Gužve u državnim čekaonicama duplirale kase privatnim bolnicama

Privatno zdravstvo beleži značajan rast u poslednjih pet godina, što je rezultat "efikasnijeg funkcionisanja privatnih ustanova u odnosu na javni sektor". U periodu od 2019. do 2023. godine, privatne zdravstvene ustanove ne samo da su duplirale broj pregleda već su i ostvarile dvostruko veće prihode.

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) u Sektorskoj analizi stanja i uslova konkurencije na tržištu privatnih zdravstvenih usluga, navodi da je privatni sektor postepeno dobijao na značaju zbog prednosti koje nudi - brzo zakazivanje pregleda kod željenog lekara, kraće vreme čekanja na pregled, bolji uslove lečenja i korišćenje moderne medicinske opreme.

Te prednosti su omogućile da privatne zdravstvene ustanove postaju iz godine u godinu sve privlačnije pacijentima kako onima u Srbiji, tako i onima iz inostranstva, a privatno zdravstvo sve profitabilnije.

 

Ko se bolje snalazi na tržištu zdravlja u Srbiji

U Srbiji je u 2022. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dostavljenim Komisiji za zaštitu konkurencije, postojalo 311 zdravstvenih ustanova u državnom vlasništvu, dok su u privatnom vlasništvu i privatnoj praksi iste godine poslovale 6.564 zdravstvene ustanova.

Prema podacima koje je Agencija za privredne registre (APR) dostavila Komisiji, ukupan broj privatnih zdravstvenih ustanova iznosio je 692, pri čemu je najveća koncentrisanost opštih bolnica i domova zdravlja u Beogradu.

"Beograd postaje značajna destinacija na mapi privatnog zdravstvenog turizma, gde dolazi veliki broj pacijenata, kako iz regiona, tako i iz dijaspore, imajući u vidu nivo usluga i za njih povoljnije cene u odnosu na zemlje iz kojih dolaze", navodi Komisija u izveštaju.

Depositphotos

Kada je privatno zdravstvo u Srbiji procvetalo

Komisija za zaštitu konkurencije analizirala je poslovanje 18 privatnih zdravstvenih ustanova, u čijem se sastavu nalazi 16 opštih bolnica i 13 domova zdravlja na teritoriji Srbije. Te ustanove, ocenjuje Komisija, ostvaruju polovinu prihoda svih privatnih zdravstvenih ustanova.

"Ukupni prihodi posmatranih privatnih zdravstvenih sistema u 2022. godini, pokazuju podaci, iznosili su oko 34 milijarde dinara i u poređenju sa 2019. godinom za 54 odsto su povećani", pojašnjava Komisija u analizi, pozivajući se na podatke RZS.

Najveći rast prihoda zabeležen je 2021. godini, kada je došlo do naglog porasta tražnje za privatnim zdravstvenim uslugama, usled pandemije kovida 19.

Najčešće kod urologa, najređe kog oftalmologa

Kada je u pitanju ukupan broj pregleda u opštim bolnicama i domovima zdravlja, podaci 15 učesnika koji su dostavili podatke Komisiji, pokazuju da je u 2023. godini bilo oko 4,3 miliona pregleda, što predstavlja rast od oko 55 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

 

 

Kada privatno zdravstveno osiguranje postane investicija u radnu snagu

Što se tiče strukture prihod zdravstvenih ustanova, prihodi od fizičkih lica učestvuju sa oko 75 odsto u proseku, dok ostatak dolazi od pravnih lica, koja u sve većem broju uključuju privatno zdravstveno osiguranje, gledajući na to kao investiciju u produktivnost i zadovoljstvo radnika.

"Obe kategorije prihoda zdravstvenih ustanova beležile su rast i to po osnovu fizičkih lica za oko 70 odsto, dok po osnovu pravnih lica za oko 160 odsto u proseku u petogodišnjem periodu", navodi se u izveštaju.

Depositphotos

Tri imena, 80 odsto tržišta, i svi iz Beograda

Svaki od posmatranih učesnika beležio je rast prihoda, a među najuspešnijim privatnim zdravstvenim sistemima su: Medigroup, Belmedic i Euromedik, koji zajedno čine oko 80 odsto ukupnih prihoda privatnih zdravstvenih ustanova .

Ova tri zdravstvena sistema upravljaju sa pet opštih bolnica i šest domova zdravlja, pri čemu su domovi zdravlja Medigroup, Belmedic i Euromedik, većinom u Beogradu.

"Rast njihovih prihoda, pojedinačno gledano, iznosio je između 47 odsto i 143 odsto u posmatranom petogodišnjem periodu", navodi Komisija u analizi.

Broj zaposlenih raste 

Analiza nije mimoišla ni podatak o ukupnom broju angažovanih lekara i ostalog medicinskog i nedmedicinskog osoblja zaposlenog u privatnim zdravstvenim ustanovama. Ukupan broj lekara, kod 18 posmatranih učesnika, u stalnom radnom odnosu za pet godina povećan je za 43 odsto. Tokom 2023. godine u privatnom zdravstvu bila su zaposlena 1.123 lekara, dok je broj lekara van radnog odnosa bio skoro dvostruko veći - 2.120.

 

 

Podaci o cenama odabranih zdravstvenih usluga Medigroup, Belmedic i Euromedik sistema pokazuju, navodi Komisija, da među njima nije uočen paralelizam prilikom promena cena, imajući u vidu da su između 1. januara 2019. godine i 1. januara 2023. godine zabeleženi različiti datumi njihovih promena, broj promena, kao i procentualni iznosi povećanja.

"Euromedik nudi najniže cene za svaku od obuhvaćenih medicinskih usluga koje mogu biti i upola niže od konkurentskih, dok su cene opšte bolnice Belmedic za datu uslugu najviše među posmatranim učesnicima", pojašnjava Komisija i napominje: "Može se konstatovati da je među velikim zdravstvenim ustanovama za odabrane medicinske usluge prisutna cenovna konkurencija".

Depositphotos

Ko dominira tržištem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja

Sektorskom analizom Komisije sagledano je i komplementarno tržište dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja te je u analizu uključeno devet osiguravajućih društava.

Podaci obuhvaćenih učesnika pokazuju da je tokom petogodišnjeg perioda ukupna premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja povećana skoro 3,5 puta.

"Tržište dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je visoko koncentrisano tržište s obzirom na to da četiri najveća učesnika u proseku čine oko 84 odsto tržišnog udela tokom posmatranog petogodišnjeg perioda", navodi Komisija i dodaje:

"Prema podacima osiguravajućih društava, oko 60 odsto ukupnih troškova koje su osiguravajuća društva u petogodišnjem periodu isplatile privatnim zdravstvenim ustanovama (opšte bolnice, domovi zdravlja i zdravstveni sistemi) za pružene zdravstvene usluge osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja odnosilo se na Medigroup, Euromedik i Belmedic sistem", precizira Komisija.