Raste rizik od recesije u Nemačkoj posle pada na kraju 2022.

Nemačka ekonomija se neočekivano smanjila u poslednjem kvartalu prošle godine, što je znak da najveća evropska privreda možda ulazi u predviđenu recesiju. U poređenju sa trećim kvartalom, bruto domaći proizvod smanjen je za 0,2 odsto, pokazuju prilagođeni podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). 

Nakon što se nemačka ekonomija dobro održala u prva tri kvartala prošle godine uprkos teškim uslovima, privredna proizvodnja je blago opala u četvrtom kvartalu 2022. Niža je bila i potrošnja potrošača, koji su u protekloj godini podržavali nemačku privredu. Kako prenosi Destatis, BDP je porastao za 1,8 odsto u 2022. prema desezoniranim podacima, piše Bloomberg.

Smanjenje BDP-a u četvrtom kvartalu znači da je recesija – koja se obično definiše kao dva uzastopna kvartala kontrakcije – ponovo postala verovatnija, a stručnjaci predviđaju da će se privreda smanjiti i u prvom kvartalu 2023. godine. Ministarstvo privrede je saopštilo da se očekuje da će se situacija u Nemačkoj poboljšati od proleća. Ministar ekonomije Robert Habeck upozorio je na moguću recesiju i da kriza izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu još nije završena.

Izgledi su i dalje neizvesni. Inflacija bi se mogla pokazati kao tvrdoglava usled rastućih zahteva za višim platama. Poštari su stupili u štrajk tražeći povećanje plata za 15 odsto, dok radnici u javnom sektoru takođe traže dvocifreno povećanje plata.

Pored obračuna za četvrti kvartal 2022. godine, Savezni zavod za statistiku je, kao i obično, revidirao i ranije objavljene rezultate, i u proračune za ostale kvartale 2022. godine uključio nove dostupne statističke podatke. Kvartalno prilagođeni BDP bio je manji za samo 0,1 procentni poen u odnosu na prethodni rezultat za treći kvartal, kada je BDP rastao po kvartalnoj stopi od 0,5 procenata.

Međutim, nekoliko pokazatelja poslednjih nedelja ukazuje na porast poverenja u Nemačku nakon blage zime i dobro snabdevenog skladišta prirodnog gasa koji je eliminisao rizik od nestašice tokom grejne sezone. Veleprodajne cene robe pale su sa rekordno visokih, što podstiče nadu da će se inflacija ohladiti ranije nego što se mislilo.

S druge strane, proizvođači, koji igraju ogromnu ulogu za Nemačku, primećuju pad porudžbina, iako je proizvodnja podržana velikim zaostatkom i ublažavanjem uskih grla u snabdevanju.

Pada i švedska privreda  

Švedska ekonomija se takođe neočekivano smanjila u četvrtom tromesečju pošto slabija kupovna moć smanjuje potrošnju u najvećoj nordijskoj ekonomiji. Prema prvim desezoniranim podacima Švedske statistike, BDP je u poslednjem kvartalu pao za 0,6 odsto. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg u proseku su očekivali rast od 0,2 odsto, dok je Riksbanka prognozirala pad od 0,8 odsto.

Stručnjaci predviđaju da će švedska privreda ove godine ući u recesiju, uglavnom zbog viših troškova zaduživanja i veće inflacije, koja utiče na potrošnju. Tržište nekretnina je takođe u velikoj krizi, jer smanjena potražnja za novim kućama šteti građevinskoj industriji.

Ekonomisti kažu da će novi podaci o BDP-u zakomplikovati planove Riksbanke, koja balansira između rekordne inflacije u protekle tri decenije i brzog ekonomskog rasta. Analitičari uveliko predviđaju povećanje kamatnih stopa za pola procenta sledeće nedelje.

- U pisanju teksta pomogli Alexander Weber i Pia Bedene

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar