Trumpove carine Brazilu mogu uzdrmati globalna tržišta - od kafe i govedine do nafte i čelika

Neočekivani potez predsednika Donalda Trumpa da zapreti carinom od 50 odsto na uvoz iz Brazila mogao bi da uzdrma globalna tržišta sirovina i poremeti trgovinske tokove, od mesa do kafe.

Sjedinjene Američke Države su drugi najveći trgovinski partner Brazila, odmah iza Kine. Iako se dve zemlje direktno takmiče na pojedinim tržištima, poput kukuruza i pamuka, Brazil, poljoprivredna sila, izvozi i tropske proizvode poput kafe, koji ne mogu da se uzgajaju na tlu SAD.

Brazil je u poslednje vreme povećao izvoz govedine kako bi zadovoljio rastuću potražnju u SAD, a istovremeno je i ključni dobavljač drvne mase, koja se koristi za proizvodnju, od knjiga do toalet papira. To podstiče nadu da bi pojedini sektori mogli biti izuzeti iz režima carina.

Ipak, snaga Brazila u oblasti sirovina daje mu određeni manevarski prostor – zemlja bi mogla da ublaži negativan uticaj preusmeravanjem izvoza ka drugim kupcima.

"Verovatno je da će ti proizvodi morati da se preusmere", kaže Marcos Fava Neves, profesor sa Univerzitetu u Sao Paulu. "Govedina se već izvozi na mnoga tržišta, soka od pomorandže nema dovoljno, a i nestašica je kafe."

Kafa

SAD su tokom 2024. godine uvezle kafu iz Brazila u vrednosti od skoro dve milijarde dolara, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede. Pošiljke iz Brazila čine oko 30 odsto ukupne potrošnje kafe u SAD, navodi brazilsko udruženje izvoznika kafe Cecafé.

"To je gubitak za naše kompanije, a za američke potrošače to znači veće troškove i veću inflaciju", izjavio je Marcos Matos, izvršni direktor Cecaféa.

Brazil je najveći svetski proizvođač kvalitetne arabike, sorte kafe koju preferiraju kompanije poput Starbucksa i većine specijalizovanih kafeterija. Cene ove vrste kafe već su naglo porasle tokom protekle godine, zbog loših vremenskih uslova u Brazilu koji su ugrozili snabdevanje.

Uvođenje carina na brazilsku kafu moglo bi dovesti do značajnog rasta cena, izjavio je Giuseppe Lavazza, predsednik italijanske pržionice Lavazza, u razgovoru za Bloomberg televiziju.

Bloomberg Mercury

Govedina

Američki proizvođači mesa, koji se suočavaju sa najmanjim stočnim fondom u SAD još od pedesetih godina, sve više se oslanjaju na snabdevanje iz zemalja poput Brazila. Potražnja takođe raste jer potrošači koji koriste lekove za mršavljenje traže hranu bogatu proteinima. Tokom 2024. godine, u SAD je iz Brazila uvezeno govedine u vrednosti od oko 1,4 milijarde dolara, prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede.

Očekuje se da će brazilski proizvođači preusmeriti isporuke, a mesna industrija Minerva SA navodi da tržište SAD može snabdevati i iz svojih pogona u Argentini, Paragvaju, Urugvaju i Australiji. Ipak, Brazilsko udruženje izvoznika mesa upozorava na rizike po "globalno snabdevanje i bezbednost hrane" i poziva na više dijaloga između dve zemlje.

Nafta

Izvoz sirove nafte iz Brazila prvi put je prošle godine nadmašio sve druge kategorije izvoza najveće ekonomije Latinske Amerike, a pošiljke nafte i derivata u SAD iznosile su 7,6 milijardi dolara tokom 2024.

Brazilska naftna asocijacija IBP saopštila je da najava uvođenja carina "unosi neizvesnost u sektor nafte i gasa, koji danas čini 17 odsto industrijskog BDP-a Brazila i zapošljava 1,6 miliona ljudi direktno i indirektno u zemlji".

Ipak, analitičari smatraju da ne postoji značajan strukturni rizik za proizvodnju, s obzirom na sposobnost Brazila da preusmeri izvoz.

"Brazil ima kapacitet da preusmeri isporuke koje trenutno šalje u SAD ka rafinerijama u Aziji (Kina, Indija), Evropi ili na Bliskom istoku, koje zahtevaju laku, niskosumpornu naftu kakva se proizvodi u nalazištima na velikim dubinama, ispod soli", napisali su analitičari BTG Pactuala, koje predvodi Luiz Carvalho, u izveštaju klijentima.

Takođe se procenjuje da će uticaj na državnu naftnu kompaniju Petrobras biti ograničen, jer većinu svoje sirove nafte izvozi u Kinu.

Depositphots

Sok od pomorandže

Brazil učestvuje sa oko 70 odsto u svetskom izvozu soka od pomorandže i zauzima sve važnije mesto u snabdevanju SAD, naročito otkako se bolest citrusnog zelenila proširila po plantažama u Floridi. Iako ista bolest pogađa i neka područja Brazila, severoistočni deo zemlje je uglavnom ostao pošteđen i proširuje proizvodnju. Terminski ugovori za sok od pomorandže porasli su u četvrtak za čak šest odsto, dostigavši najviši nivo u gotovo mesec dana.

Nova carina bi bila znatno viša od postojeće, koja iznosi 415 dolara po toni za pošiljke brazilskog soka, što bi predstavljalo naplatu od preko 70 odsto vrednosti proizvoda, saopštilo je industrijsko udruženje CitrusBR. To bi, prema rečima izvršnog direktora Ibiapaba Netto, učinilo isporuke "neisplativim".

"Sada moramo da ubrzamo proizvodnju kako bismo što pre otpremili porudžbine koje još imamo, pre nego što carine stupe na snagu", rekao je Bryan Souza, direktor globalnih operacija kompanije Sumo Brasil, koja proizvodi koncentrisani zamrznuti sok od pomorandže.

Etanol

Brazil uveliko proširuje kapacitete za preradu kukuruza i šećerne trske u etanol, biogorivo koje se često meša sa benzinom. SAD predstavljaju ključno tržište, pri čemu podsticaji u Kaliforniji za goriva sa niskim emisijama ugljenika doprinose tome da je prošle godine izvezeno oko 300 miliona litara etanola. Rizik od kontramera mogao bi ograničiti i izvoz američkog etanola ka Brazilu i dodatno zaoštriti ponudu na tržištu Južne Amerike ove godine, kaže Bruno Lima, direktor za robnu trgovinu u kompaniji StoneX.

Celuloza i papir

Brazil je sedište kompanije Suzano SA, najvećeg svetskog izvoznika celuloze koja se koristi za proizvodnju proizvoda poput toalet papira. Celuloza je četvrti najveći brazilski poljoprivredni izvoz u SAD, a papir i šperploča takođe spadaju među glavne izvozne proizvode, prema podacima Ministarstva poljoprivrede i stočarstva Brazila. Generalni direktor kompanije Suzano João Alberto de Abreu izjavio je u maju da troškove carina, koje su tada iznosile 10 odsto, prebacuju na američke kupce. Prema navodima analitičara banke Citi, Gabriela Barre, Suzano je najizloženiji carinama među brazilskim proizvođačima sirovina, s obzirom na to da oko 15 odsto prihoda kompanije dolazi iz SAD.

Depositphotos

Šećer

Iako je većina šećera u SAD tradicionalno poticala iz domaće proizvodnje ili iz Meksika, uvoz iz Brazila, najvećeg svetskog proizvođača šećera, poslednjih godina beleži snažan rast. SAD su u 2024. godini iz Brazila uvezle rekordnu količinu šećera, koja je premašila milion metričkih tona, prema podacima USDA.

SAD ograničavaju količinu šećera koja može da se uveze uz niske carinske stope, a za fiskalnu 2025. godinu Brazilu je dodeljeno oko 14 odsto te kvote. Dodatne pošiljke iz Brazila, koje podležu višim dažbinama, do kraja maja dostigle su više od 265.000 tona, rekao je Mike McDougall, analitičar u kompaniji McDougall Global View.

Čelik

Brazilska industrija čelika ne očekuje direktan uticaj Trumpovih najavljenih carina, budući da je ovaj sektor već bio obuhvaćen istom stopom u okviru Sekcije 232 Zakona o trgovinskom proširenju, izjavio je Marco Polo de Mello Lopes, izvršni direktor industrijskog udruženja Aço Brasil.

Ipak, ovaj potez bi mogao da naruši odnose između Brazila i SAD i dodatno oteža ponovno uspostavljanje pregovora o trgovini čelikom, koji bi mogli uključivati i izvozna ograničenja na poluproizvode, rekao je Lopes. Brazilske čeličane su prošle godine proizvele oko 60 odsto svih čeličnih poluproizvoda (slabova) koje je SAD uvezla za potrebe svoje industrije.

Akcije rudarskih i kompanija čelika zabeležile su rast na berzi u Sao Paulu, zahvaljujući očekivanjima da će više cene sirovina i ograničena izloženost tržištu SAD pomoći tim firmama da ublaže negativne efekte carina.

(Uz pomoć Fernanda Travaglinija, Nathana Rissera, Michaela Hirtzera, Beatriz Reis, Barbare Nascimento i Lede Alvim.)