Rat u Iranu ponovo razbuktava globalnu inflaciju

Posledice rata u Iranu nastavile su da se šire globalnom ekonomijom, komplikujući ekonomske izglede i podstičući strahovanja od novog talasa inflacije.

U SAD je pažljivo praćen pokazatelj potrošačkih cena porastao najbržim tempom od 2023. godine, smanjujući realne prihode građana i povećavajući pritisak na potrošače. Visoke cene nafte dodatno opterećuju dugoročne prinose na japanske državne obveznice, dok Kuba ostaje bez hrane i goriva.

Očekuje se da će Evropska centralna banka (ECB) ove godine dva puta povećati kamate zbog novog talasa inflacije. Globalna energetska kriza bila je i u pozadini posete američkog predsednika Donalda Trumpa Kini, gde se sastao sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom na dvodnevnom samitu, što je prva poseta jednog američkog lidera toj zemlji posle gotovo decenije.

SAD

Najveća inflacija u SAD u poslednjih nekoliko godina ponovo nagriza plate Amerikanaca, dok rast cena goriva i hrane preti da oslabi potrošnju domaćinstava. Podaci objavljeni ove nedelje pokazali su da rat u Iranu ponovo podstiče inflaciju i dodatno opterećuje građane koji su već frustrirani visokim troškovima života.

Kada se uračuna rast cena, zarade su u aprilu pale u odnosu na isti mesec prethodne godine, što je prvi takav pad od 2023. godine. Većina Amerikanaca zabrinuta je zbog visokih cena tokom 2025, a raste i zabrinutost za tržište rada, pokazuje godišnje istraživanje Feda. Uz maltene stagnaciju zapošljavanja prošle godine, 42 odsto odraslih Amerikanaca navelo je da im je pronalazak ili zadržavanje posla manji ili veliki problem, u odnosu na 37 odsto od pre godinu dana.

Evropa

Britanske državne obveznice su pale nakon što je gradonačelnik Mančestera Andy Burnham otvorio mogućnost kandidature protiv Keira Starmera za mesto premijera, što je pojačalo strah investitora od političke nestabilnosti i ekspanzivnije fiskalne politike. Prinos na tridesetogodišnje britanske obveznice, koje su najosetljivije na politički rizik, skočio je čak 20 baznih poena na 5,86 odsto, što je najviši nivo od 1998. godine.

Nezaposlenost u Francuskoj neočekivano je porasla na najviši nivo u poslednjih pet godina, dodatno potvrđujući da je druga najveća ekonomija evrozone već bila oslabljena i pre početka rata u Iranu.

Britanska ekonomija snažno je započela godinu, a kompanije i potrošači za sada deluju otporno na prve posledice sukoba na Bliskom istoku. Ipak, ekonomisti upozoravaju da je rast ugrožen zbog produženog trajanja rata i mogućnosti političkih promena u zemlji.

Prema Bloombergovoj anketi, ECB će ove godine povećati kamatne stope dva puta - u junu i septembru - za po 25 baznih poena, što se sve više poklapa sa očekivanjima tržišta.

Bloomberg

 

Azija

Na južnokorejskom tržištu akcija, vrednom 4,6 biliona dolara, sve su vidljiviji znaci euforije. Oduševljeni rastom tržišta od 200 odsto u proteklih godinu dana, koji je nadmašio gotovo sva druga tržišta u svetu, lokalni investitori pozajmljuju rekordne iznose kako bi dodatno povećali ulaganja u akcije.

Prinos na japanske dvadesetogodišnje državne obveznice porastao je zbog visokih cena energenata koje dodatno podstiču inflaciju. Pritisak na japanske prinose raste dok cene nafte ostaju visoke nakon što su SAD i Iran odbacili međusobne predloge za okončanje sukoba, smanjujući šanse za brzo primirje.

Cene u kineskim fabrikama porasle su najbržim tempom od pandemije pre četiri godine, dok posledice rata u Iranu povećavaju troškove i smanjuju profitabilnost kompanija. Iako su cene hrane pale, inflacija među potrošačima neočekivano je ubrzala na 1,2 odsto na godišnjem nivou.

Indija je povećala uvozne carine na zlato i srebro kako bi zaštitila svoju valutu i ojačala devizne rezerve usled posledica rata na Bliskom istoku.

 

Tržišta u razvoju

Za Fidela Castra i kubansku komunističku elitu privatni biznisi nekada su predstavljali simbol kapitalističkog zla. Danas, dok zemlji ponestaje hrane i goriva, režim slabi, a nezadovoljstvo raste na ulicama, upravo privatni sektor postaje ključ opstanka onoga što je ostalo od kubanske ekonomije.

Ruska ekonomija smanjila se u prvom kvartalu prvi put od početka 2023. godine, što predstavlja udarac nastojanjima predsednika Vladimira Putina da održi privredni rast tokom rata u Ukrajini. Bruto domaći proizvod pao je 0,2 odsto u prva tri meseca godine u odnosu na isti period lane, pokazuju podaci Federalne službe za statistiku.

Svet

Uticaj energetske krize na globalnu ekonomiju poslednjih meseci postaje vidljiv i kroz pokazatelje pritiska u lancima snabdevanja, koji su tokom pandemije signalizirali ozbiljne poremećaje. To dodatno povećava oprez centralnih banaka zbog mogućeg novog talasa visoke inflacije.

Zambija i Angola smanjile su kamate, dok su Uganda, Peru i Rumunija ostavili troškove zaduživanja nepromenjenim.