CBAM u Srbiji najviše pogađa velike potrošače električne energije

Srpske kompanije koje u Evropsku uniju izvoze proizvode od aluminijuma, gvožđa, čelika, cementa, veštačkih đubriva, električnu energiju i vodonik imaju obavezu da svoje partnere u EU obaveštavaju o direktnim i indirektnim emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u te proizvode. Od 2026. godine biće naplaćivana dodatna carina ukoliko kompanije imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU.

Koliko novca će domaći izvoznici morati da plate, zavisiće od tržišne cene ugljenika. Ona trenutno iznosi 65 evra po toni na EU berzi.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2023. godine oko 2.400 kompanija je izvozilo takozvane CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) proizvode, odnosno proizvode koji se nalaze na listi tarifnih kodova za koje je potrebno uraditi i dostaviti izveštaje o ugrađenim emisijama ugljen-dioksida.

"Samo u poslednjem kvartalu 2023. godine, koji je bio referentan za prvi kvartalni izveštaj, CBAM robu je izvezlo oko 1.400 kompanija, a najveći broj njih je iz sektora neke vrste obrade gvožđa, čelika i aluminijuma, kaže Tanja Lindell, pomoćnik direktora Sektora udruženja privrede Privredne komore Srbije.  

Prema njenim rečima, najpogođeniji su oni proizvođači koji imaju veliku potrošnju električne energije u svojim proizvodnim procesima. Tokom prelaznog perioda, koji traje od oktobra prošle godine nema naplate ugrađenih emisija.

Naplata emisija koje su nastale tokom proizvodnje proizvoda koji su plasirani na tržište EU počinje tek od 2026. godine, i to postepeno.

Prve godine naplaćivaće se 2,5 odsto ugrađenih emisija, naredne godine pet odsto, a potom 10 odsto od 2028. godine sve do 2034, kada se očekuje naplata svih 100 odsto ugrađenih emisija.

 Naplaćivaće se tako što će se kupovati određen broja CBAM sertifikata za emisije izražene u tonama CO2, čija će cena zavisiti od prosečne nedeljne cene tone CO2 na evropskom tržištu.

"Primera radi, trenutna vrednost tone CO2 na EU berzi iznosi oko 65 evra", navodi Lindell.

"CBAM regulativa je u relativno kratkom periodu stupila na snagu. Kompanijama je ovo velika novina i treba puno rada i učenja da bi se prikupili podaci i pripremili izveštaji", ocenjuje ona.

Depositphotos

 

Svaka kompanija koja je CBAM obaveznik mora da izgradi interni sistem monitoringa, odnosno prikupljanja podataka koji su neophodni za pripremu izveštaja.

Prvi izveštaji treba da pokažu kompanijama koliki je nivo emisija koji one stvaraju i da im omogući da period do pune primene regulative iskoriste da prilagode svoje proizvodne procese i investiraju u obnovljive izvore energije, kao i da preispitaju dobavljače, sirovine koje koriste i saradnike sa kojima rade da i na taj način smanje nivo emisija, a samim tim i dodatne troškove koji ih očekuju od 2026. godine.

Prema njenim rečima, izveštaj treba da sadrži podatak o tome koliko je tona ekvivalenta ugljen-dioksida proizvedeno ili ugrađeno u proizvod tokom njegove proizvodnje.

"Izveštaj se radi za određenog kupca u EU, za određeni vremenski period, i to za količinu proizvoda koji su isporučeni tom kupcu u tom periodu."

Ekvivalent ugljen-dioksida predstavlja ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte svedenu na ekvivalent ugljen-dioksida, kako bi se lakše pratile emisije.

Srbija u prvih 25 država po broju podnetih izveštaja

U EU je u četvrtom tromesečju podneto 15.300 izveštaja, od kojih 3.100 ima status nacrta. Srbija se našla među 25 zemalja po broju podnetih izveštaja.

"Ovaj nivo izveštavanja je za svaku pohvalu, posebno imajući u vidu da je CABM uredba objavljena u maju, a implementacioni akt o prelaznom periodu u avgustu prošle godine", kaže Lindell.

Sagovornica BBA navodi da PKS ima informacije od nekoliko kompanija da im je roba bila zaustavljena na granici sa obrazloženjem da za tu robu postoji obaveza podnošenja CBAM izveštaja u CBAM registru i dok nije završena registracija, koja je obaveza uvoznika, roba nije mogla da nastavi put.

Depositphotos

 

Na carinskim deklaracijama roba koje su na CBAM spisku tarifnih kodova se od početka godine pojavljuje polje u kom je naznačeno da za tu robu treba da postoji registrovan izveštaj.

Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore u Srbiji, svojevremeno je za Bloomberg Adriju rekla da su članice ove komore zabrinute zbog uvođenja CBAM-a, budući da će od 2026. biti naplaćivana dodatna carina ukoliko kompanije imaju višak ugljeničnog otiska u svom proizvodu, a izvoze ga u EU.

"Država mora da donese određene politike kako se te pare ne bi odlile u EU budžet, a s druge strane neophodno je na nivou kompanija da se grade kapaciteti za merenje učešća CO2 u njihovim proizvodima i da se sistematski radi na smanjivanju tog učešća. Ti procesi nisu ni brzi ni jednostavni", rekla je Pavić.

Ovo će biti veliki izazov za mala i srednja preduzeća iz metalskog sektora, bilo da direktno plasiraju finalni proizvod na tržište EU ili je njihov proizvod jedna od karika u dobavlјačkom lancu finalnog proizvoda koji izvozi druga kompanija.

Dok se velike kompanije poput kineskog HBIS-a, koji upravlja smederevskom železarom, uveliko pripremaju. Ovaj izvoznik čelika u EU, koji je u Srbiji uložio 466 miliona evra, već je najavio novi ciklus investicija. Biće to ulaganja u zelenu tranziciju, o čemu je bivša premijerka Ana Brnabić izvestila javnost tokom prošlogodišnje posete Pekingu. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar