Više dobavljača i kraći lanci snabdevanja su budućnost

Kompanije sa velikim lancima snabdevanja su sve svesnije da je potrebno imati alternativne dobavljače posle niza kriza koje su pogodile svetsku ekonomiju, zaključili su učesnici panela o održivim lancima snabdevanja na konferenciji Privredne komore Srbije (PKS) o maloprodaji.

"Vertikalna integracija postala je ključna", rekao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Groupa. "Moraju postojati alternativni dobavljači, ali je važno raditi i sa domaćim dobavljačima i koristiti tzv. niršoring", dodao je, uz napomenu da je njegova kompanija ranije išla na to da prihvati dobavljača koji da najbolju ponudu, dok se posle kovida, početka sukoba u Ukrajini i problema sa Sueckim kanalom uvek razmišlja o dva dobavljača za svaku sirovinu.

Katarina Mihajlović

 

"Uvek treba imati dva do tri dobavljača, to je suština priče", dodao je Zoran Daljević, direktor predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju. On je rekao i da je vreme između kriza postalo strahovito kratko te da je inflacija sada najveći problem, dok je problem u lancima snabdevanja pri dnu jer su se kompanije većinski organizovale u kriznim situacijama.

Učesnici panela rekli su da se osim diverzifikacije oni danas sve više fokusiraju i na Zelenu agendu Evropske unije, upravo jer ona postaje obavezna.

"Najveći pritisak dolazi od finansijskih institucija i biće sve teže dobijati kreditne aranžmane ako ne ispunjavate uslove održivosti", rekao je Janković.

Darko Samardžija, izvršni direktor Imlek Groupa, napomenuo je da proizvođači hrane posebno osećaju potrebu da se usklađuju sa svetskim trendovima održivosti. Ipak, on upozorava da Zelena agenda lako otpadne u kriznim situacijama.

Katarina Mihajlović

 

"Kada je počela energetska kriza, mnogi su veoma brzo prešli iz zelene energije u potpuno crnu", rekao je on uz napomenu da nije namera Imleka da se udaljava od Zelene agende, ali da je važno videti obe strane.

Samardžija je takođe napomenuo da će i sami dobavljači morati da poštuju standarde održivosti.

U avgustu ove godine, Evropska unija objavila je smernice izvoznicima za izveštavanje o mehanizmu za prilagođavanje ugljenika na granicama (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism, CBAM) tokom faze tranzicije koja će trajati do kraja 2025. godine.

U ovoj fazi trebalo bi da se obezbedi priprema kompanija za punu implementaciju CBAM-a od 2026. godine. Sama pravila prvo će pogoditi industrije gvožđa, čelika, cementa, organskih osnovnih hemikalija, đubriva, aluminijuma, vodonika, polimera, struje, kao i rafinerije. Međutim, zbog druge regulative u okviru Zelene agende EU, finansijske institucije pritiskaju i ostale industrije da posluju održivije.

Očekuje se da će CBAM pomoći u smanjenju rizika od curenja ugljenika, tj. premeštanja emisija u treće zemlje.