Saznajemo: Srbija pregovora o ulasku u EU sistem trgovanja emisijama

Posle nedavne vesti da je Elektroprivreda Srbije (EPS), zajedno sa drugim elektrokompanijama iz regiona u zajedničkim pregovorima pristupu sistemu EU ETS (EU sistem trgovanja emisijama, engl. EU Emissions Trading System), ovu vest su potvrdili i iz Energetske zajednice (EZ) sa Bloomberg Adriju.

"U EZ nedavno smo pokrenuli razgovore o spremnosti CBAM (engl. EU Carbon Border Adjustment Mechanism). Ovo uključuje diskusije o mogućoj usklađenosti sa uslovima izuzeća CBAM-a, koji uključuju – između ostalih kriterijuma – uvođenje ETS-a", rekao je u pisanim odgovorima Peter Pozsgai, stručnjak za upravljanje iz EZ.

Kako su naveli iz te zajednice, njihov sekretarijat EZ održao je svoj prvi sastanak tehničke radne grupe za energetiku i klimu trećeg i četvrtog aprila da bi razgovarao o razvoju sistema cena ugljenika u regionu. Sastanku su prisustvovali predstavnici Evropske komisije (EK), strana ugovornica i raznih organizacija uključenih u podršku ugovornim stranama. Iz EK za Bloomberg Adriju nisu odogovrili na pitanja u vezi sa ovim pregovorima.

Tehnička radna grupa za energiju i klimu raspravlja o cenama ugljenika i spremnosti ugovornih strana za CBAM, a ugovorne strane podrazumevaju i Srbiju. EPS je u martu izdao saopštenje da zajedno sa drugim kompanijama iz regiona razgovara o saradnji i mogućnostima uvođenja regionalnih elektroprivreda u sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i korišćenja namenskih fondova za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta. Drugi predstavnici zemalja iz regiona na tom sastanku bile su elektrokompanije Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Severne Makedonije.

Diskusije na sastanku bile su usredsređene na Mapu puta za dekarbonizaciju EZ, sa težištem na predloženom tekstu Uredbe EU o mehanizmu za prilagođavanje granice ugljenika (CBAM) u vezi sa uspostavljanjem cena ugljenika. Učesnici su istakli važnost saradnje na regionalnom nivou kako bi se izbegla izobličenja tržišta uzrokovana nekoordinisanim nacionalnim politikama. Oni su naglasili potrebu za funkcionalnim sistemom MRVA (monitoring, izveštavanje, verifikacija i akreditacija) kao okosnicu određivanja cena ugljenika, kao i važnost koordinacije među vladama. Sistem kojem Srbija ili barem EPS želi da pristupi, ne može da funkcioniše bez sistema MRVA, a prema rečima energetskih eksperata, najveći problem će biti upravo uspostaviti dobro nadgledanje i merenje emisija ugljenika.

Kako navode u saopštenju iz EZ, opsežan dijalog o implikacijama CBAM-a i aspiracijama ugovornih strana za pristupanje EU naglasio je potrebu da svako buduće rešenje bude što bliže usklađeno sa sistemom trgovine emisijama EU (ETS).

Tehnička grupa je takođe razgovarala o mogućim izuzećima od CBAM-a za industriju električne energije za ugovorene strane i o tome kako bi se oni mogli povezati sa napretkom u izgradnji integrisanog funkcionalnog tržišta električne energije putem spajanja tržišta, zaključak je sa EZ i EK sastanka. Naglasili su neophodnost pojačanog angažmana svih ključnih aktera, osiguravajući da postoje odgovarajući resursi i kapaciteti.

Sekretarijat je izrazio spremnost da pomogne u procesu, a grupa će nastaviti da se sastaje redovno kako bi razgovarala o cenama ugljenika, odnosno ETS arhitekturi i zahtevima CBAM-a.

Prava i obaveze

Pristup EU ETS sistemu doneo bi obaveze za elektrokompanije u regionu, pa tako i za domaći EPS, ali i neka prava na pristup fondovima. Elektroprivrede regiona su najveći zagađivači i emiteri materija štetnih po okolinu. Obaveze bi podrazumevale uvođenje merenja i nadgledanja emisija, da bi se njima moglo posle upravljati i trgovati, jer je to prvi svetski međunarodni sistem za trgovinu emisijama.

Proizvođači električne energije su u EU od 2013. godine u obavezi da kupuju sve dozvole koje su im potrebne za proizvodnju električne energije. Ovim dozvolama mogu da trguju, ali i da odluče da ih iskoriste na druge načine, u zavisnosti od zemlje i potrebe. Određene države članice EU mogu da obezbede besplatnu alokaciju za postrojenja za proizvodnju električne energije i za modernizaciju svojih energetskih sektora.

Države članice sa nižim dohotkom mogu besplatno dodeliti sredstva za postrojenja za proizvodnju električne, od iznosa koji je toj državi članici već dodeljen za aukciju. To se odnosi na investicije koje doprinose: diverzifikaciji energetskog miksa i izvora snabdevanja, restrukturiranju, unapređenju životne sredine i rekonstrukciji infrastrukture, čistoj tehnologiji, modernizaciji sektora proizvodnje energije i sektora prenosa i distribucije.

Član 10c EU ETS direktive predviđa odstupanje od opštih pravila o zabrani besplatne alokacije za proizvodnju električne energije.

U Briselu je prvog marta izašao "non paper" u kojem se govori o novoj direktivi EU ETS koja je u izradi i "sada je u procesu usvajanja u raznim institucijama EU".

U dokumentu se navodi da je to prilika za donošenje zakona o odgovarajućoj, pravičnoj i pravičnoj integraciji Zapadnog Balkana na evropska tržišta energije, ugljenika i finansijskih tržišta.

"Brzo uključivanje ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana u EU ETS mehanizam je hrabar poduhvat da se regionu obezbede najbolje dostupne tehnologije i čvrsto integriše u evropska energetska tržišta. Pružanje mape puta ugovornim stranama Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana za punu integraciju u EU ETS, podstaći će nacionalne vlade da stvore okvir koji će podupirati postepeno ukidanje uglja", navodi se u dokumentu.