Građani Srbije troše 664 evra godišnje na privatne lekare, skoro najviše u regionu

U Srbiji građani prosečno izdvajaju 664 evra (771 dolar) godišnje iz sopstvenog džepa za zdravstvenu zaštitu, odnosno za privatnog lekara, što je jedan od najviših iznosa u regionu, objavila je nedavno Svetska banka u pregledu javnih finansija "Fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka".

Ovo je treći najviši iznos za privatnu zdravstvenu zaštitu u poređenju sa regionom jer je Srbija iza Bugarske, čiji građani u te svrhe izdvajaju 699 evra (812 dolara) godišnje i Crne Gore sa 800 evra (929 dolara). Primera radi, stanovnici Hrvatske iz svog džepa izdvajaju oko 215 evra (250 dolara) godišnje za privatno zdravstvo.

 

Svetska banka navodi da, iako Srbija ima univerzalni sistem zdravstvenog osiguranja i razgranatu mrežu zdravstvenih ustanova, građani i dalje snose značajan deo troškova zdravstvene zaštite iz sopstvenog džepa. Razlozi za to su, kako kažu, ograničen pristup univerzalnom zdravstvu i manjak kvalifikovanog osoblja.

"Unapređenje efikasnosti javnog sistema, bolja raspodela kadrova i usklađivanje medicinskog obrazovanja sa potrebama tržišta rada mogu smanjiti finansijsko opterećenje domaćinstava i poboljšati zdravstvene ishode", ističe se u izveštaju Svetske banke.

Obrazovanje uskladiti sa tržištem rada

Da je najveći problem sa manjkom kadra, posebno specijalista, naglašava i doktor Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

"Srbija je i po broju lekara ispod proseka zemalja EU. Glavni razlozi leže u tome što nemamo dovoljan broj specijalizacija. Nije baš bilo zabrane specijalizacije, ali su one deljene na kašičicu. Tako smo došli u situaciju da sada imamo veliki broj specijalista koji su stariji od 55 godina, a uskoro ćemo se suočiti sa potpunim manjkom specijalista", kaže Savić za Bloomberg Adriju.

 

On dodaje da su zbog toga brojne zdravstvene ustanove prinuđene da angažuju lekare koji su u penziji. "Dakle, problem je u obrazovnom sistemu koji treba prilagoditi potrebama tržišta."

Prema njegovim rečima, korisnici zdravstvenih usluga u potrazi za kvalitetnijim stručnjacima dodatno, iz svog džepa, plaćaju lekare.

"Svako ko ode kod lekara hteo bi da uradi pregled najsavremenijom metodom dijagnostike, čak i kada to nije potrebno. One su skupe za državu, ali sam pregled i snimak nisu toliki problem koliko jeste taj lekar koji čita snimak. Nemamo dovoljan broj specijalista u mnogim delatnostima koji će to raditi. I tu dolazimo do problema s kadrom", objašnjava Savić.

Takođe, veliki problem je i sa medicinskim osobljem, posebno u Beogradu.

Veće plate u privatnom sektoru

"Imamo tu jedan paradoks. Kada se raspiše konkurs za prijem medicinskih sestara, u južnim delovima Srbije se javi neuporedivo veći broj kandidata od potrebnog. S druge strane, u Beogradu u Kliničkom centru je gotovo stalno otvoren konkurs jer se nikada ne javi dovoljan broj osoblja. Oni neće da rade tako težak i odgovoran posao za malu platu."

Tako su veća primanja, ali i bolji uslovi rada, u privatnom sektoru ključni razlozi odlaska medicinara iz državnog zdravstvenog sistema u privatni, a posebno kvalifikovanijeg kadra.

 

Prema zvaničnim podacima, doktor specijalista u državnom sektoru ima mesečnu zaradu od oko 160.500 dinara, lekar opšte prakse 128.000 dinara, a medicinske sestre oko 86.600 dinara.

S druge strane, nezvanično, primanja u privatnom zdravstvenom sektoru veća su u proseku za oko 30 odsto, pa tako plata specijalista iznosi oko 210.000 dinara, lekara opšte prakse 166.000 dinara, a medicinskih sestara više od 110.000 dinara. Pojedini lekari koji rade u privatnom sektoru, a sa kojima je Bloomberg Adria razgovarala, navode i da se dešava da se u privatnoj praksi određeni procenat zarade isplaćuje i "na ruke".

 

I u Svetskoj banci navode da manjak kvalifikovanog zdravstvenog osoblja dodatno otežava pružanje usluga. "Razlike u zdravstvenim ishodima u Srbiji u poređenju sa standardima EU ukazuju na snažnu potrebu za stručnim zdravstvenim radnicima, uključujući lekare, medicinske sestre, negovatelje i babice na svim nivoima, od bolnica do kućnog lečenja i usluga nege."

Ipak, kako se ističe u izveštaju Svetske banke, srpska vlada izdvaja značajan deo budžeta za visoko obrazovanje, posebno za medicinske fakultete. Tako, u proseku, Srbija proizvede 18,9 diplomiranih lekara na 100.000 stanovnika, što je više od proseka EU, gde se odškoluje 13,3 lekara.

"Uprkos velikom broju diplomiranih lekara, brojni medicinski stručnjaci se suočavaju sa problemima u pronalaženju zaposlenja u Srbiji. Stoga postoji potreba da vlada bolje uskladi rezultate obrazovanja sa potrebama tržišta rada", zaključuje Svetska banka.

Inače, Srbija godišnje izdvaja oko 5,7 odsto BDP-a za javno zdravstvo, od čega 3,8 odsto dolazi iz namenskih socijalnih doprinosa za zdravstveno osiguranje. Kako navodi Svetska banka, centralna vlada mora da dopuni preostalih dva odsto BDP-a kako bi se pokrio deficit Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). "Pored toga, izdaci za socijalnu zaštitu pretežno su određeni rashodima za penzije, što dodatno ograničava fleksibilnost budžeta za zdravstvo", kažu u Svetskoj banci.