transfere i upravljanje sportskom karijerom treba prepustiti specijalistima za te oblasti. Sebe vidim kao komplementarnu osobu – nekoga ko sportisti pomaže da donosi informisanije odluke i štiti svoje dugoročne interese.

- Kada sportista počne da zarađuje ozbiljan novac, šta bi trebalo da bude prvi prioritet – štednja, investiranje ili sopstveni biznis?

Pre svega – obrazovanje, informisanost i razgovor.

Ne postoji univerzalni odgovor da li prvo treba kupiti nekretninu, investirati na tržištu ili pokrenuti biznis. Svaki sportista ima drugačiju situaciju, drugačiju karijeru, porodicu, poreze, prihode i ciljeve.

Najvažnije je da od samog početka postavi dobre finansijske temelje i pronađe ljude kojima može da veruje.

Tek kada razume svoju situaciju, može da odluči šta je pravi sledeći korak.

I to važi bez obzira na to da li govorimo o prvom velikom ugovoru ili višemilionskim prihodima. Princip je isti – prvo razumevanje, pa odluka.

- Koliko danas pratite finansijska tržišta i kakvu ulogu ona imaju u Vašem načinu razmišljanja o investiranju?

Finansijska tržišta su danas tema o kojoj praktično govori ceo svet. Ono što se dešava poslednjih nekoliko godina u mnogo čemu je drugačije od pretpostavki koje su važile pre pandemije virusa korona.

Imamo volatilnost tržišta, promene kamatnih stopa, makroekonomske i geopolitičke rizike. Zbog toga danas možda više nego ikada treba razumeti u šta se ulaže, a ne samo pratiti šta je trenutno popularno.

Za sportistu, finansijska tržišta mogu predstavljati jedan od načina da se na duži vremenski period očuva i potencijalno uveća kapital koji je zaradio tokom karijere. Ali tu postoji jedna velika prepreka – nedostatak znanja i edukacije.

Strah je zato potpuno razumljiv. Međutim, on se često smanjuje onog trenutka kada čovek počne da uči, postavlja pitanja i razume kako stvari zaista funkcionišu.

- Kad govorimo o investiranju, kako sportista treba da bira između akcija, obveznica, nekretnina, "sigurnih luka" i rizičnijih ulaganja poput kriptovaluta?

Mislim da sportisti nije potrebna "brza zarada". Njegova najveća prednost tokom karijere je upravo to što ima relativno predvidiv prihod u određenom periodu i može da razmišlja dugoročno.

To mu omogućava da napravi različite scenarije i, u skladu sa svojim ukupnim finansijskim položajem, eventualno preuzme i određeni nivo rizika.

Mada, svako ulaganje je individualno. Ne postoji univerzalna lista akcija, obveznica ili "sigurnih luka" koja odgovara svakom sportisti.

Najvažnije je da sportista razvije svest o potrebi da razmišlja o "danu posle". To je često prvi i najvažniji korak.

- U šta sportisti najčešće ulažu nakon završetka karijere i da li postoje obrasci koji se ponavljaju?

Mnogo zavisi od zemlje iz koje sportista dolazi, njegove porodice i nivoa finansijske edukacije koju je imao tokom karijere.

Jedno od najčešćih ulaganja su svakako nekretnine. One su sportistima psihološki razumljive – novac se pretvara u nešto konkretno i opipljivo. Međutim, važno je napraviti razliku između nekretnine koju kupujemo za sopstveni život i one koja treba da generiše prihod.

Ivan Miljković, lična arhiva

Istorijski gledano, u mnogim periodima i na mnogim tržištima akcije su ostvarivale veći ukupni prinos od kombinacije rasta vrednosti nekretnine i prihoda od rente. Ali ni to nije univerzalno pravilo. Poreski sistem, lokalno tržište i namena nekretnine mogu značajno promeniti računicu.

Postoji i drugi obrazac. Sportisti često žele da pomognu prijateljima iz detinjstva ili ljudima kojima veruju, pa zajedno otvaraju kafiće, restorane ili druge biznise. To je ljudski razumljivo, ali činjenica da nekome verujete ne znači automatski da je određeni biznis dobra investicija.

- Koje greške sportisti najčešće prave kada uđu u biznis ili investiranje? Da li sportski uspeh automatski znači i poslovni uspeh?

Sportisti imaju ogromnu količinu discipline, upornosti i želje da svakog dana budu bolji, ali te osobine same po sebi ne znače da će neko automatski razumeti finansije ili biznis.

U sportu su navikli da imaju trenera, kondicionog trenera, fizioterapeuta, lekara i čitav tim stručnjaka. Isto bi trebalo da važi i kada je reč o finansijama.

Jedna od grešaka je što sportista ponekad misli da zato što je uspešan u svom sportu može sam da donosi odluke i u oblastima koje ne poznaje dovoljno.

Postoji i druga krajnost. Sportista tokom karijere zadovolji želju za automobilima, stanovima, putovanjima i drugim stvarima, a zatim počne da odvaja deo prihoda i gradi kapital za budućnost.

Tada, kada dođe život posle karijere, može mirno da sedne i kaže: "Dobro, kako sada stojimo sa onim planom koji smo napravili?"

- Koja je, iz Vašeg iskustva, jedna od najvećih finansijskih grešaka koju sportista može da napravi?

Da donese veliku odluku bez razgovora i bez pokušaja da čuje drugo ili treće mišljenje.

Za gotovo svaki ozbiljan posao postoji više načina da se nešto uradi. Postoje opcija A, B i C. Važno je razumeti prednosti, rizike i posledice svake od njih.

Cilj nije samo ostvariti najveći mogući prinos. Važno je pronaći balans između potencijalnog prinosa, rizika, zaštite kapitala, fleksibilnosti i količine problema koje određena odluka može da donese. Uz pravog savetnika i otvoren razgovor, taj balans je mnogo lakše pronaći.

- Koliko je važno da sportista ima osobu od poverenja koja će mu pomoći u finansijskim odlukama i kako da prepozna kome može da veruje?

Veoma je važno, ali savetnik ne bi trebalo da donosi odluke umesto sportiste.

Kroz razgovor sportista treba da shvati da li je osoba preko puta njega neko ko zaista razume njegovu situaciju, da li je već prošao kroz slične izazove i da li može objektivno da mu ukaže i na mogućnosti i na rizike.

Ivan Miljković, lična arhiva

Dobar savetnik ne treba samo da kaže šta može da se uradi, već i šta može da pođe po zlu.

Sportista tada sam donosi odluku. Ako odluči da u nešto uđe, važno je da razume rizike, ali i da unapred razmišlja o tome kako može da zaštiti sebe ako stvari ne krenu prema planu.

U sportu postoji plan utakmice, ali i plan B. U finansijama bi trebalo da bude isto.

- Koliko Vam je iskustvo iz vrhunskog sporta pomoglo da razumete biznis, investiranje i donošenje poslovnih odluka?

Mnogo. Ipak, postoji jedna važna stvar – ozbiljnim investiranjem sam počeo da se bavim tek kada sam verovao da dovoljno razumem materiju i da mogu da prepoznam određene mogućnosti, ali i rizike.

Tokom svoje sportske karijere bio sam jedan od bolje plaćenih odbojkaša na svetu. Zbog toga sam još kao aktivni sportista morao da razmišljam o danu posle, o investicijama i o tome kako da ono što zaradim tokom karijere ne zavisi samo od sledećeg ugovora.

Hteo sam da razumem procese i da budem aktivno uključen u donošenje odluka. Sport me je naučio disciplini, strpljenju, radu pod pritiskom i tome da rezultat ne dolazi preko noći. Te navike su mi kasnije mnogo pomogle u biznisu.

Danas želim da deo tog iskustva prenesem i drugim sportistima. Ne samo da im pomognem da sačuvaju ono što su zaradili, već da razumeju kako mogu da grade život koji će imati smisla i nakon što se poslednja utakmica završi.

Sportska karijera se jednog dana završi. Život se ne završava sa njom.