Zeleni zakoni EU će poskupeti proces proizvodnje u Srbiji

Kako će se privreda Srbije prilagoditi novim regulativama koje dolaze iz Evropske unije kada je u pitanju zelenije i odgovornije poslovanje, tek će se videti kada se proizvođači (barem oni pogođeni ili uslovljeni ovom regulativom) budu "presabrali".

Rok za novu računicu je dve do tri godine, ali je sigurno da će, kako postepeno budu prilagođavali svoj proces proizvodnje novim zakonima tržišta EU, postepeno i rasti cene njihovih proizvoda. Ostaje da se vidi da li će i koliko njihova ulaganja i troškovi ove godine, u zavisnosti od toga kako je koja kompanija planirala da se prilagodi, uticati i na inflaciju, za koju Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da se vrati u okvire cilja do sredine 2024. godine.

Reč je o dve odvojene regulative, a obe će uticati na kompanije u Srbiji. Nova regulativa za oporezivanje emisije ugljenika u EU (CBAM - Carbon Border Adjustment Mechanism, Mehanizam graničnog prilagođavanja karbonskih emisija) stupa na snagu 1. oktobra 2023. godine, ali će njena puna primena početi tek 2026. godine i ograničena je na nekoliko specifičnih grupa proizvoda iz industrija i sektora za koje se procenjuje da emituju najveću količinu CO2 (proizvodnja čelika, cementa, aluminijuma, električne energije, itd.). Osim domaćih kompanija, ovom regulativom će biti pogođeni i investitori iz Kine, ukoliko svoje proizvode iz Srbije izvoze u zemlje EU. Kina je drugi po redu najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, prema podacima Ministarstva finansija za januar, na prvom mestu je Nemačka. Dodatno, prema istom izveštaju najveći izvoznik je Serbia Zijin Mining, a slede Serbia Zijin Copper i Tigar Tyres.

ESG i rizik za poslovanje

Sva ESG regulativa ostavlja period od dve do tri godine za usklađivanje i prilagođavanje privredi, a trenutno postavljeni ciljevi EU predviđaju smanjenje zagađenja od 50 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Dobavljači i proizvođači iz Srbije, iako nisu neposredno obuhvaćeni EU regulativom, posredno će biti prinuđeni da poštuju EU pravila u svom poslovanju, inače rizikuju raskid poslovanja sa svojim partnerima iz EU, smatraju Ivo Đukanović, viši konsultant u Pravnom odeljenju PwC Srbija, i Teodora Pasulj, menadžerka za ESG oblasti u PwC Srbija. Srpski proizvođači treba ozbiljno da shvate dolazeće promene i da počnu odmah da prilagođavaju svoje poslovanje budućim obavezama, navode iz te konsultantske kuće

"Promene su neminovne, ali se njihov trošak može umanjiti kroz višegodišnje postepeno prilagođavanje, umesto da se čeka poslednji trenutak i sve radi odjednom. Ovo će svakako uticati na poskupljenje procesa proizvodnje, jer će iziskivati investicije i proaktivnost sa strane proizvođača, ali će takvih poskupljenja biti i na nivou cele EU i svih država koje imaju veliki oslonac na EU privredu. Razvoj održivog i odgovornog poslovanja je neminovnost, a trenutne promene su tek početak", navode iz PwC Srbija.

Prema njihovom mišljenju, s obzirom na oslonjenost srpske privrede na EU, ne veruju da će srpski proizvodi izgubiti na konkurentosti.

"Postoji opasnost da, u slučaju da proizvođači budu ignorisali dolazeće promene u regulativi, njihovi proizvodu budu u potpunosti eliminisani sa EU tržišta, ali šanse da do toga dođe su teoretske, zbog geografskih i ekonomskih razloga", kažu stručnjaci iz PwC Srbija.

Due diligence

Takozvani "due diligence" zakon koji dolazi iz Nemačke odnosi se samo na lance dobavljača proizvoda i usluga.

"Ne odnosi se na plasiranje finalnih proizvoda domaćih kompanija na nemačko tržište. Sve kompanije koje su sada u nekom od lanaca dobavljača nemačkih kompanija, ukoliko žele da nastave poslovnu saradnju sa svojim partnetima, moraće da ispune obaveze iz ovog akta, kao i kompanije koje su u pregovorima i planiraju saradnju sa nekom od nemačkih kompanija", navode iz Privredne komore Srbije (PKS).

Domaće kompanije koje su u lancima dobavljača nemačkih kompanija moraće da uspostave menadžment rizika koji će osigurati zahteve na polju: zaštite ljudskih prava: zabrane dečjeg rada, zabrane prinudnog rada, zabrane diskriminacije, mogućnosti udruživanja, prava na primerenu zaradu, zabrane protivpravnog oduzimanja zemljišta i zabrane zloupotrebe privatnog obezbeđenja.

Dodatno i za zaštitu životne sredine - poštovanje tri međunarodne konvencije: Upotreba žive u skladu sa međunarodnom konvencijom u Minamati, Stokholmska konvencija o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, Bazelska konvencija o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju, navode iz PKS.

Na sajtu PKS je već aktivna stranica na kojoj svi zainteresovani privrednici mogu pronaći tekst zakona na srpskom i engleskom jeziku. Predviđeno je da Help deks u PKS takođe počne da radi. Prvi deo 2023. godine će nemačke kompanije iskoristiti da prilagode svoje procedure, a za domaće kompanije se očekuje da će u drugoj polovini 2023. godine dobiti od svojih nemačkih partnera zahteve koje treba da ispune shodno odredbama ovog akta.

Lidl u Srbiji

Kompanija Lidl će biti podložna i jednoj i drugoj regulativi u svom poslovanju, s obzirom na veliku mrežu domaćih dobavljača koji preko ovog lanca plasiraju svoje proizvode i u zemlje EU, možda je i najbolji primer kako će prilagođavati svoje poslovanje.

"Za početak, planirani su samo zahtevi za izveštavanjem. Planirano je da se CBAM uvede korak po korak sa prelaznom fazom 2023 - 2026. i potpunom implementacijom do 2026. S obzirom na to da zakonodavni proces nije formalno završen, još uvek nismo u mogućnosti da pružimo bilo kakve informacije o efektima zakona na cene i troškove proizvodnje", navode iz kompanije Lidl kada je u pitanju CBAM.

Uvereni smo da su efikasno upravljanje karbonskim otiskom i povezani ciljevi smanjenja ključni sastojci za održavanje konkurentnosti. Stoga podstičemo naše dobavljače da deluju proaktivno na zaustavljanje klimatskih promena, a ne da čekaju dalje regulative.

Lidl je postavio i globalne ciljeve da do 2030. godine na internacionalnom nivou smanji sopstvene emisije ugljen-dioksida, direktne i povezane sa nabavkom energije za 80 odsto u odnosu na 2019. godinu. Tako je, na primer, poslovanje već prebačeno na korišćenje 100 odsto zelene energije, navode iz te kompanije u odgovorima za Bloomberg Adriju.

"U Srbiji, ovaj cilj je 96 odsto u odnosu na istu baznu godinu, a od maja 2021. u potpunosti snabdevamo objekte u vlasništvu zelenom energijom. Lidl će obavezati i podržati one dobavljače koji su odgovorni za 75 odsto emisije u vezi sa proizvodima, da sebi postave klimatske ciljeve u skladu sa kriterijumima inicijative Science Based Targets (partnerstvo CDP-a, Globalnog dogovora UN, Instituta za svetske resurse i WWF-a za smanjenje emisija ugljenika) do 2026. godine," kažu iz Lidla.

Dodatno, kako navode iz te kompanije, da bi postigli ove ciljeve održivosti, pridržavaju se sledeća tri principa - izbegavaju emisiju gasova staklene bašte gde god je to moguće, smanjuju emisije gasova staklene bašte koje ne mogu da izbegnu.

Nadoknađujemo operativne emisije gasova staklene bašte, koje ne možemo ni izbeći ni smanjiti, na osnovu međunarodno priznatih standarda, a izuzetak su ugovori o nabavci na koje Lidl ne može da utiče, poput pojedinačnih rentiranih nekretnina sa obavezama kupovine električne struje.

Što se tiče druge regulative, od prvog januara ove godine Lidl Stiftung & Co podleže Zakonu o dužnoj proveri lanca snabdevanja (due dilligence).

"Sa velikim osećajem odgovornosti, obezbeđujemo poštovanje ljudskih prava i ekoloških obaveza u skladu sa našim obavezama u okviru ovog zakona. Oni se odnose na sve naše proizvode i usluge. Lidl je već dugo posvećen pravednim društvenim standardima i uslovima rada i posvećen je ispunjavanju ekoloških standarda. Ovaj zakon sada stvara regulatorni okvir za pomenute teme. Imajte na umu da se zakon o dužnoj analizi lanca snabdevanja trenutno primenjuje samo direktno na kompanije registrovane u Nemačkoj", kažu iz Lidla i dodaju da su i tamo gde nisu već bili usklađeni, dodatno prilagodili svoje poslovanje kako bi ispoštovali ovaj zakon.

Kineski investitori

U međuvremenu, mehanizam EU za prilagođavanje granice ugljenika postigao je "sporazum privremene i uslovne prirode" u Evropskom parlamentu i sada su mu potrebni potvrda i usvajanje pre nego što stupi na snagu u oktobru. Narednih devet meseci obaveza izveštavanja CBAM-a bi trebalo da daju naznaku kakav će uticaj ova politika imati kako na domaću industriju, tako i na međunarodnu trgovinu uopšte.

Kina, Indija i Indonezija će imati značajnu izloženost nametima na ugljenik, iako će potpune kreditne implikacije nastupiti tek kada CBAM bude potpuno operativan 2026. godine, naveo je Moody's Investors Service u nedavnoj belešci.

U Srbiji posluju dve velike kineske kompanije Serbia Zijin Bor Copper, koja je vlasnik rudnika u Boru, gde se mere visoke koncentracije otrovnih materija preko cele godine, kao i Železara Smederevo, čiji je vlasnik kineska HBIS GROUP Serbia Iron&Steel, sa ništa manje lošom situacijom kada je zagađenje u pitanju. Srbija je tek nedavno usvojila program koji će se baviti zaštitom životne okoline, posle dužeg vremena, a kada se država eventualno i odluči da kazni zagađivače, globe su toliko niske da je kompanijama lakše da ih plate nego da dodatno ulažu novac da bi zaštitile okolinu.  

Krajem prošle godine u kolumni Bloomberg Opinion, Mihir Sharma je kritikovao CBAM mehanizam, jer zemlje na globalnom jugu koje nemaju zaista detaljne podatke o emisijama – potrebne za tačne, specifične sertifikate proizvođača – biće u velikom nedostatku.

"To što je ovo nepravedno nije iznenađujuće. Većina ograničenja u trgovini uzrokuje neku vrstu nepravde. Ipak, obim potencijalnog transfera sa siromašnih na bogate je šokantan: jedna akademska analiza procenjuje da „dobitak blagostanja u odabranim razvijenim zemljama (od CBAM-a punog spektra) iznosi 141 milijardu dolara, a godišnji gubitak blagostanja u zemljama u razvoju iznosi do 106 milijardi dolara godišnje. Kako EU može da govori o klimatskoj pravdi, s obzirom na takve iznose?", kaže Sharma.

Srbija nema dobro razrađen sistem merenja emisija ugljenika kada su najveći zagađivači u pitanju, kao što su toplane EPS-a, železara u Smederevu i rudnik u Boru. Pitanje merenja zagađenja na nivou cele zemlje je tek počelo da se obrađuje, ali nedostaje mernih stanica, proces nije transparentan i u skladu sa EU standardima, a neka merenja u Srbiji uopšte nije ni moguće uraditi, jer ne postoje ni relevantne kompanije, ali ni institucije koje se time bave.

- U saradnji sa Nathaniel Bullard, Menaka Doshi.