Kalendar navodi na prekid ćutanja o CBAM-u u Srbiji

Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM – engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) rogobatan je izraz, ali u Srbiji, pa i u ostatku regiona, neće moći još dugo da se ignoriše jer je ostalo samo četiri meseca do početka njegove implementacije, tako da se nameće da i vlast i privreda moraju nešto da krenu da rade po tom pitanju.

Početak je razumevanje koncepta. Iza CBAM-a stoji niz propisa Evropske unije (EU), ali suština ovog pitanja svodi se na politike u okviru Evropskog zelenog dogovora.

Od početka naredne godine, ukoliko bude usvojen na Savetu EU do kraja godine, svaki uvoznik u EU moraće da plaća porez na robu koju uveze u EU ukoliko se roba proizvodi u zemljama koje nemaju sistem trgovanja emisijama (ETS – engl. Emissions Trading System) ili sistem sličan ETS-u poput poreza na ugljenik.

Trebalo bi da novi CBAM prvobitno pogodi industrije gvožđa, čelika, cementa, organskih osnovnih hemikalija, đubriva, aluminijuma, vodonika, polimera, struje, kao i rafinerije. Tek posle 2032. godine bi EU mogla da razgovara o uvođenju ovih pravila u drugim industrijama.

CBAM ima starijeg brata u sistemu EU, a to je upravo ETS. U okviru tog sistema, čija implementacija je počela 2005. godine, EU je prvo merila emisije industrije. Zatim, kada su imali podatke, podelili su besplatne dozvole za ugljenik i na kraju zaključili – ko potroši više od onoga što mu je dozvoljeno, moraće da kupi dozvole za potrošnju ugljenika, i to na slobodnom tržištu.

Bloomberg

 

Danas, EU određuje na nivou celog bloka koliko ima dozvola za ugljenik, a redovnim smanjenjem broja dozvola se bori protiv klimatskih promena. Jedna dozvola jednaka je jednoj toni ugljen-dioksida koju kompanija može emitovati u toku jedne godine.

I tako to godinama funkcioniše u EU. I tržište ugljenika funkcioniše. Primera radi, u petak je jedna megatona ugljenika na slobodnom tržištu koštala 78,14 evra, pošto je od početka ove godine na rekordno visokim nivoima, kako zbog rata u Ukrajini, tako i zbog zelenih politika u Evropi. Od 2005. godine, cena ugljenika porasla je za 376 odsto na slobodnom tržištu.

Zašto CBAM i šta podrazumeva CBAM

EU od usvajanja Evropskog dogovora zahteva više. Upravo zbog toga planira da uvede koncept merenja emisija i za entitete van EU – praveći do sada nesvakidašnji korak prelivanja pravila EU u druge pravne sisteme. To se neće desiti direktno, ali prinudno hoće jer trgovinski partneri EU koji budu želeli da ne plaćaju CBAM, koji je de fakto porez na ugljen-diokside, moraće da se priključe nekoj vrsti ETS-a.

Suštinski, EU CBAM-om leči jednu ranu, a to je curenje ugljenika. Ta pojava postala je poprilično popularna sa uvođenjem ETS-a jer je kompanijama bilo lakše da izmeste svoju proizvodnju u države koje bescarinski trguju sa EU, poput država kandidata za članstvo, i da tako, em ne plaćaju uvozne carine, em troše ugljenika koliko žele bez dodatne cene.

Pritom, CBAM ne dolazi naglo. Prema predlogu Evropskog parlamenta, njegova potpuna implementacija trebalo bi da se završi do 2032. godine, a u međuvremenu će kompanijama iz trećih zemalja postepeno biti obavezno da deo svojih emisija uključe u neki lokalni ETS.

Ono što počinje prvog januara 2023. godine je izdavanje besplatnih sertifikata za CBAM, ekvivalent dozvola za emisije u okviru ETS-a. Prilikom uvoza, kompanijama će biti podeljeni ti besplatni sertifikati u odnosu na to koliko tona ugljen-dioksida je kompanija potrošila u proizvodnji. Međutim, ako kompanija iz treće države ne bude merila koliko ugljenika troši, računaće se da troši kao najveći potrošač ugljenika u okviru EU.

Bloomberg

 

Prvih nekoliko godina, sertifikati će biti formalnost. Posle toga, svaki sertifikat će morati da se kupi ukoliko država u kojoj se proizvodi nema sama neki sistem poput ETS-a.

Sistem uvođenja CBAM-a kopiraće nova pravila za ETS, tako da će, npr. od 2027. godine, svi uvoznici u EU iz trećih zemalja morati da kupe sedam odsto svojih sertifikata, dok će 93 odsto sertifikata i dalje biti besplatni, ali ta razmera će se svake godine menjati.

Činjenica je da energetska kriza i rastuća inflacija u Evropi mogu na različite uticati na ishod CBAM-a, ali isto tako, Evropski zeleni dogovor ne ide nigde, tako da će svi na koje može da utiče morati da budu spremni na njega.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar