Kineski izvoz u aprilu ponovo porastao

Kina je zabeležila rast izvoza u aprilu, pokazujući da bi privreda mogla da bude na putu oporavka, a skočio je i uvoz.

Izvoz je porastao za 1,5 odsto u dolarima u odnosu na isti mesec prošle godine, a uvoz je uvećan za 8,4 odsto, pokazali su zvanični podaci. Izvoz je pao u martu. Saldo je trgovinski suficit od 72,4 milijarde dolara u aprilu. Ekonomisti su očekivali da izvoz poraste za 1,3 odsto, a uvoz za 4,7 procenata.

Indeks kineskih akcija listiranih u Hongkongu je nastavio rast nakon objavljivanja rezultata, i skočio je 1,6 odsto nakon dvodnevnih gubitaka.

Podaci pokazuju da se svetska tražnja oporavlja i da će pomoći i Kini da ostvari rast. Peking se uzda u izvoz kako bi nadomestio manju prodaju unutar zemlje zbog krize nekretnina koja je naterala mnoga domaćinstva da zategnu kaiš.

"Izvoz je svetla tačka kineske privrede ove godine", rekao je Zhiwei Zhang, predsednik i glavni ekonomista Pinpoint Asset Managementa. "Slaba domaća tražnja je dovela do deflacionih pritisaka, što Kinu čini konkurentnijim izvoznikom. Ovo je dobra vest i za svetsku privredu ako uzmemo u obzir inflacione pritiske sa kojima se bore mnoge svetske banke", dodao je.

Skočio je i izvoz drugih azijskih država koje se oslanjaju na spoljnu trgovinu. Južna Koreja je zabeležila rast od 14 odsto, a Tajvan je postavio rekord po pitanju izvoza u SAD.

Kina je nešto manje izvozila u neke od razvijenijih zemalja. Nije bilo većih promena po pitanju izvoza u SAD, a izvoz u Evropsku uniju je opao. Izvoz u zemlje ASEAN-a porastao je skoro 13 odsto.

Kina je izvezla 27 odsto više proizvoda od čelika u prva četiri meseca, a cene nastavljaju da padaju (13 odsto za ove isporuke). Zemlje iz EU, ali i Brazil i Turska, počele su da istražuju da li Kina sprovodi damping.

Neočekivani skok kineskog uvoza podeljen je među mnogim trgovinskim partnerima. Uvoz iz SAD, Južne Koreje, Tajvana, Holandije i Rusije porasle za po više od 10 odsto.

Skok uvoza je u velikoj meri rezultat prodaje proizvoda kao što su čipovi i delovi za računare, "koji pokazuju da trgovina tehnološkim proizvodima hvata zamah", rekla je Michelle Lam, ekonomista u Societe Generale. "Verovatno je da se to pre može pripisati izvozu nego domaćoj tražnji", dodala je.