Potvrđeno: Antimonopolska komisija istražuje apoteke

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) započela je sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije u apotekarskim ustanovama sa većim brojem maloprodajnih objekata. U središtu pažnje su lekovi koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

U toku je slanje upitnika za prikupljanje podataka neophodnih za analizu.

"Komisija za zaštitu konkurencije počela je sa sprovođenjem Sektorske analize stanja i uslova konkurencije na tržištu lekova u humanoj medicini u Republici Srbiji", potvrdili su iz ovog nezavisnog tela za Bloomberg Adriju.

Kako navode, predmet analize je tržište lekova koji su u primeni u humanoj medicini, sa fokusom na lekove sa utvrđene liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i formiranje cena, tržišna učešća, uslovi konkurencije, postojanje mogućih barijera za ulazak na tržište, vertikalni odnosi veledrogerija i apoteka.

"Osnovni cilj odnosi se na definisanje mogućih mera i aktivnosti, koje bi Komisija u vidu mišljenja i predloga/preporuka uputila nadležnim organima, kao i učesnicima na tržištu, a kojima bi se sagledano stanje konkurencije na ovom tržištu moglo unaprediti", navodi Komisija za zaštitu konkurencije na svom sajtu u saopštenju objavljenom istog dana kada je i Blooomberg Adria uputila pitanja.

Koje apotekarske ustanove su predmet kontrole, iz Komisije za zaštitu konkurencije nisu preciznije želeli da odgovore.

Ko ima najviše apoteka na apotekarskom tržištu

Na apotekarskom tržištu Srbije posluje nešto manje od 4.000 apoteka, ali tržišnu strukturu predvodi nekoliko dominantnih igrača.

Na samom vrhu prema broju apoteka, kao i prihodima od prodaje, jesu apotekarske ustanove Benu, Dr. Max, Janković, Galen Pharm i Filly. Ovaj petorka zajedno ima 995 apoteka, od čega više od polovine posluje u okviru AU Benu, čak 448.  U 2023. godini ove apotekarske ustanove, kao što je ranije pisala Bloomberg Adria, ostvarile su prihod od prodaje robe od 52 milijarde dinara (446 miliona evra).

Depositphotos

Odmah iza Benu po broju maloprodajnih objekata je češki Dr. Max sa 155 apoteka.

"Agresivna strategija širenja Dr. Maxa unazad nekoliko godina vinula je Dr. Max kao glavnog konkurenta AU Benu. Kod Dr. Max još uvek sve kupljene ustanove nisu objedinjene u jedan sistem, tako da je broj apoteka Dr. Max sistema veći od 155. Ova dva tržišna igrača izdvojila su se od ostalih jer imaju apetit da mrežu maloprodajnih objekata prošire u celoj zemlji, a ne da budu koncentrisani na neki deo Srbije“, objasnio ranije Nemanja Đurđević, analitičar BBA.

Kadija te tuži, kadija ti sudi

Cene lekova, kao i marže, pod kontrolom su države, za razliku od trgovinskih lanaca gde je formiranje cena slobodno. Što se tiče marži u apotekama, država je ograničila maržu na lekove koji se izdaju na recept na 12 odsto, a za lekove bez recepta do maksimalno 25 odsto. 

Prema analizi koju je radila Bloomberg Adria, bruto marže u apotekama su manje nego što država propisuje, bar kod pet najvećih (AU Benu, AU Dr. Max, AU Janković, AU Galen Pharm, AU Filly) i bar prema njihovim podacima iz finansijskih izveštaja dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre. Kreću se od 26 do 11 odsto i "verovatno je da im najviše doprinose proizvodi koji imaju mogućnost slobodnog formiranja cena".

 

 

 

Zakon je jasan i za proizvođače lekova

"Vlada utvrđuje kriterijume za formiranje cena lekova koji su dobili dozvolu za lek i koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, a koji se izdaju na recept, kao i najviše cene tih lekova", navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Što se tiče lekova koji se mogu kupiti u apoteci bez recepta, formiranje njihovih cena je pod budnim okom države, jer iako nosilac dozvole za lek formira cene lekova za upotrebu u humanoj medicini, dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavlja podatke o cenama tih lekova najmanje jednom u toku kalendarske godine, a najkasnije do 1. marta.

Ukratko, "zabranjen je promet leka u Republici Srbiji za koji Vlada Srbije nije propisala cenu", kaže Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.

Depositphotos

 

Posle trgovinskih marži, na red došle apotekarske zarade

Podsećamo, država je najavila da će nakon kontrole trgovinskih lanaca krenuti u kontrolu marži u apotekama. Prvo je premijer Srbije Miloš Vučević početkom novembra prošle godine napomenuo da će otvoriti pitanje oko "farmaceutske priče" i apoteka, da bi se videlo kako se tu formiraju cene.

"Videćemo kako apoteke formiraju cene, da vidimo da li to zaista toliko košta koliko plaćaju građani. Nije sporno, možete da zaradite, ali ne pet ili deset puta više. Smanjite malo apetite. Ne možete sami da jedete tortu", rekao je Vučević.

Beta/Slobodan Miljević

Potom je i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, rekla da se nada da se akcija Komisije za zaštitu konkurencije u kontroli cena neće zadržati samo na cenama hrane, već da će se proširiti i na druge proizvode, među kojima su i lekovi.

"Ja, na primer, ne mogu da objasnim ničim zašto je lek koji koristim za svoje nežno srce poskupeo preko 50 odsto u periodu od dve godine, i to u jednoj od najjeftinijih apoteka u Novom Sadu gde redovno kupujem kao lojalan kupac", rekla je Tabaković.