Kompanije iz EU sve manje zainteresovane da ulažu u Kini

Prema istraživanju Privredne komore Evropske unije (EU) u Kini, Kina gubi svoj sjaj kao vodeća zemlja za investiranje jer kompanije nastoje da izbegnu geopolitičke rizike i okrenu se jugoistočnoj Aziji i Evropi.

Samo 13 odsto firmi koje su ispitane ove godine vidi Kinu kao top destinaciju za investicije, što je najniži nivo od kada je ovo istraživanje počelo, odnosno od 2010. godine, i predstavlja pad sa 27 odsto, koliko je taj procenat iznosio u 2021. Kompanije sada prebacuju investicije kako bi ublažile uticaj "razdvajanja" između Kine i drugih zemalja, kao i da pronađu prilike negde drugde, prema istraživanju objavljenom u petak.

Bloomberg

Sumorni odgovori naglašavaju sve slabiju privlačnost Kine stranim firmama uprkos obećanju predsednika Xi Jinpinga u novembru prošle godine da će preduzeti više "zagrejavajućih" mera kako bi se olakšao pristup drugoj po veličini svetskoj ekonomiji. Pogoršanje raspoloženja investitora je posebno alarmantno jer odražava pogled na zemlju sa posledicama po kompanije koje su nastupile nakon pandemije.

"Ono što sada vidimo je da ova percepcija problema u domaćoj ekonomiji sada počinje da dobija trajniji karakter", rekao je Jens Eskelund, predsednik Poslovne komore, na brifingu za novinare u četvrtak. "To znači da kompanije počinju da prilagođavaju svoja očekivanja."

Više od dve trećine ispitanika reklo je da je poslovanje u Kini postalo teže 2023. godine, što je najveći procenat od kada je ovo pitanje prvi put postavljeno 2014. Građevinski sektor je izvestio o posebno izazovnim uslovima, rekavši da je teren za igru više nagnut u korist domaćih konkurenata, a pored toga građevinska aktivnost je usporila usred kineske krize nekretnina.

Mnoštvo stranih lidera, od nemačkog kancelara Olafa Scholza do američke ministarke finansija Janet Yellen, žalilo se poslednjih nedelja Pekingu na nejednak tretman prekomorskih firmi koje posluju u zemlji. EU i SAD su pojačale kampanju protiv kineske trgovinske i ekonomske prakse, posebno dovodeći u pitanje ono što kažu da je kineski industrijski višak i pokušaj oživljavanja rasta preplavljujući globalna tržišta jeftinim proizvodima, uključujući električna vozila i čelik.

Depositphotos

Ponavljajući te zabrinutosti, više od trećine kompanija iz EU u Kini kaže da vide višak kapaciteta u svim industrijama, pri čemu je problem najizraženiji u građevinskom i automobilskom sektoru. Oni to pripisuju preteranim ulaganjima u domaće proizvodne kapacitete i nedostatku tražnje unutar Kine, rekavši da višak snižava cene i podiže pritisak konkurencije u zemlji.

Evropski lideri zapretili su novim carinama na električne automobile uvezene iz Kine, optužujući Peking da pruža ilegalnu finansijsku podršku ovoj industriji. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je ove nedelje da je blok spreman da primeni sve raspoložive alate za odbranu svojih ekonomija nakon sastanka sa Xijem u Parizu.

Kina je odbacila tvrdnje rekavši da je njena industrija konkurentna zbog inovacija, a ne vladinih subvencija.

Prema istraživanju, dvosmislena pravila i nepredvidivo pravno okruženje ostaju glavne regulatorne prepreke. Kompanije za finansijske usluge smatrale su zakone u vezi sa podacima glavnim problemom.

Zabrinutost zbog usporavanja u Kini se pojačala 2024. godine, sa 55 odsto ispitanika koji su ga svrstali među svoja tri najveća poslovna izazova u poređenju sa samo 36 odsto godinu ranije. Više od polovine ispitanih kompanija planira da smanji troškove, a jedna od četiri od tih firmi to želi da učini smanjenjem broja zaposlenih.

Bloomberg

Samo 42 odsto je reklo da planira da proširi svoje poslovanje u zemlji 2024. godine, što je najniži nivo od početka ovog ispitivanja 2012. Ove mere rizikuju da dodatno pogoršaju ekonomske probleme zemlje, saopštila je komora.

Kako privlačnost Kine kao investicione destinacije bledi za evropske firme, Udruženje nacija jugoistočne Azije se pojavilo kao glavni korisnik preusmerenog novca, a slede ga Evropa, Indija i Severna Amerika, prema istraživanju.